• PANČEVO: Obeležavanje Međunarodnog dana dece obolele od raka – najčešći maligni tumori kod dece u našem okrugu su akutne leukemije i limfomi

    Povodom obeležavanja Međunarodnog dana dece obolele od raka Zavod za javno zdravlje Pančevo pridružuje se akciji koju organizuje ŠOSO „Mara Mandić“ iz Pančeva. Humanitarna akcija prodaje radova učenika škole – broševa i magneta koje su učenici izradili u više radionica sa svojim nastavnicima, održaće se 14. februara 2024. godine, kod kafe galerije u Narodnoj bašti Pančevo u trajanju od 13 do 14 časova.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    PANČEVO: Obeležavanje Međunarodnog dana dece obolele od raka – najčešći maligni tumori kod dece u našem okrugu su akutne leukemije i limfomi
    Foto: Pixabay

    Cilj je prikupljanje sredstava za podršku rada NURDORa-Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka.

    Pozivaju se svi zainteresovani sugrađani da podrže ovu akciju.

    Međunarodni dan dece obolele od raka je ustanovljen 2002. godine od strane Međunarodne konfederacije Udruženja roditelja dece obolele od raka. Od tada se obeležava u 88 zemalja širom sveta. U Srbiji je ovaj datum postao deo nacionalnog Kalendara javnog zdravlja 2013. godine, na inicijativu udruženja roditelja i uz podršku Ministarstva zdravlja.

    Međunarodni dan borbe protiv raka u detinjstvu je globalna kampanja za podizanje svesti o raku u detinjstvu i izražavanje podrške deci i adolescentima obolelim od raka, preživelima i njihovim porodicama.

    Ovaj dan promoviše veće poštovanje i dublje razumevanje pitanja i izazova relevantnih za rak u detinjstvu, koji utiče na decu/adolescente obolele od raka, preživele, njihove porodice i društvo u celini.

    Takođe ukazuje na potrebu za pravednijim i boljim pristupom lečenju i nezi za svu decu obolelu od raka, svuda.

    Na osnovu podataka Registra za rak Zavoda za javno zdravlje Pančevo, u periodu 2018-2022. godine u Južnom Banatu je svake godine od troje do šestoro dece uzrasta 0-19 godina obolevalo (prosek 4,4 dece) i jedno dete je umiralo od malignih bolesti, što je nešto manje nego u prethodnom petogodišnjem periodu (2013-2017), kada je prosečno registrovano šestoro novoobolelih i dvoje umrlih godišnje.

    Tokom 2022. godine šestoro dece uzrasta 0-19 godina je obolelo (pet dečaka i jedna devojčica) i nije bilo smrtnih ishoda. U poslednjih pet godina, umiranje od malignih bolesti kod dece najčešće je registrovano u uzrastu 15-19 godina sa učešćem od 40 odsto, dok je u uzrastima 0-4,  5-9 i 10-14 godina učešće bilo po 20 odsto od ukupnog broja umrlih.

    Najčešći maligni tumori kod dece u našem okrugu su akutne leukemije i limfomi, zatim maligne bolesti lokalizovane na mozgu, kostima, mekim tkivima, bubrezima, polnim organima i žlezdama.

    Ključne činjenice o raku u detinjstvu:

    • Rak je vodeći uzrok smrti kod dece i adolescenata širom sveta. Kod približno 400.000 dece starosti od 0 do 19 godina, svake godine, širom sveta se dijagnostikuje rak.

    • Najčešće kategorije karcinoma kod dece uključuju rak krvi (leukemija i limfom), tumore mozga i čvrste tumore, poput neuroblastoma i Vilmsovog tumora.

    • U visoko-razvijenim zemljama više od 80 odsto dece obolele od raka preživljava, ali u mnogim zemljama sa niskim i srednjim prihodima preživljava samo oko 20%.

    • Čak i u visoko-razvijenim zemljama, rak deteta predstavlja vodeći uzrok smrti dece i dugotrajnog morbiditeta kod preživelih.

    • Poreklo raka kod dece je uglavnom nepoznato, nije povezano sa načinom života i ne može se sprečiti ili rano otkriti skriningom.

    • Poboljšanje ishoda kod dece obolele od raka zahteva ranu i tačnu dijagnozu, praćenu efikasnim lečenjem.

    • Većina karcinoma u detinjstvu može se izlečiti kombinacijom hemoterapije i drugih tretmana, uključujući hirurgiju i radioterapiju. Lečenje raka kod dece može biti isplativo u svim zemljama, bez obzira na razvijenost.

    • Smrti koje se mogu izbeći od karcinoma u detinjstvu u slabo- i srednje- razvijenim zemljama nastaju usled nedostatka dijagnoze, pogrešne dijagnoze ili zakasnele dijagnoze, prepreka u pristupu nezi, napuštanja lečenja, smrti od toksičnosti i veće stope recidiva (bolest se ponavlja).

    • U okruženjima sa višim prihodima, nedostatak terapijskih inovacija ključna je prepreka i razlog za stagniranje preživljavanja u teško lečivim malignim bolestima.

    • Sistemi podataka o raku kod dece, poput registara pacijenata, zajedno sa održivim ulaganjima u zdravstvene sisteme i infrastrukturu za blagovremenu dijagnozu i lečenje, potrebni su za kontinuirano unapređenje kvaliteta nege i za informisanje o političkim odlukama.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Društvo