PANČEVO: Majalos – preteča prvomajskog uranka

Pre više od veka, izlet za praznike u prirodu nije se svodio na roštiljanje, već su se ljudi svečano oblačili, a program je osmišljavan i pripreman nedeljama ranije.

Običaj da se sa lepim danima, za praznike, a i „ovako”, krene u prirodu, nije patent novog doba. Još su naši stari pre više od veka znali da je u prirodi najlepše provesti slobodno vreme, pa su tako Pančevci svakog proleća upražnjavali majalos. To je podrazumevalo odlazak u najbližu zelenu oazu i zabavu na otvorenom. Išlo se u pančevačku, starčevačku, ili kako su je još zvali, vojlovačku šumu. O majalosu, preteči đurđevdanskog uranka i kasnije prvomajskog uranka, zabelešku je ostavio hroničar Giga Stojnov u knjizi zavičajnih tema „Zapisi starog Pančevca”.

„Pre Prvog svetskog rata, sve škole, društva i ustanove priređivale su majalos u pančevačkoj šumi. Ti majalošti su bili praznici kada se išlo u prirodu sa punim korpama jela i pića i tamo se celog dana igralo, pevalo, veselilo i izvodile razne šale i veštine, kako se ko za što pripremio”, piše Stojanov o vrsti piknika sa zabavom, koji bi mogao biti pandan današnjoj proslavi Međunarodnog praznika rada. Ipak, u odnosu na današnju praksu, majalos se nije svodio na puko roštiljanje, već su se ljudi svečano oblačili, a program je osmišljavan i pripreman nedeljama ranije. Jedan majalos na obodu Pančeva, Stojnov potanko opisuje, a priča iz te 1912. godine počinje igrokaz – imitacijom vremešnog seljaka, u izvedvi meštanina, trgovačkog pomoćnika, Ace Zlatkovića, kasnije prvaka Narodnog pozorišta u Beogradu.

Onako seljački obučen i maskiran, počeo bi: „Kada ti ono dođe sa sela u varoš što sam ti se nagledao čuda, e to je za priču…” I onda je pričao tako duhovito o događajima u Pančevu, da su se svi slatko smejali i raspoloženo ga pozdravljali ispijajući čaše u njegovo zdravlje. Joca Simović, zvani Austrija, pomoćnik kod D. P. Ranisavljevića, da je otišao u glumce, bio bi veliki komičar, nastavlja Giga, za ovu priliku je izveo Zmajevog „Ciganin fali svoga konja”. Obučen kao Ciganin sa bičem u ruci, pesmi je dodavao i neke ciganske reči i, naravno, izazivao buru smeha”, stoji u njegovom opisu programa.

Našao se tu i kompozitor Đura Subotić koji je izveo svoje drugove gimnastičare u belim majicama i sa džokejskim kapama. Oni su izvodili vežbe uz svirku tamburaškog zbora na Đurinu muziku, ali je najveće divljenje kod publike izazvao Branko Dimitrijević Bumbar, pomoćnik kod „Dede Mite” i najjači čovek u Pančevu. On je savijao gvozdene šipke oko vrata i ruku, a onda bi dizao i veliko kamenje. Nizali su se potom pevači. „Mala Maja” otpevala je pesmu „Tuga me mori, bolest me guši, a ja osećam ljubav u duši”, sve čežnjivo pogledavajući na svog budućeg supruga Duška.

„Boža Dimitrijević je zatim, svojim divnim tenorom, otpevao pesmu „Ej misliš Mila da ne marim za te”. Pesmu je baritonom nastavio Mihajlo Krstić „Mika Servijanac” pevajući „Kad bi ove ruže male”, pa Slavko Bajin svojom omiljenom „Šta to miče kroz šibljiče”, da bi posle solo pevača, muški hor zagrmeo „U boj za narod svoj”. Smenio ga je Tamburaški zbor „Banaćanskim kolom” pa je i mlado i staro poskakalo, uhvatilo se u kolo i igralo do iznemoglosti”, piše Giga. Sa kulturno-umetničkog programa, prešlo se na „sportski”, tako što je Joca Austrija objavio da počinje utakmica „vezanih očiju”, te da ima tri nagrade za pobednike. Reditelji bi, kako navodi Stojnov, takmičarima vezali oči, i na znak Jocine pištaljke svi bi potrčali do cilja, gde ih je čekalo iznenađenje.

„Pobedniku su metli na glavu ’krunu’ od bundeve, drugom venac paprike oko vrata, trećeplasirani je dobio cepanicu da ponese kući, uz opasku da će zatrebati za zimu, a dok su „nagrade” deljene, bio je urnebes od smeha. Posle bi momci i devojke igrali „šapcalapca”, a sve te igre igrane su pred strogim očima devojačkih mama i tetaka. I tako bi se taj lepi dan majalosa završio, pa bi se opet sa svirkama i pesmama vraćali kućama, završava svoj „izveštaj” sa majskog Majalosa u Pančevu pre jednog veka.

Pre više od veka, izlet za praznike u prirodu nije se svodio na roštiljanje, već su se ljudi svečano oblačili, a program je osmišljavan i pripreman nedeljama ranije.