Kula-svetilja je veoma malo u Evropi, a kada se pojave u paru, kako je to u Pančevu, onda su zaista prava retkost. Odgovor na pitanje, kako se desilo da baš ovde zatrebaju ne jedan već dva svetionika, leži u činjenici da je Pančevo imalo prometno pristanište još u 17. veku. Ovde su pristizali brodovi natovareni žitom i plovili dalje put Beča. Kasnije, tovar su bili čuveno pančevačko pivo i svila, so, cigla i drvena građa…
Od 1854. godine najviše su putovali meštani, redovnom parobrodskom linijom do Beograda, a i stanovnici prestonice su vikendom navraćali u grad na Tamišu na pivo, slane perece i muziku tamburica u baštu hotela „Sloboda”. Početkom prošlog veka ispravljen je tok Tamiša, i tada su (1909) podignute kule – desna na mestu zvanom Ferland, a leva na Malom Ritu, da usmeravaju plovila u pristanište.
Parobrodi su davno prestali da uplovljavaju, a kule su napuštene. Društvo im prave jedino pančevački alasi, ali i „preduzimljivi” meštani, koji su poskidali sve što se moglo čamcima odneti. Granitnim pločama iz osnova kula popločavana su i neka pančevačka dvorišta, nestali su kubici kamena, metalno stepenište, lampa na petrolej… (O. Janković)
Odličan snimak pančevačkih svetionika možete videti na YT kanalu Drone Pilot
Kula-svetilja je veoma malo u Evropi, a kada se pojave u paru, kako je to u Pančevu, onda su zaista prava retkost. Odgovor na pitanje, kako se desilo da baš ovde zatrebaju ne jedan već dva svetionika, leži u činjenici da je Pančevo imalo prometno pristanište još u 17. veku. Ovde su pristizali brodovi natovareni žitom i plovili dalje put Beča. Kasnije, tovar su bili čuveno pančevačko pivo i svila, so, cigla i drvena građa…