PANČEVO: Na Festivalu šopske salate petnaestak učesnika – prvo mesto takmičaru iz Novog Sada

Budi uspomene, jača zajedništvo – uglas govore i organizatori i učesnici Festivala šopske salate, održanog nedavno uz zvuke melosa sa gajdi u pančevačkom parku „Barutana”.

Između suve punjene paprike, kiselog mleka i sira, brendova bugarske kuhinje, ovdašnje Udruženje bugarske nacionalne manjine „Šopsko oro” prelomilo je pre četiri godine i počelo da organizuje nadmetanje u pripremi ovog omiljenog gastronomskog specijaliteta.

Ove godine je na festivalu učestvovalo petnaestak takmičara iz Novog Sada, Ivanova, Beograda i grada domaćina. Svi su bili naoružani svežom sirovinom, namerni da se pokažu, odgovore propozicijama i sprave pola kilograma salatne mešavine, kojoj su odmeravani izgled, miris, ukus i sveopšti utisak.

I dok je proces proizvodnje kratak i neupitan, o praporeklu ovog evergrina među salatama pouzdanih činjenica nema. Zbunjuje to što se kod nas ista salata, u kojoj nema sira, zove srpska, a stvar dalje komplikuje ona moravska, u kojoj umesto sira ima crvene pečene, pa oljuštene i sitno naseckane paprike. Kruži i teorija da ime vuče od etničke grupe „Šop”, što znači „seljak”, pa eto i prevoda, da je zapravo reč o „seljačkoj salati”.

Na opasku da na Balkanu ovu salatu mnogi svojataju kao svoj specijalitet, ovde stvar vide drugačije i kažu da nas šopska zapravo spaja.

„Zajedništvo je prava reč jer sve je tako lakše, ne samo u udruženju, među prijateljima nego i u porodici, pa i između država. Bilo gde da čovek živi, važno je da je sa susedima u dobrim odnosima jer ume da zafali soli, šećera, kafe, i kuda da odeš kad je sve zatvoreno nego kod komšije? A evo i jedne tajne. Šopska salata je nastala posle Drugog svetskog rata, pedesetih godina u Bugarskoj. Smislili su je kuvari državne firme ’Balkanturist’, želeći da prezentuju gostima dobro povrće koje imaju, pa još u bojama bugarske zastave”, priča za „Magazin”, savetnik za medije pri Ambasadi Republike Bugarske u Srbiji Krasen Jurukov.

On je bio specijalni gost festivala. Šopska salata je od 2008. deo evropske kulturne baštine koju je Bugarska zajedno sa ćirilicom unela u Evropsku uniju.

Tako se klasik među salatama odomaćio i u Grčkoj, Turskoj i ostalim zemljama oko Crnog mora, ali i na trpezama u Češkoj, pa i u kuhinji Poljske.

Kada je reč o spisku namirnica, rasprave pak nema. Pravi se od onoga što su domaćinstva nekada i isključivo sama gajila, pa otuda i stalno imala na trpezi – paradajz, krastavac, paprika, luk – sve preliveno sirćetom i uljem i bogato posuto sirom.

Ništa lakše – ali je pitanje kako onda rangirati različite takmičarske uzorke, kada je sve isto.

Tu nas ispravlja predsednik žirija dr Zoran Markov i objašnjava da baš i nije tako jer namirnice nisu iz istog mesta, a razliku pravi sir iz zavičaja, koji je u odnosu na ovdašnji slaniji i stariji, uglavnom mešavina kravljeg i ovčijeg. Čulo se još i da će biti „diskvalifikacija” zbog nepoželjnog peršuna i egzotičnih maslina, koji su viđeni salatama na takmičenju.

Najbolja šopska salata delo je Zorana Bajića iz Novog Sada, drugoplasiranu je napravila Pančevka Sanja Markov, dok je treće mesto pripalo  Krasena Jurukova iz Bugarske.

Ukus Evrope

Šopska salata je 2014. godine proglašena za najpopularniju na Starom kontinentu. To kaže takmičenje „Ukus Evrope”, gde se u konkurenciji našlo 28 zemalja s različitim specijalitetima, a Bugarska kandidovala svoju salatu i osvojila na desetine hiljada glasova, 15.000 više od drugoplasirane litvanske supe od cvekle i trećeplasirane rumunske sarme.

Budi uspomene, jača zajedništvo – uglas govore i organizatori i učesnici Festivala šopske salate, održanog nedavno uz zvuke melosa sa gajdi u pančevačkom parku „Barutana”.