Mo­li­tva za hi­lja­de stra­da­lih kod Ja­bu­ke

Stra­ti­šte kod se­la u pan­če­vač­koj op­šti­ni kr­va­vi je i ne­iz­bri­siv trag na ne­du­žne, ne­mi­lo­srd­no po­gu­blje­ne sa­mo za­to što su bi­li dru­ge na­ci­je i ve­re.

Me­đu­na­rod­ni dan se­ća­nja na žr­tve Ho­lo­ka­u­sta oku­pio je u mo­li­tvi za po­stra­da­le čla­no­ve Je­vrej­ske op­šti­ne Pan­če­vo u kom­plek­su Stra­ti­šte kod Ja­bu­ke, me­stu ma­sov­nog po­gu­blje­nja Je­vre­ja u Dru­gom svet­skom ra­tu. Na spo­me­nik „Bra­zde” po­lo­žen je ve­nac i oda­ta po­čast za oko 12.000 žr­ta­va na­ci­stič­kog po­gro­ma, Je­vre­ja, Sr­ba i Ro­ma. Ovo stra­ti­šte je kr­va­vi, ne­iz­bri­siv trag i se­ća­nje na hi­lja­de lju­di, ne­mi­lo­srd­no po­gu­blje­ne sa­mo za­to što su bi­li dru­ge na­ci­je i ve­re. Pr­va je­vrej­ska žr­tva u Pan­če­vu, Alek­san­dar Ha­ker, stra­dao je 22. apri­la 1941. go­di­ne u odvo­je­noj po­li­cij­skoj ak­ci­ji, za­jed­no sa dru­gim gra­đa­ni­ma, a ka­sni­ja ma­sov­na stra­da­nja Je­vre­ja Ba­na­ta i Pan­če­va bi­la su deo do­bro is­pla­ni­ra­nog i pri­pre­mlje­nog pla­na za „re­še­nje je­vrej­skog pi­ta­nja”. Naj­ve­ći broj na­ših su­gra­đa­na, ro­đa­ka, pri­ja­te­lja, škol­skih dru­go­va li­kvi­di­ran je na oba­li Ta­mi­ša iz­me­đu 6. i 15. ok­to­bra 1941. go­di­ne, hlad­no­krv­no i bez ika­kvog ose­ća­ja da su ljud­ski ži­vo­ti u pi­ta­nju. Od oko če­ti­ri hi­lja­de ba­nat­skih Je­vre­ja pre Dru­gog svet­skog ra­ta stra­da­lo je njih 3.800, ukla­pa­ju­ći se ta­ko u iz­ve­štaj ne­mač­kog za­po­ved­ni­ka Le­ra „da je Sr­bi­ja je­di­na ze­mlja u ko­joj je re­še­no pi­ta­nje Je­vre­ja i Ci­ga­na”, re­kao je Da­vid Mon­ti­jas, pred­sed­nik pan­če­vač­ke Je­vrej­ske op­šti­ne.

Stra­ti­šte kod se­la u pan­če­vač­koj op­šti­ni kr­va­vi je i ne­iz­bri­siv trag na ne­du­žne, ne­mi­lo­srd­no po­gu­blje­ne sa­mo za­to što su bi­li dru­ge na­ci­je i ve­re.