Pančevačkim pčelarima prepolovljeni prinosi
Podeli vest:
Prolećne kiše i hladno vreme značajno su uticali na slabiju „žetvu” meda, a proizvođač ukazuju i da nelojalna konkurencija predstavlja veliki problem.
Pančevački pčelari bi želeli sezonu na izmaku da što pre ostave iza sebe, jer su im prolećne kiše i hladno vreme značajno umanjili prinose. Paša je ovde uglavnom suncokretova i bagremova, pčele prave i livadski med, ali ga je kod nekih proizvođača gotovo upola manje, svega četiri do pet kilograma po košnici. U Srbiji, je, kažu, prosek oko 15 kilograma.
„Košnice sam vozio u obližnju Deliblatsku peščaru, ali uopšte nisam zadovoljan, jer vreme nije pčelama dozvolilo da odrade svoj posao, u mojim košnicama je prinos manji za 30 do 40 odsto”, kaže nam Đorđe Novković, pčelar iz Dolova, napominjući da on i njegove kolege već nekoliko godina muče muku s vremenom.
„Mnogo smo radili, a šteta je velika, a valja se i pripremati za zimu, jer za nas avgust predstavlja kraj letnje i početak zimske sezone. Trenutno je pred nama posao zaštite od štetočina i bolesti, od krpelja ili varoe. Treba kontrolisati i prisustvo matice, utvrditi snagu društva i količinu hrane u košnicama, kako bi pčele prezimile, a ukoliko je potrebno, sledi prihranjivanje. I to nam je zbog vremena postalo takoreći redovna obaveza u poslednjih nekoliko godina, a sve to dodatno uvećava troškove proizvodnje”, objašnjava Novković.
Zbog svega navedenog, kaže, mnogi pčelari su počeli da proizvode matice, što jeste teži, ali i unosniji posao, sa sigurnijim plasmanom.
Neprilike što prate pčelarstvo trebalo bi da ublaži sufinansiranje ove proizvodnje sredstvima iz konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, opredeljenim za nabavku novih pčelinjih društava, opreme za pčelarstvo, košnica i kontejnera. Za tu namenu izdvojeno je 10 miliona dinara, a rok za predaju prijava je 24. avgust. Pravo na podsticaj imaju aktivna registrovana poljoprivredna gazdinstva, pravna lica, odnosno privredna društva, zemljoradničke i složene zadruge, kao nosioci registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Takođe, mogu da konkurišu fizička i pravna lica i preduzetnici, čije gazdinstvo je registrovano na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, zatim žene nosioci gazdinstva, kao i fizička lica i osnivač pravnog lica, ako je mlađi od 40 godina. Maksimalni iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi je 300.000 dinara (do 70 procenata prihvatljivih troškova investicije), a minimalan iznos je 50.000 dinara.
Ovdašnji pčelari, njih oko 60 okupljenih u društvu koje ima tradiciju dužu od veka, pozdravljaju najavljenu finansijsku pomoć države. Ipak, skreću pažnju da ni novac ne može nadoknaditi štetu koju im nanose ilegalni proizvođači i prodavci veštačkog meda. Takvi ne samo što obmanjuju kupce prodajući im nešto što ne odgovara deklaraciji na proizvodu, već i direktno ugrožavaju zdravlje stanovništva.
Kako bi se tome stalo na put, u Pančevu je osnovan Klaster proizvođača hrane i pića „Ujedinjeni za kvalitet”, a jedan od osnivača klastera je i Savez pčelarskih organizacija Srbije. Glavni cilj grupacije je, kako se navodi, oštra borba protiv falsifikata, pre svega meda, rakije i vina, ali i svih drugih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Iz novoformiranog klastera poručuju da su spremni za borbu protiv velikog broja lobista kojima ne odgovara postizanje ciljeva za koje se pčelari u okviru inicijative „Ujedinjeni za kvalitet” zalažu.
Prolećne kiše i hladno vreme značajno su uticali na slabiju „žetvu” meda,
Podeli vest:
