Inicijativa za obnovu trasa napuštenih pruga u Srbiji je krenula iz Pančeva

Aleksandar Stanojlović, arhitekta iz Pančeva, jedan je od članova tima stručnjaka u okviru Udruženja Jugo cikling kampanja, koji se već dve godine unazad aktivno bave realizacijom ideje da se neiskorišćeni predeli naše zemlje, tačnije napuštene pruge upotrebe kao pešačke i biciklističke, tzv. zelene staze.

Kako Srbija u poslednjih par godina razvija saobraćajne koridore, stručnjaci na raznim nivoima prateći svetsku praksu, gde god je to moguće pokušavaju da implementiraju nemotorizovane vidove prevoza. To se uglavnom odnosi na saobraćaj lokalnog stanovništva, jer oni svakodnevno prelaze određene relacije za koje nije neophodan motorizovan prevoz, već pešače ili voze bickle.

Tih koridora kod nas ima dosta, posebno u centralnoj Srbiji jer je u prošlosti tamo operisao, dugi niz godina, voz uzanog koloseka koji se zvao Ćira. U nekom trenutku 60ih i 70ih godina, Jugoslavija je odlučila da podigne sve te železnice, a samo mali deo je zauzela pruga normalnog koloseka, kaže Stanojlović.

Kako on objašnjava veliki broj ovih trasa je napušten, zapušten i uopšte neiskorišćen. Deo je predat lokalnim samoupravama, koje su radile lokalne saobraćajnice, a oni najatraktvniji, najlepši delovi u planinskim delovima u području Užica, Čačka, istočne Srbije, između Paraćina i Zaječera, oko Petrovca na Mlavi, su ipak ostali sačuvani.

To su koridori nekadašnjeg voza koji prolaze kroz prelepe prirodne predele, gde su sačuvani svi objekti železničke infrastrukture – mostovi, tuneli, nasipi i useci. Ovi objekti su atraktivni, jer su građeni, projektovani, tako da bi voz savladao te nepristupačne terene. Voz je išao tada 30 – 40km na sat. Danas vozimo bicikl tom brzinom, pa kada vozimo bicikl tim trasama imamo osećaj da su oni projektovani za bicikliste, ne za železnicu, rekao je Stanojlović.

Ova ideja, odnosno projekat je oslonjen na ideju Evropske mreže zelenih biciklističkih staza, a tim u okviru Jugo cikling kampanje im je predstavio trase koje se nalaze u Srbiji. Jugo cikling je trenutno u procesu učlanjenja u ovu mrežu gde bi oni bili koordinatori, odnosno veza svim lokalnim incijativama. 

Mi bismo bili posrednici, i naša uloga bi bila da sva ta mesta, trase i predele predstavimo tom tržištu, javnosti Evrope. Svi oni koji prate, bi videli da u Srbiji postoje trase kao u njihovim zemljama. Srbija je i dalje egzotična, a uz dobar markting ja mislim da bi stranci vrlo rado došli. Iz turističkog aspekta Srbija je jedna veoma lepa zemlja, ali te lepote nisu dovoljno iskorišćene, ovo je jedan od vidova razvijanja turizma, u sklopu toga je i ekonomski razvoj, zapošljavanje stanovništva koje bi bilo angažovano na raznim poslovima u opsluživanju te trase, kaže Stanojlović.

Prve godine je Jugo cikling radio na prepoznavanju, identifikaciji i izrađan je katalog svih trasa u Srbiji sa predlozima za njihovo buduće korišćenje. U 2016. godini je pažnja bila usmerena na predele Zapadne Srbije, kojom prolazi linija nekadašnjeg Ćire, Beograd-Obrenovac-Lajkovac-Čačak-Užice prema Šarganu, Mokroj Gori, prema Bosni i Hercegovini, Višegradu, Sarajevu itd. 

Do sada su opštine Užice i Priboj uradile dve deonice, koje su zvanično proglašene kao Zelene biciklističke staze Srbije. Predstavljene su Evropskoj mreži, na čijoj mapi će se i naći. 

Duž ovih trasa trase mogu da se organizuju razni sadržaji, a za to su pogodne i zgrade nekadašnjih železničkih stanica, koje su takođe u stanju propadanja, kao i trase. Objekti su sačuvani i uz određena sredstva mogu da se revitalizuju za sadržaje u interesu lokalnog stanovništva. Predlog je da to budu centri mesnih zajednica ili centri prikupljanja lokalnih incijativa koji podržavaju održivu mobilnost, ekologiju, zaštitu nasleđa, tradiciju, kao i udruženja po tim mestima. Ovi objekti mogu biti stavljeni i u funkciju turizma, kao kapaciteti smeštaja, turistički informativni punktovi, kafanice gde bi turisti u tranzitu mogli da se odmore, spavaju, dobiju informacije, a u većim mestima bi mogli da se otvore servisi za bicikle, objašnjava Stanojlović. 

Ovaj projekat je dve godine za redom podržalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Održani su stručni skupovi na kojima je sa idejom upoznata stručna javnost u Rumi, Vrdniku, Lajkovacu, Gornjem Milanovcu i Užicu (gde je bilo najviše zainteresovanih i organizovana je vožnja tom trasom 10km). U Beogradu na Saobraćajnom fakultetu na stručnoj konferenciji su 2015. i 2016. studenti, stručnjaci i zaposleni u Ministarstvu, takođe imali prliku da se bliže upozaju sa idejama, planovima i predlozima. 

Kako Stanojlović objašnjava, Vojvodina takođe ima napuštenih pruga, ali su u ovim predelima koloseci sačuvani i pruge su normalnog koloseka. On napominje da je takođe veoma važna lepota predela, kao i atraktivnost trase. Čime centralna Srbija nimalo ne oskudeva. 

Aleksandar Stanojlović, arhitekta iz Pančeva, jedan je od članova tima stručnjaka u okviru Udruženja Jugo cikling kampanja, koji se već dve godine unazad aktivno bave realizacijom ideje da se neiskorišćeni predeli naše zemlje, tačnije napuštene pruge upotrebe kao pešačke i biciklističke, tzv. zelene staze.