Pančevka Jovana Velinovski: Putovanje kroz svet folklora i uspeh na audiciji Ansambla „Kolo“

U našem razgovoru s Jovanom, osvrnuli smo se na njeno putovanje kroz svet folklora, ali smo se takođe dotakli i njenog školovanja i drugih interesovanja.

Na samom početku razgovora, otkrila nam je da se njena strast prema folklornim igrama i pesmama pojavila još pre 17 godina.

– Počela sam da se bavim folklorom sa pet godina. Kao dete sam živela u Jabuci i sećam se da sam sa mamom u šetnji prolazila pored Doma kulture i čula muziku i decu koja su u tom momentu bila na probi i poželela sam da uđem. Tada sam se upisala u KUD „Vasil Hadžimanov“ i tu ostala do svoje desete godine,  kada sam se upisala u KUD „Stanko Paunović“ u kojem sam i sada. U međuvremenu, bila sam član više pevačkih grupa koje se bave etno pevanjem, Pevačka grupa „Toše Proeski“, Ženska pevačka grupa u sklopu KUD-a „Stanko Paunović“, i Vokalna radionica „Bistrik“ Bilje Krstić.

Kada je upitana šta je to što najviše voli u vezi sa folklornom umetnošću i koji aspekt folklora smatra najizazovnijim, Jovana je istakla:

– Volim spoj pesme i igre, što ujedno i jeste prilično izazovno, igrati i pevati istovremeno, kada je to potrebno. Volim atmosfere na probama, priliku da se konstantno uče i usvajaju nove stvari, koje osim što se tiču načina igre i različitih stilova, tiču se i kostima i njihovih delova, načina oblačenja u različitim područjima… 

Želeli smo da saznamo koliko vremena i posvećenosti iziskuje bavljenje folklornim aktivnostima i da li je ikada razmišljala o odustajanju.

– Baš nikad nisam pomislila da odustanem. A vreme je koje je potrebno posvetiti svakako zavisi od uzrasta. Trenutno nedeljno imam tri igračke probe i jednom nedeljno probu pevanja.

Jovana je ponosna članica Prvog ansambla KUD-a „Stanko Paunović“ NIS RNP, KUD-a koji često nastupa kako u Srbiji, tako i izvan njenih granica. Upitali smo je da nam otkrije najzanimljivije destinacije na kojima je predstavljala našu tradicionalnu pesmu i igru sa „Paunovićem“, i da izdvoji koncert koji je za nju ostao posebno značajan.

– Sa „Paunovićem“ sam zaista imala prilike da posetim puno različitih mesta, festivala i dešavanja što širom Srbije, što van nje. Volim činjenicu da imamo priliku da se družimo i upoznajemo nove ljude.  Od nekih daljih destinacija definitivno bih izdvojila Kanadu, to je bilo moje prvo dalje putovanje. Što se tiče koncerta koji bih izdvojila, moram da naglasim da je to baš teško. Verovatno je to svaki koncert na kojem sam po prvi put nešto izvodila, bila to igračka ili pevačka tačka. Svakako sam imala najveću tremu kada sam po prvi put izvodila solističku pesmu, i svaki put je prisutna neka pozitivna trema. Jako volim i uživam na svakom generacijskom koncertu koji već dugo godina unazad održavamo sredinom decembra u Hali sportova.

Ona ističe i da pripreme koje prethode samom izlasku na scenu mogu biti zahtevne, ali smatra da se trud svaki put isplati.

– Volim taj celokupni doživljaj iako često bude vrlo naporno, od šminkanja, frizure, pripremanja kostima, generalnih proba i na kraju izlaska na binu. To je proizvod celokupnog rada, truda i vremena koji smo uložili radeći na programu.

Nedavno je Jovana prošla audiciju za renomirani Ansambl „Kolo“. Iako nije imala velika očekivanja, pristupila je audiciji sa pozitivnim uzbuđenjem i bila je iznenađena kada je saznala da je primljena. Naglašava da je to ogromno priznanje za nju kao amatersku igračicu i da je to rezultat mnogih godina predanog rada.

– Bez velikih očekivanja i pritisaka otišla sam na audiciju. Rekla sam samo svom rukovodiocu, Dejanu Trifunoviću. Nekako je sve prošlo više sa nekim pozitivnim uzbuđenjem. Kada mi je javljeno da sam primljena, nisam mogla da verujem. Biti primljen u jedan od dva profesionalna ansambla u zemlji je ogromno priznanje za jednog igrača amatera. Nekako je to plod svih ovih godina rada, truda i zalaganja, ali i početak jednog novog i malo drugačijeg poglavlja. Očekujem puno napornog rada i učenja. I svakako je to sad prioritet.

Nakon završetka srednje medicinske škole, Jovana je upisala Pravni fakultet. Kako kaže, interesuju je različite stvari i oblasti.

– Jako volim rad sa decom, pa sam u medicinskoj školi završila smer medicinska sestra-vaspitač. Neki logičan pravac nakon te škole možda bi bio Učiteljski fakultet, ali jednostavno nisam videla sebe tamo. Pravni fakultet je došao nekako shodno onome što me je u tom momentu interesovalo.

S obzirom na sve obaveze, kao što je rad u dečjoj igraonici, aktivnosti u folklornom ansamblu i studiranje prava, pitali smo je kako uspeva da uskladi sve te aktivnosti.

– Dobra organizacija je ključna, iako mi je iskreno ponekad prilično teško da sve usaglasim i postignem, ali važno mi je da ništa ne radim na silu, već zato što to stvarno želim.

Na kraju, zamolili smo Jovanu da poruči nešto svima onima koji razmišljaju da počnu da se bave folklorom.

– Samo napred! Posebno bih ohrabrila roditelje jer mislim da su probe folklora idealno mesto za druženje, socijalizaciju dece, praćenje sluha, ritma, muzikalnosti, pokreta, njihovog kompletnog razvoja. Ništa manje ne bih ohrabrila ni starije koje koji bi želeli da se oprobaju u nečemu novom, zaključuje Jovana Velinovski.