Pančevo: Istorija kontumaca na Tamišu i Dunavu

Karantini i izolacija nisu proizvod modernog doba. Vekovima unazad u vremenima kada su vladale zarazne bolesti čuvali su ljude na ovim prostorima od smrtonosnih epidemija.

Nakon poraza u ratu sa Austrijom 1718 godine Turci se povlače preko Save i Dunava a Banat dolazi pod vlast Habzburške monarhije. Granica sa banatske strane Dunava bila je od velike važnosti, a novo carstvo sprovodi mere da spreči razne neprijatnosti uključujući i bolesti koje bi mogle doći iz Turske.

Već 1726. podignut je prvi kontumac kod ušća Tamiša u Dunav.

Njegova svrha bila je da kao sanitarni objekat za karantin sprečava zaražene da iz Turskog carstva uđu dalje u Habsburšku monarhiju. Doktor bi ih pregledao u kontumcu i ako bi pokazali simptome bolesti nisu mogli da nastave put. Pregledana im je i odeća i spaljivana ukoliko je bilo buva jer se već tada znalo da one prenose razne bolesti.

„Prvi kontumac na ušću Tamiša u Dunav bio je drvene građe na vodoplavnom području, prilično udaljen od Pančeva“, kaže Srđan Božović, kustos Narodnog muzeja u Pančevu.

„Onda su vlasti u Pančevu odlučile da podignu i drugi na samoj obali Tamiša gde je bilo pristanište pored Crvenog magacina i da taj kontumac preuzme glavnu funkciju. Kada bi putnik namernik iz Turskog carstva došao i hteo da uđe u Pančevo morao bi da prođe kroz taj kontumac, doktor bi ga pregledao i ako bi posumnjao da je bolestan slali su ga nazad u onaj prvi kontumac i tamo bi bio na lečenju“, navodi Božović.

Kada bi se kapaciteti popunili prebacivani su na ostrvo na Dunavu danas poznato kao Bela Stena gde su boravili u izolaciji. Trajanje izolacije zavisilo je od nekoliko faktora.

„Izolacija od 21 dan bila je za ljude koji su dolazili iz Turske u periodu kada nije bilo kuge na teritoriji Balkana u okviru Turske imperije. Drugi vremenski period 28 dana za izolaciju bio je kada je bilo kuge u balkanskom delu Turske, a treći termin 42 dana izolacije je za period kada je bilo kuge u neposrednoj blizini granice“, ističe Božović.

Informacije o tome da li ima kuge i ostalih zaraznih bolesti davali su austrijski konzuli u Turskoj graničnim službama. Ukoliko je bilo zaraze u blizini granice angažovane su dodatne graničarske patrole da bi se sprečili ilegalni prelasci preko Dunava.

U drugoj polovini 19. veka kontumci gube na značaju jer kuge već dugo nema a ubrzava se trgovina pa čekanje od mesec dana u karantinu nikom nije odgovaralo. Nakon ukidanja Banatske vojne granice sedamdesetih godina 19. veka kontumci kod Pačeva prestaju da postoje.