Padavine ovog proleća namučile poljoprivrednike u južnom Banatu

Učestale ,ponegde, i obilne padavine ovog proleća namučile su poljoprivrednike ipak ne očekuje se manji rod pšenice od proseka u južnom Banatu.

Ko je odradio sve potrebne agrotehničke mere neće imati problema sa prinosom-smatraju u Institutu Tamiš.

Ratari koji su prisustvovali danu polja u Pančevu ,zbog kiše, nisu mogli da prošetaju oglednim poljem Instituta Tamiš i pogledaju useve različitih sorti stranih žita i hibrida uljane repice,ali su čuli reč stručnjaka i preporuke.

Zahtevna godina bila je do sada za ratare. Velika količina padavina uslovila je da su,umesto dva tretmana zaštite pšenice, uradili najmanje tri i to je bilo neophodno.

Suočavali su se i sa bolestima koje mogu smanjiti rod.

„Da bismo sprečili katastrofu iz 2014. godine gde je žuta rđa odnela veliki deo prinosa poljoprivrednici su bili spremni i mi smo nakon uočavanja prekoračenja pragova štetnosti davali uputstva da se rade tretmani . Tretmani kako bismo zaštitili list zastavičar jer on je nosilac prinosa , dakle morali smo zaštititi zeleni deo biljke koji će hraniti biljku i uspeti da nalije zrno. Ono što se takođe može pokazati kao problematično je pojava fuzarijuma. Proizvođači apsolutno znaju da je to neophodan tretman i tu nema kalkulacije“, kaže Maja Sudimac, savetodavac za zaštitu bilja Instituta Tamiš Pančevo.

Ono što je sada neophodno usevima su sunčani dani. Poljoprivrednike osim prinosa muči i cena.

„Kod nas u Vladimirovcu je bilo i previše kiše, peskovita je dosta zemlja tako da upija sve. Pšenica je u dobrom stanju ona se drži ali na nekim mestima polegla. Muči nas i cena pšenice koja je u odosu na prošlu godinu dosta manja“, Dorel Belu, poljoprivrednik iz Vladimirovca.

„Sada nam sunce treba kako bi pšenica mogla da završi svoju vegetaciju. Odradili smo sve i protiv korova i bolesti ,borili smo se prskali tri ,četiri puta neko možda i više tako da nam je sada samo bitno sunce“, kaže Jovan Jovanov, poljoprivrednik iz Bavaništa.

Tamo gde je primenjena puna agrotehnika, očekuje se dobar rod i kvalitet zrna.

„Sada bolesti koje se pojavljuju na listovima nemaju nikakvog značaja, zrno je odavno naliveno i zrno je formirano. Ne možemo još da vidimo,zbog ovih kiša, kakvo je stanje zagađenosti fuzarijumom. Optimistčna prognoza je 6 tona po hektaru ali ja mislim da će biti od 5 do 5,5 tona po hektaru prosek pšenice“, kaže Bogdan Garalejić, savetnik za ratarstvo Instituta Tamiš Pančevo.

Žetva pšenice koja u južnom Banatu neće početi pre jula.

Učestale ,ponegde, i obilne padavine ovog proleća namučile su poljoprivrednike ipak ne očekuje se manji rod pšenice od proseka u južnom Banatu.