PANČEVO: Održana tibrina u okviru kampanje “16 dana aktivizma borbe protiv nasilja prema ženama”

Tribina je organizovana povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava u okviru kampanje “16 dana aktivizma borbe protiv nasilja prema ženama”. Savet za rodnu ravnopravnost organizovao je tribinu uz podršku Južnobanatskog upravnog okruga i grada Pančeva. Učesnice tribine su bile Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici Sigurne kuće u Beogradu, Zorica Domošljan, rukovoditeljka Sigurne kuće u Pančevu, dr Jovanka Petrović, psihijatar i v.d. direktorka Psihijatrijske bolnice u Kovinu, moderator tribine bila je Marija Jević, članica Gradskog veća grada Pančeva zadužena za kulturu i omladinu. Ovom tribinom završena je kampanja “16 dana aktivizma borbe protiv nasilja prema ženama” koja je počela 25. novembra, saopšteno je na gradskom sajtu.

 

Ivana Rosić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost ovim povodom izjavila je:

 

– Važno je uticati na žrtve, podsticati ih da prijave nasilje, a ono što je možda najvažnije jeste kako da to nasilje prepoznaju i da znaju mehanizme kako da iz njega izađu. Više od 50 žena prisustvovalo je tribini, bilo je interaktivno, postavljale su brojna pitanja. Naše gošće davale su vrlo stručna i konstruktivna mišljenja. Nadamo se da nakon ove tribine imamo žene koje su nešto naučile i koje će to znanje preneti na druge žene sa kojima možda razgovaraju o ovom delikatnom problemu, jer znamo da se žrtve veoma teško obraćaju instituacijama. Očekujemo da ćemo uz ovakve tribune, koje želimo što češće da organizujemo tokom godine, podstaći žrtve da nasilje prijave i da iz njega što bezbolnije izađu.

 

Zorica Domošljan, rukovoditeljka Sigurne kuće u Pančevu rekla je da u okviru Sigurne kuće Pančevo funkcioniše SOS telefon za žene žrtve nasilja, a i interesovanje za ovu vrstu pomoći je veoma veliko. Broj telefona je 0800/100-113, dostupan svakog radnog dana od 9 do 19 sati, a pozivi su besplatni i anonimni:

 

– Nama ne znači podatak koliko je žena prošlo kroz kuću na godišnjem nivou. Neke od njih će se kod nas zadržati svega tri dana, neke duže. Mnoge od njih će se vratiti nasilniku, jer podaci potvrđuju da žena u proseku sedam puta odlazi iz nasilne zajednice pre nego što je konačno zauvek napusti. I kod nas ima žena koje se vraćaju po dva, tri, pa i 14 puta. Zato je nama mnogo važniji broj onih koje su za vreme boravka kod nas uspele da se dovoljno osnaže da mogu da prekinu zajednicu u kojoj su trpele nasilje, da se osamostale i da se više nikad ne vrate u Sigurnu kuću – poručila je Domošljan.

Dr Jovanka Petrović, psihijatar i v.d. direktorka Psihijatrijske bolnice u Kovinu rekla je:

 

– U Psihijatrijskoj bolnici u Kovinu imamo veliki broj pacijenata i pacijentkinja iz porodica koje su evidentirane kao nasilne. Nasilje može biti fizičko, psihološko, ekonomsko i seksualno i ukoliko ono dugo traje i odvija se u kontinuitetu, žrtva pati, anksiozna je, stalno ima određenu dozu krivice i oseća se izolovano. Može se javiti depresija, pa čak i suicidalne ideje, namere i pokušaji. Zbog toga se žrtve vrlo često nađu u našoj ambulanti – otkriva direktorka bolnice. Postoji psihoterapija, postoje savetovališta za brak i porodicu i timovi koji uspešno rade na nekom načinu suzbijanja agresije u porodičnom nasilju, radi se na komunikacijskim veštinama, na psihološkim obrascima, na modelu učenja koji inače proizvode sam proces i nasilje i dinamiku takvu u porodici, blagovremeno javljanje. Neka bliska osoba s kojom mogu da podele i s kojom mogu da pričaju o svojim problemima je takođe važna.

 

Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici Sigurne kuće u Beogradu, apelovala je da se nasilje uvek prijavi:

 

– Moramo da znamo da žene teško progovaraju o nasilju prvenstveno iz straha ili iz stida. One se stide zato što u Srbiji i dalje važi stav da je žena kriva za sve, pa i za probleme u braku ili za muževljevo nezadovoljstvo i agresiju. S druge strane, žene se plaše da će im se nasilnik svetiti ukoliko ga prijave. Iz istog razloga svedoci nasilja ne reaguju. Zato je veoma važno podsetiti javnost da je nasilnika moguće prijaviti i anonimno i da je policija dužna da reaguje i po anonimnoj prijavi. Moj apel je uvek da se nasilje prijavi i da žrtve iskoriste svaki moment da o onome kroz šta prolaze s nekim razgovaraju. To ne mora biti policija, neka bar ispričaju nekom u koga imaju poverenja, jer i taj prvi korak će kad-tad dovesti do cilja, a to je izlazak iz nasilja.