Miloš Crnjanski – fudbaler FK Banat iz Pančeva

Dok se čeka finale Svetskog prvenstva u fudbalu, Biblioteka Matice srpske podseća na to koliko je Miloš Crnjanski, jedan od najznačajnijih pisaca na srpskom jeziku, voleo ovaj sport.

Kao fudbaler bio je registrovan u Beogradskom loptačkom podsavezu. 

Zabeleženo je da je za Banat iz Pančeva nastupao čak i kad je dobio tuberkulozu.

U časopisu za pozorište, muziku i film „Comedia“, 1922. godine najavljuje svoju dramu o Branku Radičeviću kaže: „Ja sam Temišvarac, išao sam njegovim  tragom, izgledalo je čak da ću i grudobolju dobiti, fudbal me je od toga spasao“. 
U Temišvaru je igrao za reprezentaciju škole, a počev od sedmog razreda nastupao je u profesionalnom klubu železničara Kinjiži. Isticao je da fudbal ne da mu nije smetao da bude odličan đak, nego mu je i očeličio zdravlje. 

Njegova fudbalska karijera može pouzdano da se prati samo kada je reč o periodu kada je igrao u Banatu iz Pančeva, zahvaljujući tekstovima iz lista „Pančevac“, piše Biblioteka Matice srpske.

Za Banat je počeo da igra u jesen 1921, kada je u Pančevo došao kao profesor gimnastike i srpskog jezika u Državnoj gimnaziji. Jedan od njegovih đaka, Bogoljub Bata Stojković, pričao je za „Pančevac“ o Crnjanskom kao fudbaleru: „Igrao je centra ili polutku, često je davao i golove. Oduševljavalo ga je igranje nogometa. Bio je brz, srčan, ali i prgav igrač, pa i svađalica pri svakoj, pa i najmanjoj nepravdi u igri“.

Stanojlo M. Joksić koji je bio fudbalski sudija sećao se da se Crnjanski isticao „tehnički doteranom igrom i lepim kombinacijama“, ali da je na skoro svaku njegovu odluku reagovao previše temperamentno. 

Za list „Sportista“, čiji je bio i jedan od osnivača, dao je u junu 1930. intervju u kom kaže: „Dao bih svoju nagradu Akademije da igram u prvom timu Jugoslavije!“ 
  
Među njegovim đacima iz Četvrte muške gimnazije u Beogradu bili su i čuveni Milutin Ivković Milutinac, Momčilo Đokić i Branislav Hrnjiček, članovi reprezentacije Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu, u Urugvaju, 1930. godine. 

Dičio se njima. U tom intervjuu rekao je i: „Stalno sam na svim većim utakmicama i smatram da fudbal treba da bude lepa muška igra da ga i književnici praktikuju kako bi jednom iščezli oni zastareli pojmovi o ‘prefinjenim intelektualcima’ i ‘bolesnim pesnicima’.“

Ante Anđelković je u članku o Milošu Crnjanskom pisao da on voli sport intuitivno, te da to pokazuje delom, što je više nego rečju.

„On je uvek na utakmici. Na svakoj. Pogreši li sudija, on glasno protestuje, zaostaje li igrač, on je nervozan, promaši li golgeter, on je bled. Miloš Crnjanski nije došao da ga vide. On ne gleda. On proživljuje utakmicu. On živi sport. Pa ipak, desetine hiljada sledbenika moderne, stotine hiljada čitalaca ‘Politike’ dive se kristalnoj suptilnosti, supernaturalističke sinteze u pripoveci Miloša Crnjanskog, a u ‘Sportisti’ niste nikad sreli Miloša Crnjanskog“, piše u tekstu.

Dok se čeka finale Svetskog prvenstva u fudbalu, Biblioteka Matice srpske podseća na to koliko je Miloš Crnjanski, jedan od najznačajnijih pisaca na srpskom jeziku, voleo ovaj sport.
Kao fudbaler bio je registrovan u Beogradskom loptačkom podsavezu.