Četiri decenije se pričalo, a dve decenije su stari planovi o izgradnji plaže, pešačkih staza, postavljanju rasvete, mobilijara i kompletne komunalne infrastrukture više od veka stare močvare u Pančevu.
Peskana, stajaća voda u neposrednoj blizini mreže pruga i železničke stanice Pančevo – Varoš ovog leta je blagodareći povoljnim vremenskim uslovima za širenje korova i barske vegetacije, ali i ljudskom nemaru, „konačno” nestala. „Ovde smo se šezdesetih godina prošlog veka leti kupali i šetali, a zimi klizali, bilo je mnogo sveta, mlađarije”, sećaju se stariji Pančevci gledajući u sasvim zakorovljenu baru velikih potencijala. Danas je teško da je nekad tako bilo. Pričaju još,da kako je ova stajaća voda počela da nestaje, tako su se pojavile ogromne količine otpada. U poslednjem pokušaju reanimacije ovog terena čišćena je njena desna obala i tada je nakupljeno pedesetak velikih džakova đubreta, vađene su automobilske, pa i traktorske gume, bilo je gomile šuta i svakojakog otpada, što je zahtevalo ozbiljniju mehanizaciju.
Među onima koji duže pamte epopeju Peskane je i penzioner Bogica Stakić, nekada predsednik UO Fonda za građevinsko zemljište. On svedoči, da je ideja o uređenju ovog dela Pančeva stara više od četiri decenije, a da su prve inicijative kultivacije potekle od ovdašnjeg udruženja građana Savet pančevačkih seniora (SPAS), te uobličene još 2002. godine u dva projekta. Obuhvatniji plan je predviđao iskop jezera, ozelenjavanje i izgradnju nagiba plaže za dve hiljade kupača, kružnu pešačku stazu, postavljanje rasvete, mobilijara i kompletne komunalne infrastrukture, vrednih 50 miliona dinara. Druga varijanta nije obuhvatala kupanja, već šetalište i eventualno korišćenje Peskane za sportove na vodi i sportski ribolov, u šta je trebalo uložiti tadašnjih oko 12 miliona dinara.
– Svojevremeno su ronioci pretražili Peskanu koja je, bar nekada, bila duboka od 1,5 do tri metara, i ustanovili da se ovde ulivaju tri izvora povezana sa Dunavom, ali su oni u međuvremenu zapušeni debelim slojem mulja, dok okolno rastinje guši vodu. Projekti za rešavanju problema su prezentovani, a koliko ja znam, bilo je zainteresovanih da prostor zakupe i ulože, jer bi ovo bila i isplativa investicija – kaže za „Politiku” Stakić, a i nadležni su 2013. godine bili istog mišljenja, pa su projekti izvučeni „iz naftalina”.
Iz Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva (današnji „Urbanizam”) obelodanjeno je da je novac za odmuljavanje i prvu fazu radova obezbeđen. Po idejnom projektu, jezero je trebalo da bude dugačko 655 metara, maksimalno široko 58 i u proseku duboko pet metara, „dok bi kompletno uređenje prostora koštalo oko milion evra. kako bi Pančevci što pre dobili mesto na kojem će moći da uživaju tokom čitave godine. U tom naumu, bio je voljan da pripomogne i naftno-hemijski kompleks, ali su se javili oponenti ideje da se ulaže u uređenje jezera tik uz železničke šine.
Tako je od „što pre” prošlo još nekoliko godina u kojima je iz gradske kase u jednom trenutku opredeljeno oko 40 miliona dinara za formiranje projektno-tehničke dokumentacije odmuljavanja, ali su ta sredstva otišla na drugu stranu, a nova nisu predviđena ni budžetom za ovu godinu.
Na naoko sasvim presušenoj rupi, posla su zato imali usamljeni ekološki aktivisti i vatrogasci, gaseći desetak većih i manjih požara što su izbijali na više od hektara bare koja je sanja da bude jezero, nastale pre više od veka eksploatacijom peska.
Četiri decenije se pričalo, a dve decenije su stari planovi o izgradnji plaže, pešačkih staza, postavljanju rasvete, mobilijara i kompletne komunalne infrastrukture više od veka stare močvare u Pančevu.