Svetski dan bubrega obeležava se 14. marta, na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega glasi „Zdravlje bubrega svima i svuda” i za cilj ima podizanje svesti o visokom i rastućem opterećenju bolestima bubrega širom sveta, kao i potrebu za izradom strategija za prevenciju i kontrolu bolesti bubrega.
U Opštoj bolnici Pančevo dijalizira se oko 150 pacijenata.
Zavod za javno zdravlje Pančevo saopštava kako se procenjuje da 850 miliona ljudi širom sveta boluje od bolesti bubrega. Akutne bolesti bubrega pogađaju više od 13 miliona ljudi širom sveta, a 85 odsto ovih slučajeva javlja se u zemljama sa malim i srednjim bruto nacionalnim dohotkom. Hronične bolesti bubrega su uzrok najmanje 2,4 miliona smrtnih slučajeva godišnje i trenutno su na šestom mestu uzročnika smrti. Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84 odsto smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega. U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg.
Uprkos rastućem opterećenju bubrežnim bolestima širom sveta, nejednakosti u dostupnoj zdravstvenoj zaštiti su i dalje prisutne. Nastanak akutnih i hroničnih bolesti bubrega povezan je i sa socijalnim uslovima u kojima ljudi žive i rade, uključujući i siromaštvo, rodnu diskriminaciju, nedostatak obrazovanja, profesionalne rizike i zagađenje.
Transplantacija bubrega se smatra najisplativijim tretmanom hronične bubrežne insuficijencije, ali ona sa druge strane podrazumeva visoke troškove u pogledu infrastrukture i zahteva dostupnost visoko specijalizovanih timova, davalaca organa i ne može se obaviti bez podrške dijalize.
Iako su nacionalne politike i strategije za hronične nezarazne bolesti opšte prisutne u mnogim zemljama, često nedostaju specifične politike usmerene na rano otkrivanje, prevenciju i lečenje bolesti bubrega. Više od polovine (53 odsto) zemalja koje imaju sveobuhvatnu strategiju za hronične nezarazne bolesti, nemaju smernice za lečenje i negu osoba sa hroničnim bubrežnim bolestima (bilo specifično ili u okviru strategije za hronične nezarazne bolesti).
Svetski dan bubrega obeležava se 14. marta, na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega glasi „Zdravlje bubrega svima i svuda” i za cilj ima podizanje svesti o visokom i rastućem opterećenju bolestima bubrega širom sveta, kao i potrebu za izradom strategija za prevenciju i kontrolu bolesti bubrega.