PANČEVO: Udruženja poslala primedbe na nacrt plana za izgradnju skladišta za privremeno odlaganje opasnog otpada u Rafineriji. Danas javna rasprava

Nakon prečitavanja Nacrta Plana detaljne regulacije za izgradnju skladišta za privremeno odlaganje opasnog otpada na delu kat. Parcele br. 3576 KO Vojlovica u okviru kompleksa NIS ”Rafinerija nafte Pančevo“ u Pančevu, udruženja „Zeleni most“ i „Pančevo nije rupa“ poslala su primedbe komisiji. Njihova zapažanja možete pročitati u tekstu koji prenosimo, a javna rasprava o nacrtu je danas u 13 sati u Gradskoj upravi Pančeva.

• U okviru tima koji radio na Nacrtu plana primećuje se manjkavost stručnih lica iz oblasti zaštite životne sredine ( dipl. inženjer zaštite životne sredine, dipl. hemičar, dipl. biohemičar, dipl. tehnolog,..) te se i podaci drugačije posmatraju.

• U delu Uvoda, na str. 12, Izgradnjom objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada postiže se realizacija mera i aktivnosti na zaštitu životne sredine po Akcionom planu 2011 – 2016. Nije pomenut u ovom kontekstu i Program zaštite životne sredine AP Vojvodina za period 2016-2025 godine.

• A.3.1. Građevinsko područje sa pretežnom namenom površina, str.18 – u okviru ovog dela teksta, pominju se ,,treća lica” za tretman otpada, bez detaljnijeg učešća RNP u tom delu iako se zna da po standardima EU genertaori opasnog otpada su u obavezi da isti proprate od stvaranja do krajnjeg tretmana. Tako da za taj deo treba detaljnije razraditi i obrazložiti ulogu RNP, a ne da se naslućuje šta će se dešavati sa opasnim otpadom.

• U delu ,,Izvod iz plana višeg reda” – Postojeće stanje objekta, namena površina i urbanistički pokazatelji, str.16, pod manipulaciju navedena je i deponija – privremeno skladište za mulj, bez detaljnijeg opisa iste, kao ni njene tačne lokacije.

• U delu Prikaz opštih pedoloških, morfoloških, geoloških, hidroloških, hidrografskih i seizmoloških karakteristika terena stoji na str. 19 da, planirani projekat neće uticati na promene pedoloških karakteristika područja, te sa tog aspekta nema ograničenja za njegovu realizaciju i redovni rad. Premda da su se već promene desile, ova konstantacija nema smisla, pogotovo ne za neposredno okruženje RNP.

Pedološke kao i ostale karakteristike su uopšteno za čitavu teritoriju Pančeva preuzete iz određenih radova, studija planova iz nekog ranijeg perioda i ne tiču se konkretne lokacije gde se planira izgradnja navedenog objekta.

U istom delu str.19, Hidrogeološke i hidrološke karakteristike područja takođe su navedene za čitavu opštinu Pančeva, bez napominjanja površinskog toka reke Nadela koja je udaljena svega 850m od planiranog objekta za skladištanje opasnog otpada.

• Na str.28, raspored opasnog otpada dat je okviru Numeričke dokumentacije dok.br. 0303-24- IDR-00-02-01. Ovaj dokument nije u prilogu. Pri tome je karakterizacija otpada napisana pogrešno, jer u Pravilniku o karakterizaciji otpada, ista se obeležava latičnim slovima Q, Y, C, H, a ne kako je nepravilno napisano, deo ćirilicom, deo latinicom, te stvara konfuziju i neprofesionalnost.

Na istoj stranici 28, navedeno je da: ,,Projektant je imao uvid u Izveštaje za otpadni HDS katalizator, otpadni aktivni uglaj, metalnu ambalažu od ulja, otpadno hidraulično ulje, plastičnu i metalnu ambalažu kontaminiranu depozitom, mulj od čišćenja kolona, rezervoara i opreme, upijajuće krpe i sorbeks brane zaključuje se da ove vrste otpada između ostalih imaju karakteristiku H15 – oznaka za otpad koji ima svojstvo da na bilo koji način, nakon odlaganja, proizvodi, npr. druge izluževine, koje poseduju bilo koju navedenu karekteristiku od H1 – H14”. Nigde nije napomenuta niti tabelarno prikazan detaljni prikaz H liste, kako bi se razumelo koji su to uticaji.

• B.1.1.3. Bilans površina – na str.29 i str.30 dati su opisi objekata koji su svrstani u 5 podcelina. Najveći prostor zauzima ,,Slobodan prostor za proširenje” 3710m2 ili 48,12% sveobuhvatne celine. Napomenuto je da je data fleksibilna mogućnost odstupanja u odnosu na površinu podcelina, dispoziciju objekata i saobraćajnih priključaka. Konačna površina, dispozicija objekta, položaj i broj saobraćajnih priključaka će zavisiti od procesa koji će biti planiran i defeinisaće se glavnim-izvođačkim projektom. To znači da u slobodnom prostoru za proširenje može biti i objekat veće površine, a moguća odstupanja nisu jasno definisana.

• U delu Uslovi za priključene vodovodnih mreža, str. 32, navodi se da je u planu izgradnja novih postrojenja za preradu otpadnih voda. Nije naveden vremenski period u kojem bi se moga realizovati takav plan, ili je to imaginarna odrednica.

• B.1.3.2. Uslovi i mere zaštite životne sredine i zdravlje ljudi – Navodi se merno mesto podzemnih voda PA-1, ali se ne navodi udaljenost tog mernog mesta od lokacije potencijalnog objekta.

Takođe nije napomenuta dozvoljena granična vrednost buke, koja je jedan od indikatora narušavanja životne sredine.

Nije napomenuto ko vrši merenje pijezometara.

• U okviru Nacrta plana nisu obrađena pitanja obradivog poljoprivrednog zemljišta koje je u neposrednoj blizini, uz samu ogradu RNP, a blizu potencijalnog privremenog skladišta opasnog otpada. Vlasnici tih njiva nisu obavešteni šta se u neposrednoj blizini njihovog poljoprivrednog zemljišta planira. Nije difinisan ni otkup istih i pravljenje zaštitnog zelenog pojasa oko Rafinerije, pogotovo u delu gde je planiran napomenuti objekat. Daje se utisak, da RNP želi da izbegne odgovornost za to i prebaci istu na državne institucije koje bi trebale da se pozabave ovim vrlo ozbiljnim pitanjem, pošto sanacija prostora nije odrađena ni nakon bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine. Blizina prvih kuća kako u naselju Vojlovica, tako i u naselju Starčevo nisu ni pomenuti, te se daje utisak da su ljudi prepušteni sami sebi, bez ikakve reakcije države, sa degradiranim vrednostima nekretnina i bez mogućnosti prodaje istih, jer su pojasevi kuća u neposrenoj blizini fabrika na manje od 1500m, gde bi trebalo da bude kranji deo zaštitnog pojasa u čitavom okruženju fabrike, i te nekretninte nemaju adekvatnu tržišnu vrednost, tako da i sami stanovnici ako žele da se isele, ne mogu, jer nemaju kome da prodaju. Nigde nije na advekatan način spomenuto zbrinjavanje ugroženog stanovništva (otkup nekretnina) koje živi u neposrednoj blizini fabrika, a nije uzeto ni u obzir da se kompleks fabrika proširio, posebno izgradnjom TE-TO Pančevo, kao i proširivanje

kompleksa RNP i time smanjio kvalitet života tog stanovništva i ugrozio još više njihovo zdravlje i životnu sredinu.

• Nigde nije eksplicitno objašnjeno da će otpad biti samo i isključivo generisan proizvodnjom iz RNP. Ostaje slobodan prostor od 48,12% za proširenje, te je ovo lako za zloupotrebu, a svedoci smo slučajeva zloupotrebe od strane mnogih preduzeća koja se bave opasnim otpadom i loše primene kaznene politike od strane države, kao i olakog shvatanja problema zaštite životne sredine i zakona vezanih za istu od strane sudstva. Iz svega navedenog, postoji bojazan da će se na prostoru privremenog skladišta opasnog otpada, lagerovati i opasni otpad generisan van RNP.

• Nigde nije naznačeno eksplicitno, koliki je vremnski period privremenog skladištenja opasnog otpada u potencijalnom privremenom skladištu istog. Tu je takođe ostavljen prostor, koji se lako može zloupotrebiti i da skladište samo imenom bude privremeno, a u praksi trajno. Iako je Zakonom o upravljanju otpadom (”Sl. Glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 14/2016 i 95/2018 -dr.zakon) čl.36 definisano: ,, Opasan otpad ne može biti privremeno skladišten na lokaciji proizvođača, vlasnika i/ili drugog držaoca otpada duže od 12 meseci, osim ako je u toku postupak pribavljanja dozvole, a najduže 120 dana od isteka roka iz ovog stava. ” Iako je zakonski definisan, ovaj podatak nije našao mesto u Nacrtu plana iako je od krucijalnog značaja.

• Nigde nije naznačen spisak opasnih materija, koje se javljaju u procesu proizvodnje RNP i koje će se lagerovati u potencijalnom privremenom skladištu istih. Te i tu ostaje prostor za zloupotrebu, zbog nejasnih podataka. Svedeno je na nivo pretpostavke, a za ovakav objekat, treba se udaljiti od pretpostavki i imati jasne, tačne i detaljne informacije.

Nakon prečitavanja Izveštaja o strateškoj proceni uticaja plana detaljne regulacije za izgradnju skladišta za privremeno odlaganje opasnog otpada na delu kat. Parcele br. 3576 KO Vojlovica u okviru kompleksa NIS ”Rafinerija nafte Pančevo“ u Pančevu na životnu sredinu iznosimo sledeće primedbe:

• Kao i kod Nacrta plana, tako i u Izveštaju strateške procene, manjka odgovornih stručnih lica unutar tima (dipl. inženjer zaštite životne sredine, dipl. tehnolog, dipl. hemičar/biohemičar, dipl. ekolog,…)
• Postoji sumnja u sukob interesa jer isto preduzeće i isti tim rade i Nacrt plana i Izveštaj o strateškoj proceni, što je lako za zloupotrebu u svrhu interesa RNP, a ne zdravlja ljudi i zaštite životne sredine.
• Tehnička obrada teksta ja na najnižem mogućem nivou, te se stiče utisak da se novci poreskih obveznika zaista troše olako i bez odgovornosti, po principu samo da se otalja posao, jer u protivnom bar bi se forma pisanja i pravopis zadovoljili ( bez proreda, naznačenih podcelina, pasusa,..). Nečitko je i nepregledno. Samo je je ispunjena kvantitativna forma stranica, ali ne i kvalitet sadržaja.

• Str. 10 – ponovo u okviru osnovnih ciljeva plana detaljne regulacije, nije pomenut Program zaštite životne sredine AP Vojvodina za period 2016-2025 godine.

• Na strani 15. u podpoglavlju 2.3.2 Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Plana generalne regulacije HIP Petrohemija, HIP Azotara i NIS Rafinerija Nafte Pančevo u naseljenom mestu Pančevo na životnu sredinu ( izrađivač Fakulet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu), nije napomenuta godina izdavanja navedenog izveštaja, kao ni period trajanja monitoringa. I nedospustivo je da se prikazuju podaci za čitav PGR Kompleksa južne zone, a da nema izveštaja sa konkretne lokacije gde se planira izgradnja potencijalnog privremenog skladišta opasnog otpada. Ne umanjuje se značaj sagledavanja šire slike, ona je neophodna, ali se mora fokusirati na konkretnu lokaciju, radi što jasnije slike i stanja po životnu sredinu kao i zdravlje ljudi.

• Na str.16, u podnaslovu 2.3.4. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja izmene i dopune PGR kompleksa HIP Petrohemija, HIP Azotara i NIS Rafinerija Pančevo u naseljenom mestu Pančevo na životnu sredinu (izrađivač Eko point Beograd), takođe nije stavljena godina izdavanja nevedenog izveštaja, kao ni period monitoringa, te je i ovaj podatak onda nepotpun i sklon manipulaciji, zbog nepoznanice kada je izdat. Takođe daje širi pregled, tj uticaj cele južne zone po životnu sredinu, bez osvrta na konkretnu lokaciju i izgradnju potencijalnog objekta za privremeni smeštaj opasnog otpada.

• Ista strana br. 16, podnaslov 2.3.5. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja izmene i dopune PGR kompleksa HIP Petrohemija, HIP Azotara i NIS Rafinerija Pančevo u naseljenom mestu Pančevo (Duboka prerada) u naseljenom mestu Pančevo na životnu sredinu (izrađivač JP direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva Pančevo i Eko point Beograd), opet nije naznačena godina izdavanja ovog Izveštaja, kao ni period monitoringa. Kao i za prethodne navedene, široka slika, bez konkretnog osvrta na izgradnju potencijalnog planiranog objekta i uticaja istog na životnu sredinu.

• Na str.18 u Hidrografskim karakteristikama, napomenuto je: ,,U dalekom zaleđu Rafinerija, na istoku, protiče i lokalna reka Nadela, koja nije plovna.” Ovim se stiče utisak, kao da je reka znatno udaljenija od RNP, a zapravo ona je na svega 850m od planiranog prostora za izgradnju objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada. Takvom izjavom se stvara pogrešna predstava o stvarnoj udaljenosti i opasnosti po vodotok navedene reke.

• Na str. 22, u okviru podnaslova koji se jedva nazire, Pregled zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara, napomenuti su samo od značaja u relativnoj blizini Ušće Tamiša – Gradska šuma I PAN 08 Plana područja Dunava ka Vinči koji je u predlogu zaštite. Uopšte nisu ni pomenuti sledeći:

–     Pančevačke ade – zaštićeno stanište od 26.12.2017. godine, koji su na 6km od potencijalnog objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada;

• Park prirode ,,Ponjavica” koji je zaštićen još 1995. godine, a na udeljenosti od 8km od mogućeg objekta do početka Ponjavice u Omoljici i gde se vode Ponjavice, podzemnim tokovima snadbevaju vodom iz reke Nadele. O opasnosti po sam Park prirode i uticaju svih zagađivača, kao i opasnih materija nađenih u Nadeli, bespredmetno je i pominjati.
• Specijalni rezervat prirode ,,Ivanovačka ada” koji kao da nije od značaja za tim sastavljača ovog Izveštaja strateške procene, te je ona stavljena u neki zaborav, iako je poznato da reka Nadela ide do Ivanova i da sa sobom nosi sve zagađivače dobijene iz južne zone. Iako je Specijalni rezervat, malo udaljeniji, ne smatra se manje bitnim.
• Sve ove teško zagađene vode što podzemne tako i nadzemne, na kraju završavaju do novog geoparka Đerdap, koji je pod UNESCO-vom zaštitom.

• Na str. 24, u okviru podpoglavlja 4.1. Vazduh i pojava zagađenosti vazduha poziva se na podatke za poslednje dve godine (2015. i 2016.) dok su realno u odnosu na Nacrt plana i javnu raspravu poslednje dve godine (2018. i 2019.) te su i ovo zastareli podaci, prepisivani iz ranijih studija, projekata, itd. I oni se onda ne mogu smatrati od značaja za konkretni objekat i Izveštaj o strateškoj proceni. Takođe nije naznačena količina prerađene nafte u RNP. Neophodni su sveži podaci RNP za poslednje tri godine (2017. 2018, 2019) dopunjeni i sa količinom prerađene nafte za traženi period a ne samo količine sirove nafte. Dok se opisani podaci mogu koristiti komparativno.

• Na str. 25, u okviru dela 4.1. Vazduh i pojava zagađenosti vazduha, navedeno je da u postupku strateške procene uticaja nisu vršena dodatna i ciljana praćenja kvaliteta vazduha na predmetnom prostoru, što je velika manjkavost i neozbiljnost, kao i ugrožavanje života ljudi i životne sredina i ne prikazivanja realnog stanja konstatovanog sa terena.

• Na str.32 podcelina 4.3. Kvalitet voda – Površinske vode naznačeno je da je Dunav III i IV kategorije po merenjima iz 2010. i 2011. godine. Opet aljkav pristup sa podacima starim deceniju. Da bi se ozbiljno shvatio Izveštaj o strateškoj proceni, neophodni su sveži podaci za sve indikatore

zagađenosti, kao i posebna merenja na predmetnoj lokaciji i utacija planiranog objekta na sve indikatore zagađenja životne sredine.

U ovom delu takođe nije napomenuta udaljenost reke Nadele (850m od planiranog objekta), kao ni reke Dunav ( 4km od planiranog objekta) od mogućeg objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada.

• Na str. 37,  podcelina 4.3. Kvalitet voda – Podzemne vode, na mernim mestima PT – 1/24 i BZ – 1/24 podaci su dobijeni merenjima 2015. i 2016. godine. Da bi se imao tačni pregled stanja neophdni su svežiji podaci, bar iz 2018. i 2019. godine. Ovako se daje slika od pre pola decenije i osećaj da je na životnu sredinu stanje nepromenjivo, kao da ni antropogeni faktori na istu ne utiču, te da su fabrike sasvim bezbedne za život i po zdravlje ljudi.

• Na str. 43, u podcelini 4.6. Upravljanje otpadom, u tabelaranom prikazu stavljena je godišnja proizvodnja otpada RNP od 2011. – 2016. godine. S obzirom da je planirani objekat za potrebe privremenog skladištenja opasnog otpada, neophodni su noviji podaci, kako bi se imao uvid u realno stanje i količinu mogućeg opasnog otpada za skladištenje. U ovom delu VELIKA PRIMEDBA je ne postojanje tabelarnog ili opisnog prikaza vrste otpada, sa posebnom naznakom na vrste opasnog otpada, kao ni spiska ili tableranog prikaza, opasnih materija koje bi se lagerovale u potencijalnom objektu. Do daljnjeg to je nepoznanica i svodi se na pretpostavke. Takođe nigde nije naznačeno eksplicitno, koliki je vremnski period privremenog skladištenja opasnog otpada u potencijalnom privremenom skladištu istog. Tu je takođe ostavljen prostor, koji se lako može zloupotrebiti i da skladište samo imenom bude privremeno, a u praksi trajno. Iako je Zakonom o upravljanju otpadom (”Sl. Glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 14/2016 i 95/2018 -dr.zakon) čl.36 definisano: ,, Opasan otpad ne može biti privremeno skladišten na lokaciji proizvođača, vlasnika i/ili drugog držaoca otpada duže od 12 meseci, osim ako je u toku postupak pribavljanja dozvole, a najduže 120 dana od isteka roka iz ovog stava. ” Iako je zakonski definisan, ovaj podatak nije našao mesto u Izveštaju o strateškoj proceni. Nije naznačena ni težnja ka praćenju opasnog otpada od njegovog nastanka do njegovog trajnog uklanjanja, kako je praksa po standardima EU.

• Na str. 45, podcelina 4.7. Opasnost od udesa tabela Bilansa opasnih hemikalija RNP-a je iz 2016.godine. Opet stariji podaci, nepotpuni podaci, jer nema novijih koji daju jasnu sliku sa terena za potrebe potencijalne izgradnje objekta.

• Na str.49, podcelina 5.1. Razlozi za izostavljanje pojedinih pitanja i problema iz postupka procene, navedeno je da potencijalni objekat ne može uticati na ekosistem. Nema navedenih parametara kojima se došlo do takvog zaključka, kao ni navedenog monitoringa. Nijedan dokaz na tu temu nije stavljen u prilog.

• Na str.49-50, podcelina 5.2 Varijanta rešenja, u okviru varijante 1, kako je moguće da se dozvoli lagerovanje opasnog otapda na nelegalnom skladištu, čime se direktno ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina i da na to ne reaguju nadležne institucije! Daje se osećaj, da tim sastavljača ovog Izveštaja, primorava čitaoce da pošto – poto pristanu na izgradnju potencijalnog objekta, jer u suprotnom bićemo ,,kažnjeni” tako što će fabrika bez sankcija i reakcija nadležnih organa, po štetu svih nas građana i prirode, lagerovati opasni otpad na divljem skladištu unutar RNP. Ovakvim načinom pisanja stiče se utisak da Republika Srbija, sa svojim Zakonodavstvom, nema snagu nad

Rafinerijom nafte Pančevo, već da ista unutar svoje ograde ima svoju autonomiju, te može i praviti i koristiti niz godina divlje skladište opasnog otpada, bez sankcija.

• Varijanta 2 je predstavljena u superlativu, kao rešenje koje će magičnom moći pročistiti sve od vode i vazduha do zemljištai, obnavljanja flore i faune i poboljšanja života i zdravlja ljudi koji žive u neposrednoj blizini RNP. A opet naglašava se da postoje ,,samo izgledi” da se može unaprediti program zaštite životne sredine, bez sigurnosti da je to izvodljivo, kao što i de facto nije.

• Na str. 50, u okviru iste podceline 5.2., konstatovano je u tabelarnom prikazu da je jedan od nedostatak i blizina poljoprivrednog zemljišta. Da li su vlasnici istih obavešteni o planiranoj izgradnji, kao i mogućem uticaju na poljoprivredne kulture i zagađenje hrane? Da li im je ponuđen otkup tih parcela, kako bi se oko RNP stvorio zaštitini pojas i smanjio negativni uticaj na proizvodnju hrane? U tabeli nije navedeno blizina naselja, koja je na svega 1.3 km, kao i uticaj po zdravlje ljudi i mogućnost otkupa tih parcela, kako bi se ljudima omogućio život u zdravijem okruženju, jer su ovako prepušteni sami sebi, RNP se širi, ali obodni pojasevi zaštita ostaju isti, tj nije sve pod šumom u krugu od 1.5 km.

–    Neophodno je objašnjenje za ograničenost bezbednosti skladišta u vanrednim okolnostima (ove godine, to je upravo bilo zbog virusa covid-19) i kako se planira obezbeđenje potencijalnog skladišta, jer ako je ovo nedostatak, to znači da je visok stepen rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu izgradnjom ovakvog objekta bez adekvatne zaštite i nije naznačeno kakva bi to zaštita generalno bila.

Ovako smo ostavljeni diverzijama devijantnih pojedinaca.

• Str.50, 5.3.Rezultati konsultacija sa zainteresovanim organima i organizacijama, naznačeno je da je tabelom prikazan spisak ustanova kojima su poslati zahtevi za uslove i podatke za izradu planske i projektno – tehničke dokumentacije, a u vezi sa zaštitom i uređenjem prostora i izgradnjom objekta u postupku stvaranja PDR za izgradnju objekta za privremeno skladištenje opasng otpada. Navedene tabele nema, te je ovaj podatak nepotpun. Naglašavanje da je od koristi bila komunikacija sa NIS RNP je apsurdna jer su oni u obavezi da sve svoje parameter zagađenosti dostavljaju na mesečnom nivou, kao i sve neophodne podatke , da bi se imala jasna slika, za moguću izgradnju pomenutog objekta.

• Na str. 51, podcelina 6.0. Opšti i posebni ciljevi strateške procene i izbor indikatora, poziva se na PGR Celina 8 za tri fabrička postrojenja bez Plana isključivo za RNP u čijem se prostoru planira potencijalni objekat. Potom sledi pobrojavanje želja šta bi trebalo da se uradi u već degradiranom prostru koji je po svim mernim parametrima praćenja stanja na terenu u najvećem broju mernih dana po indeksu kvaliteta vazduha je između 3 i 4 što znači da je vazduh često zagađen.

• Na str.51, podcelina 6.1. Opšti ciljevi strateške procene, navedeni opšti ciljevi su u suprotnosti sa mogućom izgradnjom objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada. Po navedenim paramterima kvaliteta zemljišta, vode i vazduha kroz Izveštaj, oni odstupaju od opštih ciljeva. Nije eksplicitno naznačena strategija očuvanja i poboljšanja istih i kako se ona može postići izgradnjom navedenog objekta.

• Na str.51, 6.2. Posebni ciljevi strateške procene

Nabrojano je devet stavki od kojih se osam tiče zaštite i očuvanja kvaliteta životne sredine, zdravlja i kvaliteta života ljudi, dok je deveta vezana za rast zaposlenosti a pritom je u ovom Izveštaju naznačeno da je nedostatak potencijalne izgradnje objekta neotvaranje novih radnih mesta.

I u ovom slučaju su napisani ciljevi koji se ne mogu ostvariti – ne izgradnjom ovog objekta za privremeno skladštenje opasnog otpada.

• Na str. 52-53, 6.3. Vrste i izbor indikatora

U indikatoru bezbednog upravljanja otpadom Izveštajem ove strateške procene nije tačno navedeno koliko RNP godišnje proizvede otpada po stanovniku kao ni vrste opasnog otpada koje proizvodi RNP svrstane po katalogu otpada Q, Y, C i nema prikaza liste opasnih karakteristika otpada sa H liste.