Mnogo izazova u banatskoj Sahari

Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara”, kao poslednja i najveća oaza peščarsko-stepske, šumske i močvarne vegetacije, jedan je od najvažnijih centara biodiverziteta u Srbiji i Evropi.

U južnom Banatu, između Dunava i zapadnih padina Karpata, i na severozapadu do sela Vladimirovac i puta Beograd–Vršac, prostire se Deliblatska peščara, specijalni rezervat prirode prve kategorije, od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Najveća evropska kontinentalna pustinja, nastala tokom ledenog doba od moćnih naslaga eolskog peska, obuhvata blizu 35.000 hektara, elipsastog je oblika sa dinama visokim i do 200 metara, koje je oblikovala košava, i okružena plodnim lesnim poljoprivrednim površinama. Ovde vlada umereno kontinentalna klima, a odsustvo površinskih vodotokova i peščana zemljišta uslovila su osobene životne zajednice izdvojene u posebnu biljno-geografsku oblast Deliblatikum.

Čovek ovde vekovima radi na vezivanju živog peska, te su danas najzastupljenije šume bagrema, mestimično pomešane sa topolom, u kojima obitava oko 900 vrsta viših biljaka, od kojih su mnoge relikti, rariteti i vrste koje postoje samo u Panonskoj niziji. Jedino ovde u Srbiji se mogu naći banatski i stepski božur, pančićev pelen, šerpet i kockavica degenova, bademić, peščarsko smilje i kleka – jedini samonikli četinar ove nizije, pa i preko 20 vrsta orhideja. U tako jedinstvenom mozaiku ekosistema, među retkostima faune ističu se pustinjski mravi, mravlji lav, i iz grupe najugroženijih banatski soko, orao krstaš i orao kliktaš, te stepski skočimiš, tekunica, slepo kuče, stepski tvor, a za neke od njih peščara je i jedino stanište u Srbiji.

„Labudovo okno”, koje obuhvata 2.500 hektara močvarnih terena obale, ade i reke Dunav, od 2006. na listi je vlažnih područja Ramsarske konvencije. Te vode bogate ribom i mrestilišta na kontinentalnom delu peščare privlače 180, a na dunavskom 220 vrsta ptica, od čega 170 vrsta gnezdarica, zbog čega je rezervat od 1989. godine proglašen za međunarodno značajno stanište ptica (IBA). Takođe, u rezervatu je ustanovljeno lovište na 31.000 hektara, poznato po jelenskoj divljači, srnama, vukovima i divljim svinjama. Krivolov je nažalost prisutan, dok kontrolu obavlja šest lovočuvara. Po podacima JP „Vojvodinašume”, upravljača područjem više od dve decenije i operativca na terenu Šumskog gazdinstva „Banat” Pančevo, u 2022. godini podneta je jedna krivična prijava protiv poznatog i jedna protiv N. N. lica, a ove još jedna krivična prijava, takođe protiv nepoznatog počinioca.

Izazova u banatskoj Sahari ima još. Najveći su, kako za „Politiku” navodi upravljač, zarastanje travnih površina, spontano širenje bagrema i četinara na čistinama, odumiranje tradicionalnog stočarstva, nestanak osetljivih vrsta i staništa i povećanje opasnosti od požara. Nedostaje i više eko-turističkih sadržaja, ali je zato prisutna ilegalna i nekontrolisana vožnja kvadovima, kros-motorima i džipovima. U ovom javnom preduzeću kažu da treba još više raditi na revitalizaciji staništa i uspostavljanju mozaičnosti predela, važnog za očuvanje autohtonih rasa i na praćenju kvaliteta ambijentalnog vazduha.

Kao poslednja i najveća oaza peščarsko-stepske, šumske i močvarne vegetacije, SRP „Deliblatska peščara” je jedan od najvažnijih centara biodiverziteta u Srbiji i Evropi i najznačajnije stepsko područje kod nas. Stoga rezervat jeste i jedinstven naučni poligon sa multifunkcionalnim Edukativnim centrom „Čardak” i istoimenim školsko-rekreativnim centrom. Prirodne karakteristike i jedinstvenost banatske peščare poligon su i za rekreaciju, ribolov, nautički, a pre svega ekološki turizam. Zato je sve više „ispresecana” pešačkim i stazama za biciklističku (ofroud) vožnju i kondiciono trčanje. Ovde se dolazi na odmor, pa i živi u nekoliko vikend-naselja, u kojima cene objekata poslednjih godina rastu.

U JP „Vojvodinašume” za Politiku navode, da su poslovi u kontinuitetu stalno očuvanje i revitalizacija najvrednijih prostora biološke raznovrsnosti, uz usklađivanje sa šumarstvom i lovstvom, unapređenje zaštite ptica grabljivica, a trebalo bi i jače podržati tradicionalni način korišćenja prostora – pašaranje, kroz uzgoj autohtonih rasa, kao i pčelarstvo, lekovito bilje, vinogradarstvo. Treba raditi i na upravljanju i monitoringu posebno značajnih vrsta u međunarodnim i nacionalnim okvirima, pa i razvijati informativno-propagandne aktivnosti, kako bi područje bilo deo međunarodnih projekata zaštite i održivog razvoja i stimulisati naučna istraživanja primenjiva u zaštiti prirode.

Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara”, kao poslednja i najveća oaza peščarsko-stepske, šumske i močvarne vegetacije, jedan je od najvažnijih centara biodiverziteta u Srbiji i Evropi.