Marina Kurilj: Snažno i odvažno do jednakosti

Život nam se preokreće kada se najmanje nadamo. Kada smo radoznali i dovoljno hrabri da nešto novo probamo. Tako se mnogim članovima NVO Na pola puta, osobama sa intelektualnim teškoćama, život promenio nabolje za proteklih 15 godina. Danas njihovu priču, priču u koju se Marina Kurilj usudila da krene pre više od 10 godina, oseća kao svoju.

Naša sugrađanka Marina Kurilj upisala je defektologiju, želeći da se kao specijalna pedagoškinja bavi prevencijom poremećaja u ponašanju i korekcijom tih poremećaja. Nije ni slutila da će od te ideje usput odustati i da će se nakon završenih studija priključiti Udruženju Na pola puta.

Priključila se misiji i velikoj borbi za stvaranje uslova koji omogućuju osobama sa intelektualnim teškoćama i autizmom da žive sa svima nama ravnopravno. Marina kaže da je, uz svesrdnu mentorsku podršku Bebe Popadić, predsednice udruženja, mnogo šta naučila i na profesionalnom i na ličnom planu.

 – Počela sam da radim 2010. godine, kada je u udruženju već postojala usluga stanovanja uz podršku. Tu uslugu smo predstavili našim sugrađanima i sugrađankama kroz tada aktuelan projekat sa Televizijom Pančevo – Mala kuća. Kroz desetominutne emisije upoznavali smo ih sa time šta stanovanje uz podršku jeste i kako izgleda život u kućnim zajednicama, ko su naši korisnici, šta sve mogu, znaju, kakve su njihove potrebe i interesovanja. Ubrzo smo spoznali da stanovanje uz podršku samo po sebi nije dovoljno i da korisnicima treba ponuditi i drugačije aktivnosti, koje u tom trenutku u zajednici nisu postojale. Promenili smo fokus i krenuli sa pisanjem projekata kako bismo članovima našeg udruženja ispunili život. Tako je došlo do škole fotografije, podrške u zapošljavanju i mnogih drugih programa – prisećala se Marina Kurilj, izvršna direktorka organizacije Na pola puta.

Za ovih 15 godina, udruženje je realizovalo osamdesetak projekata, a sa jednim od ključnih, sa stanovanjem uz podršku, startovalo je 2006. godine:

– Koliko god je to lepo i korisno, prelazak iz porodičnog života u život u kućne zajednice poprilično je stresan, kako za korisnike, tako i za roditelje. Zapravo, možda čak i više za roditelje. Nakon godinu dana priprema, za doček 2007. otpočeo je život u kućnoj zajednici. Ova usluga je četiri godine kasnije prepoznata u Zakonu o socijalnoj zaštiti, a licencu smo dobili 2014. godine.

Korisnici Udruženja Na pola puta, kojih sada ima sedamdesetak u opštinama Pančevo i Žitište, žive kvalitetniji život, ispunjen raznovrsnim, korisnim i kreativnim sadržajima. Mnogo putuju, mnogo rade na sebi kroz radionice samozastupanja i brojne druge programe.

– Prošle godine smo dobili nagradu Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom za projekat u kome su sami korisnici bili i edukatori, i autori obuke, i ravnopravni učesnici i saradnici na projektu, te su i sami zaradili svoj honorar. Poprilično smo se pomakli sa početne pozicije, kada su bili pasivni korisnici. Sada imamo širok spektar aktivnosti, pa kao i svi mi, i oni mogu da biraju čime će se baviti. Mnogo su otvoreniji, govore u svoje ime, iskazuju svoje stavove, ali na dobar način. Potpuno su i asertivni, i uvažavaju sve što treba da se uvaži u jednoj komunikaciji. Mislim da smo dobru priču napravili – sa ponosom i radošću objašnjava Marina Kurilj.

Tim Udruženja Na pola puta prepoznao je mogućnost da se korisnici-samozastupnici udruže u neformalnu grupu i da budu nosioci određenih aktivnosti u okviru programa Mladi su zakon Ministarstva omladine i sporta. Za te projekte, 2019. i 2020. godine bio je to program Šta nam teško, dobili su nagrade.

Tako su prošle godine naučili da šiju na mašini, te su sašili tetrapelene i donirali ih pančevačkom porodilištu. A poklonili su i kuhinjske krpe Sigurnoj kući. U njihove uspešne akcije ubraja se i prikupljanje paketića (Budi i ti Deda Mraz), koje su donirali nezbrinutoj deci, kao i prikupljanje knjiga za školske biblioteke. Veoma su ponosni što su sada u prilici da i oni nekome pomognu.

U skladu sa epidemiološkom situacijom, obeležavanje petnaestogodišnjice rada Udruženja Na pola puta prošlo je tiho. Kao glavni zadatak u toku 2021. nametnulo se produženje licence za uslugu pomoć u kući za osobe sa intelektualnim teškoćama, što je uspešno okončano.

– Tokom korone nismo prestali sa aktivnostima. Naši korisnici nisu živeli dosadnim životom i nisu snažno osetili izolaciju jer smo imali brojne aktivnosti koje smo realizovali. Nekima smo nosili radioničarski materijal, da mogu nešto kod kuće da prave. Nismo imali nikakvih problema zahvaljujući tome što su svi naši stručni saradnici i asistenti bili uvek dostupni i što su se toliko zalagali. Beskrajno im hvala jer bi bez njih bilo teško sve izvesti – rekla je Marina Kurilj.

Iako najveći deo radnog vremena ne provodi sa korisnicima, interakcija sa njima joj je veoma važna. Pored toga što je od članova udruženja mnogo naučila, jer razmena znanja nije jednosmeran proces, njihov pogled na svet često je podseti da život može biti mnogo jednostavniji, iskreniji i otvoreniji. I da tome uvek treba težiti.

Jovana Svirac

Život nam se preokreće kada se najmanje nadamo. Kada smo radoznali i dovoljno hrabri da nešto novo probamo. Tako se mnogim članovima NVO Na pola puta, osobama sa intelektualnim teškoćama, život promenio nabolje za proteklih 15 godina. Danas njihovu priču, priču u koju se Marina Kurilj usudila da krene pre više od 10 godina, oseća kao svoju.