Pančevačka pivara opstaje u sajber svetu

Sa jednog od prozora Stare pivare u Pančevu, „pozira” Đorđe Vajfet. Posetioca izložbe „KulTura piva u Pančevu 1722–2022” gleda nekako prekorno i prodorno, dok ulazi u deo kompleksa, nesuđeni Muzej pivarstva, istoimene grupe građana, napušteni projekat koji je podelio istovetnu sudbinu najstarijeg industrijskog objekta u Srbiji.

Tri veka od pokretanja proizvodnje piva u južnobanatskoj varoši organizovan je program manifestacije „Dani Vajferta” u slavu industrijalca, bankara i dobrotvora pa i prvog počasnog građanina Pančeva. Na dan tog jubileja posetioci su mogli da uđu u „utrobu” kompleksa i suoče se sa zgradama u fazi razgradnje prođu kroz rastočene pogone… Ali to je bikla i prilika da vide postavku, koju Platforma za studije kulture CULTstore, u saradnji sa ovdašnjom Turističkom organizacijom, zove interaktivno putovanje kroz kreativnu postavku arhivske građe, savremene umetničke fotografije i video-materijal, piše Olga Janković za Politiku.

Autorke dr Anica Draganić i dr Maria Silađi u pratećem katalogu podsećaju na značajan jubilej, pa kroz priču o razvoju pivarstva u Pančevu prelaze na urbanistički kontekst, baveći se prostornim sklopom i funkcionalnom šemom vremešnog kompleksa. Dalje daju sliku tehnološkog razvoja i pregled opreme, da bi prešli na arhitektonske odlike trovekovnog kompleksa od preko 9.000 kvadrata, njegove vrednosti i potencijale.

Ako ništa drugo, postavka „KulTura piva u Pančevu 1722–2022”, „tera” da se zađe, zaviri i prate skrivene intervencije u prostoru. To na terenu znači rutu kroz mrežu hodnika i stubišta do ogromnih prostorija sa starim nemačkim pivarskim mašinama. Vremenske trake usmeravaju posetioca među kotlove za ohmeljavanje i sladovinu, do komovnjaka, bistrenika i bakarnih posuda u kojima se kuvalo i „odmaralo” pivo i sa kojih je odneto sve što se moglo. Sve je „uokvireno” zidovima nekada lepih pločica sa ornamentima… musavim prozorima i golubovima, jedinim stanovnicima grandiozne fabrike…  Samo iz mraka i sa sljuštenih zidova izroni poneki majstor – pivar, trake „Geneze razvoja” zaslužnih Vajferta, te gradska panorama starija i od pivare s početka 18. veka, najstarije na Balkanu, koja uživa status kulturnog dobra od velikog značaja za Republiku Srbiju.

U uvodnoj reči autorke podsećaju i da je „nakon brojnih uspona i padova kontinuitet u spravljanju čarobnog napitka prekinut 2008. godine, a „u cilju postizanja konkurentnosti i finansijske opravdanosti”, pivara zatvorena i prekinuta je viševekovna tradicija. Tu je i ocena „da je veći deo kompleksa fabrike piva, usled neadekvatne namene, neodržavanja i posledica požara, danas devastiran i predstavlja bledu senku sjajne industrijske prošlosti Pančeva”.

Postavka u epilogu podseća na gradski konkurs i „izuzetno kvalitetna i inovativna nagrađena rešenja, ostala samo kao ideja na papiru” (pridodata katalogu izložbe) i pita „Da li je najstarija pivara u regionu zaslužila ovakvu sudbinu?”