Najveći problemi – gojaznost i deformiteti kičme

Sistematski pregledi za buduće prvake približavaju se kraju. U Odeljenju za zdravstvenu zaštitu dece Doma zdravlja Pančevo, do sad je pregledano nešto više od 480 mališana, od njih 800.

Kao i svake godine, sistematski pregled obuhvatio je kontrolu krvne slike i urina, oftalmološki i fizikalni pregled i posetu izabranom pedijatru, kada se kontroliše zdravstveno stanje deteta, i primaju vakcine.

Sudeći po rezultatima koje nam je prkazala dr Ljiljana Tomić, pedijatar i načelnica Odeljenja za zdravstvenu zaštitu dece, zdravstveno stanje budućih prvaka je dobro, ali je broj dece sa problemima u držanju i broj gojazne dece veliki. Rezultati oftalmoloških pregleda su uredni, te je malom broju dece određeno nošenje naočara. Pojedini pedijatri primetili su da mališani imaju problema i sa ravnim tabanima.

Prema podacima sa Odeljenja fizikalne medicine Opšte bolnice Pančevo, na kojem  je pregledano 1.100 mališana, od ukupno 1.200 dece (predškolci u gradu i naseljenim mestima), više od pedeset odsto njih ima problem sa držanjem.

„To su skolioze i kifoze u početnoj fazi, dakle krivljenje kičme u stranu i povijeno držanje. Deca u predškolskom uzrastu naglo izrastu, a mišići kičme to ne mogu da isprate. Deformitet kičme se ispravlja jačanjem mišića leđa, a to se postiže redovnim vežbanjem i bavljenjem fizičkom aktivnošću, što danas mnoga deca ne praktikuju, jer radije slobodno vreme provode za računarom ili ispred televizora”, rekla je dr Mirjana Brajer, specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije i načelnice Odeljenja fizikalne medicine u Opštoj bolnici.

Ukoliko se utvrdi da dete ima problem sa držanjem, ono se upućuje na vežbe koje traju pet dana, a nakon toga treba da ih radi kod kuće narednih šest meseci.

Dr Mirjana Brajer napominje da dodatno opterećenje krivoj kičmi predstavlja i školska torba, čija težina ne treba da prelazi 10 odsto od detetove težine. Kod nas, međutim, ranac đaka prvaka ima između tri i četiri kilograma, što dovodi do pogoršanja bolesti.

Načelnica zaključuje da je najbolja prevencija deformiteta kičme bavljenje sportom, pre svega plivanjem, gimnastikom i baletom, ali igranje u prirodi. Vožnja bicikla, rolera, igranje loptom ili preskakanje lastiša, odličan su i zdrav način za korišćenje slobodnog vremena.

Visok procenat gojazne dece potvrđuje da im je potrebna veća fizička aktivnost, ali i zdravija ishrana. Prema podacima Odeljenja za zdravstvenu zaštitu dece, oko 20  odsto pregledanih mališana ima povišenu telesnu masu. Ipak, statistika Zavoda za javno zdravlje Pančevo govori da je broj gojazne dece od 2011. do 2015. godine u predškolskom i školskom dispanezeru realtivno ujednačen.

Međutim, primećeno je da je u mlađoj uzrasnoj grupi manji broj dece sa viškom kilograma, jer im je ishrana pod kontrolom roditelja i dijetetičara u vrtićima, dok je broj predgojazne dece je daleko veći u starijem uzrastu.

Prema rečima prim.mr.sc.dr Radmile Jovanović, specijaliste higijene i subspecijaliste ishrane i načelnice Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Pančevo, uzroci gojaznosti kod dece su različiti.

„Osim genetske predispozicije, ono što dovodi do sve većeg broja gojazne dece su pogrešne navike u ishrani i nedovoljna fizička aktivnost”, kaže prim.mr.sc.dr Radmila Jovanović.

Ona navodi da se pogrešne navike u ishrani odnose na: preskakanje obroka (naročito doručka), zbog čega je dete gladno i nekontrolisano unosi za kratko vreme mnogo veće količine hrane od onih koje bi inače pojelo, zatim konzumiranje brze hrane sa puno preliva (majonez, pavlaka, kečap), unos gaziranih bezalkoholnih pica i grickalica (smoki, čips, kikiriki, semenke), koje su nutritivno siromašne, a izuzetno bogate energijom, konzumiranje slatkiša umesto obroka ili kao dodatak uz svaki obrok, nedovoljan unos voća i povrća, neadekvatna užina u školskim kuhinjama.

Nedovoljna fizička aktivnost odnosi se na rad za računarom i igranje igrica – gledanje TV programa, neadekvatnu nastavu fizičkog vaspitanja (često se izgubljeni časovi nadoknađuju na račun nastave fizičkog vaspitanja), naplaćivanje svih vidova fizičke aktivnosti kako rekreativne tako i od strane sportskih klubova, kopiranje obrasca ponašanja roditelja.

Doktorka napominje da su posledice gojaznosti višestruke.

„Gojazno dete je budući gojazan čovek koji će imati povećan rizik za nastanak hroničnih masovnih nezaraznih bolesti (kardiovaskularna oboljenja, šećerna bolest, visok krvni pritisak, maligna oboljenja), i oboljenja vezanih za lokomotorni aparat ( X i O noge, deformiteti kičmenog stuba). Gojaznost može izazvati probleme sa disanjem, probleme sa spavanjem, pojavu poremećaja ishrane (anoreksija i bulimija)”, napominje naša sagovornica.

Ona smatra da je najbolje ličnim primerom (od strane roditelja) naučiti decu da se pravilno hrane, ne „podmićivati ih“ u mlađim uzrastima slatkišima i grickalicama, školskoj deci spremiti da ponesu užinu od kuće, ali i insistirati da doručkuju pre odlaska u školu. Mališani treba da imaju mešovitu i umerenu ishranu, dok je prema doktorkinom mišljenju, ekstremna i bespotrebna eliminacija pojedinih namirnica ako je dete zdravo, apsolutno neopravdana.

Lekari podvlače da deci treba da se omogući prirodno odrastanje i da će problema biti manje. To pre svega znači, prema rečima dr Ljiljane Tomić, da se sa njima treba igrati, dopustiti im da se penju po drveću, ali i da padnu, kako bi imali iskustvo i sa tim.

„Deca treba što više vremena da provode napolju, igrajući se. Kada sede za kompjuterom  ili ispred televizora, oni gledaju u jednu tačku, što nije dobro za akomodaciju oka. Na taj način gube osećaj za trodimenzionalnost. Današnje igrice jako brzo menjaju slike i deca postaju hiperaktivna, jer očekuju da se i u životu stvari menjaju tom brzinom. Kada dete sedi ono ne učestvuje u toj igri, međutim dok se igra sa drugarima ili sa roditeljima, ono koristi maštu, razmenjuje misli i osećanja“, ocenjuje dr Ljiljana Tomić.

Ona objašnjava da će se dete pravilno i zdravo razvijati ako je zadovoljno, učestvuje u porodičnim aktivnostima, igra se. Takvo dete, prema njenim rečima će jesti zato što je gladno, potrošiće kalorije u igri, uspostaviće dobar psihički i fizički razvoj, što vodi ka dobrom vidu, sluhu i govoru. To kasnije uslovovljava dobro mišljenje, a ono će dati dobre smernice za školu, i kasnije za posao.

I. Predić

Sistematski pregledi za buduće prvake približavaju se kraju. U Odeljenju za zdravstvenu zaštitu dece Doma zdravlja Pančevo, do sad je pregledano nešto više od 480 dece, od njih 800. Kao i svake godine, sistematski pregled obuhvatio je kontrolu krvne slike i urina, oftalmološki i fizikalni pregled i posetu kod izabranom pedijatru, kada se kontroliše zdravstveno stanje deteta, i primaju vakcine.