Pančevački graditelji tvrde da kod njih nema divlje gradnje

Iako je Zakon o ozakonjenju objekata usvojen 2015. godine, u Srbiji se i dalje zida nelegalno. Samo u prestonici, građevinska inspekcija je prošle godine zatvorila 276 nelegalnih gradilišta. Podneto je 330 krivičnih prijava zbog zidanja bez dozvole. Više javno tužilaštvo naredilo je da o krivičnim prijavama o gradnji bez dozvole odlučuje 70 zamenika javnih tužilaca, umesto samo dva kao do sada.

Oni koji grade bez dozvole nisu hteli pred kameru RTS-a. Pančevački graditelji tvrde da kod njih nema divlje gradnje i da im je lična karta na gradilištu upravo dobijena građevinska dozvola.

„Mislim da su savesni investitori u pitanju, da svi rade i u okviru građevinske dozvole tačne kvadrature. Čuo sam da u Beogradu toga ima, u Pančevu nema“, kaže Ljupko Kutanjac, DOO Kutko-Pančevo.

Nelegalna gradnja najviše se isplati u prestonici. Samo od stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju, odnosno za nešto više od sedam godina, ozakonjeno je oko pola miliona kvadratnih metara divlje gradnje, čija je procenjena vrednost na tržištu nekretnina oko milijardu evra.

„Najveći problem su napravile građevinske inspekcije koje su lažirale zapisnike o izgradnji objekata jer oni su napravili zapisnik i pored činjenice da objekat u to vreme nije ni postojao na toj parceli i to može da se proveri i prostim uvidom u satelitski snimak“, kaže konsultant za nekretnine Sima Stokić.

Za nesavesne graditelje kazne su blage, sve češće se sklapaju dogovori o priznanju krivice, a pred sudom odgovara formalni, a ne stvarni vlasnik. Sruši se mali broj takvih objekata, pa je utisak da bespravna gradnja i dalje cveta.

„U glavi prosečnog čoveka gde je godinama građeno sve bez građevinske dozvole, ogroman broj objekat, nekako se nije stekao utisak da to što izgradite bez dozvole na kraju neće biti vaše“, smatra advokat Marko Tešanović.

Ravnomerno raspoređivanje predmeta

Prvo i Treće osnovno javno tužilaštvo kršilo je pravila, jer su krivične prijave za nelegalnu gradnju stalno dodeljivali istim zamenicima javnih tužilaca. Zbog toga je Više javno tužilaštvo naredilo da se ubuduće predmeti raspoređuju ravnomerno svim zamenicima javnih tužilaca.

Na teritoriji tih tužilaštava su najskuplja građevinska zemljišta na Vračaru, Zvezdari, Starom gradu, Novom Beogradu, Zemunu.

Lazar Lazović, zamenik Višeg javnog tužioca, kaže da je uočeno da se kao učinioci ovih krivičnih dela pojavljuju lica koja su zapravo ili izdržavana lica ili penzioneri ili lica koja prema primanjima, po logici stavari, ne bi odgovarala finansijskom statusu jednog investitora.

„U tom smislu, nije u dovoljnoj meri signalizirano posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu da postoje eventualno osnovi sumnje za pranje novca. U praksi smo imali primer da se kao investitor jednog relativno gabaritnog objekta pojavljuje lice koje za sebe navodi da je izdržavano“, navodi Lazović.

Da se konačno stavi tačka na zidanje bez dozvole, Više javno tužilaštvo iniciralo je da se ubuduće i na one koji su eventualno osuđeni za to krivično delo primeni Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela nelegalne gradnje. Za to vreme oni koji su bespravno gradili čekaju novi Zakon o legalizaciji, od kojeg zavisi kakva će biti sudbina objekata sagrađenih posle 2015. i hoće li bespravna gradnja i dalje biti isplativa.

Iako je Zakon o ozakonjenju objekata usvojen 2015. godine, u Srbiji se i dalje zida nelegalno. Samo u prestonici, građevinska inspekcija je prošle godine zatvorila 276 nelegalnih gradilišta. Podneto je 330 krivičnih prijava zbog zidanja bez dozvole. Više javno tužilaštvo naredilo je da o krivičnim prijavama o gradnji bez dozvole odlučuje 70 zamenika javnih tužilaca, umesto samo dva kao do sada.