„Nedelja ruskog filma u Pančevu“ i izložba „Književnička četa“
Podeli vest:
- ПОДОЉСКИ КАДЕТИ (ратни), 2020.г. , 136 мин, режија: Вадим Шмелев
- НЕВЕРОВАТНЕ ДОГОДОВШТИНЕ ИТАЛИЈАНА У РУСИЈИ. 1974.г., 98 мин, (комедия, приключение Режиссёр: Эльдар Рязанов, Франко Проспери
- ЦАР (драма/биография/исторический) 2009.г., 123 мин, Режиссёр: Павел Лунгин
- ПЕТ НЕВЕСТИ (комедия) 2011.г., 104 мин, Режиссёр: Карен Оганесян
- ТУРСКИ ГАМБИТ (военный детектив, боевик, приключенческий) 2005.г., 132 мин, Режиссёр: Джаник Файзиев
Sa perom na pušci
Obično je stvaralački put vodio od novinarstva ka književnosti, ali sa „četom pisaca” sve je bilo drugačije — rat je primorao književnike da postanu novinari. Ugledanjem na glavnog urednika novina „Krasnaja zvezda” Davida Ortenberga razvila se praksa uključivanja pisaca u novinarski rad. Među ratnim dopisnicima tih godina bili su Konstantin Simonov, Andrej Platonov, Vasilij Grosman, Aleksandar Bek, Mihail Šolohov, Olga Bergoljc, Vsevolod Višnjevski, Ilja Erenburg i mnogi drugi.
Izložba je posvećena Četi pisaca, ali u širem značenju tih reči. U okvire ove izložbe neće ući samo onih 80 pisaca koji su se u jesen 1941. uputili na ratište da brane Moskvu, nego i svi sovjetski pisci, koji su se borili za otadžbinu sa perom u rukama, a neretko i mitraljezom, pisci koji su pružali otpor gebelsovoj propagandi, koji su ostavili svoje rodne kuće i porodice, kako bi završili u evakuaciji, koji su poginuli pred Moskvom, Staljingradom ili Kenigsbergom, pisci koji su se smrzavali u opkoljenom Lenjingradu i oni, koji su došli do Berlina, kako bi videli trijumf i posvedočili pobedi sovjetskih trupa.
Na desetine novina je svakodnevno objavljivalo sovjetskim građanima najnovija dešavanja. Špalte novih brojeva novina „Pravda” svake noći dostavljane su u opkoljeni Lenjingrad, kako bi njegovi stanovnici mogli da pročitaju novi broj u isto vreme, kada i Moskovljani. Svaki dan u Moskvi, Lenjingradu i Samari bili su lepljeni plakati „Okna TASS”, putem radija je prenošen pregled premeštanja sovjetskih i protivničkih trupa, frontovske redakcije novina su puštale u etar i štampu brojeve u terenskim uslovima.
Hiljade reportaža, beležaka, obraćanja i proglasa činili su celovitu informacionu sliku, koja je podizala borbeni duh boraca, ali i običnih ljudi. U delima nastalim krajem četrdesetih godina i posvećenim Velikom otadžbinskom ratu, još uvek se mogla čuti radost pobede. Već kroz nekoliko godina (pedesetih godina dvadesetog veka) u delima radost zamenjuju tuga i zamišljenost. U novim pripovetkama i romanima o ratu na prvom mestu nije pobeda nad neprijateljem, već sam vojnik, njegova svakodnevica, njegov unutrašnji svet. U delima se doseže potpuno druga psihološka dubina teksta. Pojavljuju se novi pisci: Viktor Njekrasov, Vasilj Bikov, Konstantin Vorobjov, Jurij Bondarev. Poznate su reči V.V. Bikova: „Svi smo mi izašli iz `Rovova` Njekrasova”, koje govore o početku nove etape poimanja minulog rata, pre svega, kao velike ljudske tragedije.
Izložba se sastoji iz dva dela. Prvi deo predstavlja osnovne putokaze. Ha nekim plakatima su predstavljene ključne tačke, koje daju osnovni hronološki pregled ratnih dešavanja. Sa njima se prepliću i sudbine pisaca koji su učestvovali u njima. Pisaca je predstavljeno malo, samo 16. Zadatak ove izložbe nije u tome da predstavi sve pisce koji su bili na frontu (što je i nemoguće, jer ih je bilo nekoliko stotina), nego da osvetli podvig sovjetskih pisaca. Kao dopuna poslužiće tri plakata posvećena fotografima: Sergeju Strunjikovu, Jakovu Rjumkinu i Viktoru Tjominu, iz čije perspektive mi i danas možemo da vidimo tu žalosnu, ali ujedno i junačku stranicu istorije naše zemlje, navodi se u saopštenju.
Podeli vest:
