Mima Gavrilov: Superjunakinje izlaze iz začaranog kruga

Revolucionarna godina ženskog otpora je za nama. Jer srce nije stvar, a hrabrost, snaga i solidarnost jesu ženskog roda.

Na to su nas podsetile Danijela Štajnfeld, Milena Radulović i brojne druge žene i njihove ispovesti koje se kriju pod heštagom #nisamprijavila. Reč je o čitavoj kampanji na mreži kojom je okončana 2021. godina. Zapravo, ona je okončana jasnim i glasnim izrečenim nepoverenjem žena prema institucijama. I nažalost, još jednim femicidom, trostrukim.

– Naša prava se neprestano krše i mi moramo iznova da se za njih borimo, što je apsurdno. Ta borba izgleda kao začarani krug iz kog nema izlaska. Mi moramo biti svesne da su se neke druge žene pre nas izborile za naše pravo na obrazovanje, glasačko pravo, pravo na razvod, na alimentaciju, na imanje ili nemanje deteta, pravo na abortus… Niko ženama ništa nije dao, sve je borbom stečeno, za razliku od muških privilegija. One su suprotnom polu na rođenju date – kaže Mima Gavrilov, autorka kolumne Tutu gerila, koju piše za medij Pančevo si ti.

U fokusu njene blogoumne sa podnaslovom Feminizam i renesansa jesu teme vezane za rodnu ne-ravnopravnost, za nasilje prema ženama, femicid, seksizam i mizoginiju – za duboko ukorenjeni patrijarhat koji žene svakodnevno osećaju na svojoj koži.

Mima ističe da su žene uporne i snažne, i da se ne bore protiv muškaraca, već za jednakost:

– Devojčice se od malih nogu uče da budu nežne, mirne, tihe, te se tako pripremaju da budu idealne žrtve. Da budu pasivne, da se ne čuju. Devojčice treba da uče da budu glasne, borbene, da postavljaju pitanja i da znaju da kažu ne. Nije znak dopadanja kada dečak vuče devojčicu za kosu, već seksualno uznemiravanje. Neophodno je da osvestimo mlade generacije da feminizam nije nešto negativno, niti nešto što ne podržava muškarce.

Naša sugrađanka Mima Gavrilov diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a potom je, iz ljubavi prema fotografiji, pohađala i master iz digitalnih umetnosti na FMK-u. Međutim, njen pogled na svet umnogome je promenio alternativni program o rodu kroz koji je prošla pre nekoliko godina u Centru za ženske studije u Beogradu.

– Ženske studije su i moje koleginice i mene dodatno osvestile i osnažile. Stekle smo bolji uvid u jednu paralelnu stvarnost – u realnost koju smo praktično izgubile. Ima toliko značajnih žena koje su marginalizovane u različitim oblastima – od književnosti do nauke. Stekle smo još jasniji uvid u to koliko je formalno obrazovanje falusocentrično. Kroz saradnju sa Autonomnim ženskim centrom, Rekonstrukcijom Ženski fond, Astrom i Žene u crnom na delu smo videle koliko je naša solidarnost značajna. Sve te stamene aktivistkinje bore se svakodnevno za ženske živote – objašnjava Mima Gavrilov, nedvosmisleno se diveći svim tim junakinjama.

Nakon formalnog obrazovanja, Mima se zaposlila u Gradskoj biblioteci u Pančevu. Najpre je bila angažovana na Pozajmnom odeljenju za odrasle, a sada je zadužena za katalogizaciju serijskih publikacija.

U najznačajniju i najdragoceniju delatnost ubraja rad sa decom, koji je započela 2008. projektom Kulturni budilnik. Mališani su za tih pola godine uz njenu podršku oživljavali tehnike od preistorije do pop-arta. Nakon još jednog kratkog projekta, nastao je pre sedam godina današnji program Čitam ti priču, popularnije nazvan Knjigoigranjac. Održava se svakog četvrtka na Dečjem odeljenju Gradske biblioteke.

– Deluje da je sve dozvoljeno, ali ipak imamo određeni program. Kod nas vlada demokratija. Većina odlučuje koju ćemo knjigu odabrati. Tokom čitanja tumačimo nepoznate reči, a poenta čitavog procesa jeste da deca pitaju sve što ih interesuje. Tako im se rađa ljubav prema knjizi i budi kritička svest. Kroz igru uče. Ako je određena priča u tradicionalnom smislu problematična, razmatramo da li je u redu da princeza, na primer, bude pasivna. Učim ih jednakosti i mogućnosti da budu šta god žele. Devojčice ne moraju biti princeze, mogu biti superjunakinje.

Deca crtaju, imaju mini-izložbe, druže se sa dinosaurusom Knjigoslavom, ali i sa nevidljivim aždajicama koje, ako se mališani hrane voćem i povrćem, noću osvetljavaju njihovu sobu, čuvaju ih i podaruju im lepe snove.

Za Mimu Gavrilov umetnost mora da ima trunku angažovanosti i da je u skladu sa vremenom u kome živimo. Sledeći ta načela, ona u pančevačkoj Gradskoj biblioteci katkad organizuje zanimljive izložbe, a odnedavno sarađuje i sa Kafeom Galerija.

Ljubitelji umetnosti mogu do kraja februara u Gradskoj biblioteci da vide radove Daniela Kovača Uvek može surovije, dok je u Kafeu Galerija aktuelna postavka crteža i grafika Nulti pacijent Milana Bulatovića. 

Jovana Svirac

Revolucionarna godina ženskog otpora je za nama. Jer srce nije stvar, a hrabrost, snaga i solidarnost jesu ženskog roda.