PANČEVKA SANDRA KOSTOVIĆ – Sestra godine Vojnomedicinske akademije

Krajem maja, povodom Međunarodnog dana sestrinstva, Pančevka Sandra Kostović proglašena je za „Sestru godine“ na Vojnomedicinskoj akademiji. Radi na Odseku za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija, a na VMA je već 19 godina.

– Obilazim sve hirurške i internih klinike.  Pratimo postoperativna stanja svih pacijenata operisanih kod nas, pratimo centralne venske i urinarne katetere da ne bi došlo do bolničkih infekcija, pratimo jedinice intenzivne nege i kontrolu sterilizacije. Sarađujemo sa svim sestrama na klinikama. Jako je bitan timski rad i saradnja, objašnjava nam Sandra šta je njen posao.

Svake godine se svi zaposleni na VMA ocenjuju.

– Takva je vojna praksa. Svako se ocenjuje za prethodnu godinu. Dugi niz godina sam imala najbolje ocene i ova nagrada je došla kao potvrda rada, priča nam ona.

Kaže Sandra Kostović da je srećna zbog priznanja:

– Sama ta potvrda je potvrda meni da sam se sve ove godine trudila u svom radu. Koliko god je bilo teško ovo mi dođe kao potreba. I kolege su srećne zbog mene.

Objašnjava nam da je posao medicinske sestre bio njen primarni izbor.

– Kad sam bila mala ja sam se jako plašila injekcija. Prema ovom poslu me zapravo vodilo ono „prebrodi svoj strah i nauči nešto“.  I znala sam da ću dobiti posao odmah posle završene škole.

Medicinsku školu najbolja sestra VMA je završila u Pančevu.

– Pančevačka medicinska škola važi za jednu od najtežih. Imala sam razrednu s kojom sam i dan danas u kontaktu i s kojom sam prolazila sve teškoće u toku školovnja. Lepo je bilo. Te četiri godine su mi zaista ostale u lepom sećanju.

Posao medicinske sestre je izuzetno odgovoran.

– Jako je bitno za medicinsku sestru da bude psihički stabilna, da nema straha koliko god je to moguće, jer strah je normalno ljudsko stanje. Nikako ne treba da preraste u paniku, jer onda posao ne može da bude urađen kako treba. Ja sam sama sebi postavila neke granice koje ne smem da pređem da bi posao bio obavljen.

Kada se kovid pojavio u Kini, njen odsek je bio na oprezu.

– Na početku kovida nismo znali šta nas čeka. Još kad se virus pojavio u Kini naša profesorka Šuljović i nas četiri smo pratile situaciju tamo i spremale se, donosile te neke procedure koje će se poštovati ako virus dođe kod nas. Kad je virus ušao u Italiju tada smo znali da će doći u Srbiju. Pripremali smo se zaista, edukovali osoblje o skafanderima i zaštitnoj opremi i pripremali zgradu za kovid sistem jer smo bili svesni da će doći momenat kad neće biti mesta po bolnicama. Međutim, naš sistem ventilacije je specifičan tako da je odlučeno da mi ostanemo kao nekovid bolnica, dok je VMC Karaburma ušao u kovid sistem.

Ipak je imala blaži oblik kovida.

– Prošla sam dobro, uz vitaminsku terapiju i mirovanje. Odmah u januaru sam se vakcinisala.

Sandra je i majka.

– Imam dvoje dece i stalno jurcam. Sada su moja deca, a ima ih dvoje, već velika pa je lakše, ali nakon posla sam podređena njima.

Objašnjava nam da voli da radi u vojnom sistemu.

– Navikla sam na red, rad i disciplinu, autoritet i poštovanje starijih i iskusnijih. Meni to odgovara.

Pitali smo je šta bi volela da kaže, a da je nismo pitali.

– Upečatljivo mi je ono prvo veče podrške kada se celo Pančevo diglo i aplaudiralo medicinskim radnicima. Hvala svim Pančevcima na tome, kaže nam Sandra Kostović „Sestra godine“ VMA.

Krajem maja, povodom Međunarodnog dana sestrinstva, Pančevka Sandra Kostović proglašena je za „Sestru godine“ na Vojnomedicinskoj akademiji. Radi na Odseku za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija, a na VMA je već 19 godina.