Pančevka Nevena Caković: Od volonterke do direktorke Reflektor teatra

Pančevka Nevena Caković (1996) završila je Gimnaziju „Uroš Predić“ u Pančevu, a trenutno je na 4. godini studija srpske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Skoro polovinu Neveninog života obeležio je volonterski rad – Volontirala sam punih 10 godina na raznim festivalima, manifestacijama, organizacijama i drugim zabavnim stvarima koje su bile dosta intenzivne prethodnih godina i na koje sam jako ponosna. Ta iskustva dovela su me do ovog momenta u kom sada živim.

Nedavno Nevena je postala direktorka Reflektor teatra. O svom putu do ove funkcije govori za 013info.

Kako si postala deo tima Reflektor teatra?

Zapravo, ušla sam u tu pozorišnu zajednicu pre osnivanja Reflektor teatra, koji je nastao iz organizacije Centar E8. U Centar sam došla kao volonterka pre dve godine misleći da je to još jedna usputna stanica na mom dugom volonterskom putu, ali se ispostavilo da nije samo stanica već novi dom.

Koja znanja si stekla za vreme volontiranja?

U početku su to bile neke osnovne veštine pisanja članaka, najava, komuniciranja sa medijima, saradnicima i organizovanje izvođenja. Vremenom, zaduženja su bila kompleksnija, a samim tim i odgovornost je veća. Shvatila sam koliko je važno poštovanje i timski rad. Timski rad je temelj svake orgnizacije, a bez poštovanja ništa od toga se ne može desiti. Bez poverenja i kvalitetne komunikacije sve će propasti kad-tad. Dakle – k o m u n i k a c i j a.

Šta znači biti na čelu jedne prestoničke pozorišne kuće?

Pre svega, Reflektor teatar čine predivni ljudi bez kojih on ne bi imao smisla i ne bi postojao. To „čelo“ samo mi je uvalilo više papirologije i administracije kojoj se ne radujem previse (smeh). Održavati nezavisnu omladinsku produkciju je pravi izazov. Biti nezavisan u Srbiji u 2018. godini je igra bez granica, a ponekad i pravila. Međutim, znamo zašto smo tu, znamo da imamo energiju i elan i verujemo da je sve izvodljivo. Upornost je čudo.

Zašto Reflektor „svetli u mraku“?

#svetlimoumraku je u početku bila interna fora, ali vremenom smo shvatili koliko je to zapravo važno. Svetlimo jer naše predstave provociraju, teraju vas da se zapitate, bacaju svetlo na mračne strane našeg društva i pitaju vas zašto ste živi. Dokumentarno pozorište jeste relevantno danas jer zapitkuje, začikava, izaziva i zahteva reakciju. Ta reakcija osobu čini živom. Kakva god ona bila. Samo neka pulsira energija, to nas pokreće! Svetlimo jer verujemo u ono što radimo i zato što je drugačije.
 

Da li postoji neka veza između Pančeva i Reflektora?

Kada sam pročitala ovo pitanje samo sam krenula da se smejem kao blesava. Aneta, kada ovo budeš čitala, znaj da nisam tražila da me pitaju za Pančevo! Digresija, Aneta je jedna od osnivača ideje Reflektor teatra (pored Vojkana Arsića i Minje Bogavac) i ona je jedina naša direktorka, žena, majka, kraljica. Ovu školsku godinu provodi u Londonu na master studijama Goldsmits univerziteta kako bi usavršila svoja preduzetnička znanja koja su u vezi sa pozorištem i ponos je našeg tima.

No, da se vratim na temu Pančeva, koje je veoma bitno za naš tim. Činjenica je da se dosta Pančevaca bavi pozorištem i kulturom i jako smo ponosni na to. Verovatnoća da se u producentskom timu nađu tri osobe iz Pančeva je bila zaista mala. Stoga mogu samo reći – PANČEVO CREW RULES!

Da li su znanja iz Reflektora olakšala studije ili su predavanja na Filološkom fakultetu ubrzala napredak u timu?

Znanja iz Reflektora, da, definitivno. Samo mogu reći – organizacija i motivacija su čudo. Imala sam zabavnu situaciju u septembru kada sam spremala ispit za budžet, organizovala radionice za Bitef Polifoniju i pratila Anetu na avion. Sve u 3 dana. Bilo je intenzivno, jako, ali je sve ispalo sjajno i baš sam ponosna na sebe zbog toga. Što se tiče predavanja sa fakulteta, pa teško da to ikome može pomoći, ali hajde da ne budem klasična ogorčena studentkinja sa srbistike (smeh). Sigurno mi je nekada pomoglo, a da toga nisam ni bila svesna.

Preporuči nam predstavu.

“Jami distrikt” (Bitef). Obavezna pozorišna lektira za sve Balkance i one koji se tako osećaju.

Kojim dramskim delom bi predstavila život Pančevaca?

Uf, ovo je izazovno pitanje. Želela sam da zaobiđem Nušića, ali stvarno ne mogu da odolim. Dakle, „Sumnjivo lice“ mi je apsolutni favorit, ali bih to nekako ukrstila sa Beketovim Godoom. Svi nešto čekaju, a ništa ne preduzimaju. Jedino je padanje lišća dinamično. Šta više čekate, dragi moji… Jeste Pančevo lepo u jesen, ali dosta je.

Reflektor teatar je nezavisna omladinska pozorišna produkcija, izrasla iz pozorišnog programa organizacije Centar E8. Pod ovim imenom, radi od januara 2017. godine, ali je na pozorišnoj sceni u Srbiji i regionu, prisutna od 2012. godine, s produkcijama čiji je cilj bio „mejnstrimovanje“ omladinskog, angažovanog, novog i drugačijeg pozorišnog izraza.

Pančevka Nevena Caković (1996) završila je Gimnaziju „Uroš Predić“ u Pančevu, a trenutno je na 4. godini studija srpske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Skoro polovinu Neveninog života obeležio je volonterski rad