Pančevački slikar Emil Sfera afirmisan je umetnik i uspešan pedagog.
O svom pedagoškom radu govorio je za portal 013info.
Poznat ste slikar, priznat od kritike i publike. Takođe se bavite i pedagoškim radom. Koji je poželjan pravac za razvoj talenta kod deteta?
– Svako dete je jedan mali univerzum i teško je u kratkom vremenskom periodu prepoznati talenat, ali ljubav i sklonost se itekako mogu primetiti kod dece koja često pribegavaju ovakvom vidu izražavanja. Svako dete po rođenju ima neki dar, ali on se tokom odrastanja ili gubi kao biljka koja se ne zaliva i vene ili, ukoliko su okolnosti zdrave a to znači, ukoliko ima podršku i podsticaj pre svega roditelja, škole i društva ono se i razvija u pravom smeru. A šta je pravi smer?
Pravac koji je poželjan za razvoj darovitosti deteta je da ono doživljava uspeh i da biva podržano i upravo taj uspeh je zdravo mesto gde mu je ugodno da boravi i dete će kada počne da shvata da mu to ide samo imati želju za tim oblikom izražavanja ali nikako da se dete moli i na silu primorava jer će onda kod deteta se javiti suprotan efekat.
Moje iskustvo je da sam sa ocem još od svoje šeste godine boravio u ateljeu poznatog vajara i tatinog prijatelja Božidara Jovovića. Dok su odrasli razgovarali ja sam šetao po ateljeu i posmatrao slike, crteže i skulpture.
Bio je to za mene jedan čaroban svet koji mi se budoko urezao u sećanje. Možda su ti moji boravci u ovakvom prostoru gde se stvara mene odredili ili su mi samo pomogli da otvorim neke nove vidike.
Veoma je važno da se u mladim godinama deca upoznaju sa umetnošću na različite načine kroz odlaske u galerije, muzeje, ateljee i slično da bi se formirali na taj način i da bi stekli divergenciju mišljenja i prihvatili tu „bajku“ i da ona zapravo može da postoji. Osnivanje Dečjeg kulturnog centra još 2006. godine i organizacija odlazaka u muzej „Zepter“ u Beogradu svakog septembera za sve predškolce ovog grada samo su neki moji pokušaji da deci približim umetnost, takođe često deca iz pančevačkih vrtića i osnovih škola organizovano dolaze u moj atelje i tu se upoznaju sa stvaralaštvom. Svaki roditelj i pored mnogih obaveza može svojoj deci da pruži više sadržaja jer detetu vreme ide i ono nema vremena da čeka neke bolje dane i godine.
Da li se talenat kod deteta za slikanje i crtanje lako uoči i da li to znači da dete ima i sklonost, sposobnost i veštinu ka drugim vidovima umetnosti?
– Kada govorimo o talentu prvo treba imati na umu različite faktore koji utiču na nečiju sklonost za izražavanje na određeni način, tu su genetska predodređenost zatim sredina pa porodica koja ima ogromnog uticaja a i svakako, pedagog koji može da ima ogroman uticaj. Svako dete se rađa darovito za neki oblik izražavanja i dete ili mlada osoba mora da se izražava, u protivnom imamo razne oblike stramputica gde dete, nažalost, traži izlaz koji nije našlo u prethodno navedenim okolnostima. Dete govori kroz crtež, ono će vam često kroz likovni rad reći mnogo više i biće iskrenije nego kada ga pitate nešto ili kroz razgovor. Mlado biće se formira vrlo brzo i to je proces koji se pomera, tako da danas deca sazrevaju mnogo ranije u odnosu na njihove vršnjake pre destak godina.
Na svima je odgovornost da kroz umetnost ,koja oplemenjuje ljudsku dušu i podstiče na kreativnost i razmišljanje, utiču na decu i daju im jedan takav ambijent koji razvija ličnost jer ono odraste vrlo brzo i onda se roditelji pitaju zašto im je dete u problemu.
Kako se najbolje prepoznaje talenat za crtenje i slikanje?
– Talenat se može prepoznati kroz rad sa detetom i ono će vam se vrlo jednostavno otvoriti, ali za to je potrebno strpljenje i velika podrška.
Prosto rečeno, dete se rađa kao homo kreativus, i mora da ima priliku da se iskaže i da otvori dušu a umetnost je način za to, isto tako, kroz kreativan čin dete se realizuje kao bitno i kao važan činilac i kao kreativno biće što je od ogromne važnosti. Sa decom treba biti čist i iskren i odgovor će biti kao na tacni, dete je onakvo kakvim ga Vi stvorite, dragi roditelji.
Na osnovu Vašeg iskustva, smatrate li da su društvene mreže i internet generalno, na neki način uticali na kreativnost kod dece? Da li su zbog njih više ili manje kreativna? Da li se uočava ta razlika u odnosu na ranije generacije?
– Društvene mreže kao fenomen su nastale u poslednjoj deceniji i mi smo ih svi, manje više, prihvatili i usvojili.
Odnos prema njima možemo da posmatramo u ogledalu našeg odnosa prema mrežama. To je datost koja može deci biti od ogromne koristi i puno im značiti što mi koji radimo sa decom i uviđamo.Deca pametno koriste internet i društvene mreže i velika je sreća da imaju tu priliku za razliku od nas koji ništa nismo imali i danas deca prosto nemogu da shvate kako smo mi to živeli bez kompjutera i društvenih mreža.
Opet se vraćamo na uticaj roditelj, sredina, učitelj, pedagog koji je ogroman i koji mora da usmeri na pravilno i pametno korišćenje društvene mreže, u suprotnom ogromna je šansa za loš uticaj. Sve nam je dato ali je nama da izaberemo prave vrednosti i ogromna je odgovornost da decu usmerimo na dobre sadržaje. Internet upravo daje detetu priliku da razvije svoj talenat i da spoznaje svet umetnosti i kulture vrlo jednostavno zato je značajan i reklo bi se dragocen. To podseća na onu priču o rukama koje su nam date, a tim istim rukama možemo da ubijemo čoveka a možemo i da pomažemo ljudima. Odluka je na nama.
Emil Sfera je rođen 27. decembra 1969. godine u Pančevu. Slikarstvo je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Marije Dragojlović i Slavoljuba Čvorovića 1994. godine.
Kolektivno izlaže od 1990. godine a prvu je samostalnu izložbu imao već 1994. godine u Savremenoj galeriji Pančevo. Od tada počinje umetnikovo višestrano predstavljanje javnosti kako kroz 66 samostalnih izložbi tako i kroz promociju dečjeg stvaralaštva, što je odskora dobilo i međunarodne razmere. Dobitnik je dve nagrade Oktobarskog salona u Pančevu, kao i vojvođanskog priznanja za slikarstvo za 2010. godinu “Nađapati Kukac Peter”.
Pančevački slikar Emil Sfera afirmisan je umetnik i uspešan pedagog.
O svom pedagoškom radu govorio je za portal 013info.