PANČEVO: Održana tribina povodom obeležavanja 100 godina Ruske bolnice

U Narodnom muzeju u Pančevu, u  organizaciji  Društvo srpsko ruskog prijateljstva “Dositej Obradović“, održana je tribina povodom obeležavanja 100 godina Ruske bolnice u našem gradu.

U prepunoj svečanoj Sali muzeja, tribini su kao počasni gosti prisustvovali i ataše za kulturu Ruske federacije Denis Kruglov, predstavnik Udruženja pitomaca ruskih kadetskih korpusa Leonid Kampe, kao i Svesrpski kozački savez, čiji je kapetan Predrag Perenčević izjavio: „Posebno mi je drago što smo nastavili tradiciju koju je u ovom gradu i na ovom mestu započeo legendarni general Vrangel, koji se i sam lečio u ovoj bolnici i više puta posećivao pacijente“

Ruska bolnica – sanatorijum osnovana je 10. Marta 1920. godine (danas zgrada Doma omladine u Pančevu), i bila je najbolja i najopremljenija bolnica tadašnje Jugoslavije i okruženja  – rekao je organizator tribine Predrag Obradović, predsednik društva srpsko-ruskog prijateljstva „Dositej Obradović“. Za opremanje bolnice su sakupljani dobrovoljni prilozi i donacije. Ruski lekari i milosrdne sestre su iz tih sredstava opremili zgradu koja je imala tri odeljenja – hirurško, terapeutsko i ginekološko, kao i tri operacione sale i najsavremeniji rendgen u to vreme u regionu. U tom porodilištu se od 1920-1930 rodilo oko 1000 beba, a 1932. godine i poznata slikarka Olja Ivanjicki. Tada su se za porođaje koristili bazeni- kade, koje danas imaju najbolja porodilišta. Bolnica u Pančevu je bila opremljena i apotekom, uređajem za elektro-zračnu terapiju, a tu su bile i velika biblioteka, crkva i kapela – istakao je Predrag Obradović i dodao da je nakon revolucije u Rusiji 1920. godine oko 40.000 civilnog stanovništva i oko 30.000 oficira i vojnika došlo iz Rusije u Srbiju. Pančevo je bilo jedan od centara ruske emigracije, i u narednom periodu je imalo preko 40 ruskih ustanova – Ruski dom, biblioteka, pozorište, baletska škola, a bilo je i zanatskih radnji, pekara i kafana.

Profesor dr Vladimir Jakovljević, dekan Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i profesor Medicinskog fakulteta Sečenov u Moskvi, govorio je o savremenoj medicini u Rusiji. Posebno je naglasio visoko mesto ruske medicine u svetu i to da će se 2022. godine u Moskvi, na devetom Kongresu o patologiji, okupiti svetska medicinska elita.

Dr Tamara Petrović, koja je doktorirala ekonomiju na Univerzitetu međunarodnih odnosa MGIMO u Moskvi, govorila je o ekonomskim aspektima u medicini.“ Danas postoji velika opasnost odlaska naših medicinskih stručnjaka iz Srbije, a način da se to spreči je, između ostalog i mnogo veće ulaganje u sektor zdravstva i razvijanje zdravstvenog turizma u Srbiji. Jedan od načina da se to ostvari su upravo projekti javno-privatnog partnerstva sa privlačenjem stranih partnera. I naša država i Rusija su 2017 prepoznale značaj zdravstvenog turizma i napravile programe podrške, ali je to tek prvi korak. U zdravstvenom turizmu leži veliki novac u svetu, obrti vrtoglavo rastu iz godine u godinu, a mi se nalazimo na evropskom tlu i tu je velika šansa Srbije da aktivira svoje potencijale“- istakla je dr Tamara Petrović.
Dr Slobodan Ovuka, direktor bolnice u Pančevu, govorio je o međunarodnoj saradnji koju ima ta bolnica sa čuvenim svetskim lekarima u lečenju različitih bolesti. Dr Ovuka je istakao da je njegov kolega u penziji koji je zaslužan za započinjanje međunarodne saradnje upravo jedan od Rusa rođenih u ruskoj bolnici u Pančevu, dr M. Černiševski, koji je inače i dobitnik posebne diplome za razvoj srpsko-ruskih odnosa u medicini.

Nesiba Palibrk Sukić, istraživač ruske emigracije, inače poreklom Ruskinja, svoj istraživački rad posvetila je istraživanju Ruske emigracije u Pančevu i na tu temu je objavila nekoliko knjiga. Ona je detaljno i hronološki govorila o nastanku ruske bolnice u Pančevu i velikom i pozitivnom uticaju koji su ruske izbeglice imale na ovaj grad.

Docent dr Milan Aksić – beogradski medicinski fakultet- podsetio je da je Medicinski fakultet u Beogradu takođe počeo sa radom 1920. godine, predavanjem dr Nika Miljanića. „Ta dva stogodišnjaka su se paralelno razvijala i napredovala kroz teško vreme “- naglasio je doktor Milan Aksić, i podsetio da je prvi udžbenik iz Anatomije na beogradskom fakultetu 1923. godine napisao ruski emigrant Dr Šapšal.

Irina Bogdanović je predsednica udruženja Rusa sunarodnika i prijatelja Romaška. „ Ruska zajednica u Pančevu je mala i broji oko 50 potomaka Rusa, koji su se uglavnom poprilično asimilovali sa lokalnim stanovništvom, ali se naše udruženje trudi da održi i neguje rusku kulturu, identitet i tradiciju, pre svega kroz rusku igru i pesmu„- istakla je Irina Bogdanović. Deca iz ansambla Romaška su prisustvovala u ruskim narodnim nošnjama.

Slobodanka Perović, istoričar- konzervator iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančevo je zgradu u kojoj se nalazila ruska bolnica stavila pod zaštitu države kao kulturno-istorijsko dobro, a na tribini je govorila o ruskoj bolnici i drugim spomenicima kulture u Pančevu, a Nemanja Rotar, književnik i većnik za kulturu grada Pančevo je govorio o saradnji sa ruskim delegacijama koje često dolaze, kao i sa društvom srpsko-ruskog prijateljstva i ruskim potomcima, i naglasio je da je nedavno u Pančevu održan i osmi Međunarodni festival ruske salate, a u planu su i drugi projekti.

Na kraju se Predrag Obradović zahvalio Narodnom muzeju u Pančevu, koji je ustupio salu za održavanje tribine i dodao – Posebno mi je drago što se nalazimo baš u ovoj sali, gde se pre skoro sto godina održao i prvi sastanak Rusko-srpskog kluba, i što su se našem pozivu odazvali svi eminentni stručnjaci iz različitih oblasti koje smo pozvali da učestvuju na ovoj tribini, na kojoj smo još jednom potvrdili da se tragovi srpsko-ruskog prijateljstva ne mogu izbrisati i zaboraviti.

Ovu značajnu svečanost je uveličao izvanrednom instrumentalnom izvedbom i pevanjem srpskih pesama, ansambl KUD „Stanko Paunović“ NIS – Rafinerije nafte Pančevo.

U Narodnom muzeju u Pančevu, u organizaciji Društvo srpsko ruskog prijateljstva “Dositej Obradović“, održana je tribina povodom obeležavanja 100 godina Ruske bolnice u našem gradu.