PANČEVO: Zelene tampon-zone na udaru i seljaka i lopova

Kilometri zaštitnih pojaseva, privatne šume i voćnjaci puni su rupa,  nemilosrdno oštećeni nemarom poljoprivrednika ili akcijama lopova. Crne se ugljenisani zeleni špaliri mladica u „sezoni” paljenja strništa na obodima Omoljice, Starčeva, Banatskog Novog Sela… U čitavom ataru stabla se lome, seku i vade na putnim pravcima uz oranice, a zabeleženi su i slučajevi drskih krađa u ataru Dolova gde je „nestalo” 90 stabala lešnika i 2.500 sadnica mladog malinjaka. Svoje „razloge” imaju i seljaci i lopovi. Prvima pojasevi znaju da zasmetaju pri korišćenju poljskog puta, ulasku i manevrisanju mašinama u polju, pa se ne mari mnogo, samo da se posao što pre završi. Poljočuvari na ovom terenu svedoče redovnim krađama drveta i to mladica po šumarcima, „iako one teško mogu poslužiti za ogrev, pa ostane samo šteta od uništene buduće šume”, napominje Goran Stamensković, poljočuvar starčevačke službe, koja se bavi kontrolom i obaveštavanjem mesne kancelarije o nemilim događajima sa terena.

Kako piše Politika, samo u nekoliko sezona od kada je na snazi Projekat za podizanje vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji Pančeva, a koji sprovodi pančevačko Javno komunalno preduzeće „Zelenilo”, iz gradske kase je u zelene tampon zone uloženo više od 150 miliona dinara i posađeno na desetine hiljada mladica širom atara Posla oko zaštitnih pojaseva uvek ima, napominju u „Zelenilu”. Osim redovnih aktivnosti na održavanju postavljeni su i betonski belezi ofarbani crvenom bojom, kako bi jasno bili obeleženi granične linije u kojima se pojas sadi. Dešava se i da oko deset odsto sadnica propadne zbog prirodnog sušenja materijala, pa se biraju vrste otpornije na temperaturne razlike, kao što su sitnolisni brest, topola i jasen, a zasadi se redovno zalivaju i kosi šiblja koje guši mladice.

Omoljički lovci, pak, podsećaju da se još u doba Marije Terezije oko pute i duž njiva sadilo drveće, ne ukrasa, već nužde radi, kako bi se sprečilo spiranje puteva i zaštita graničnih slojeva oranica od udara banatske košave i nanosa. Shvatili su da pojasevi nisu tu zabadava, na terenu pre desetak godina u zimu, kada su kolone vozila ostale zavejane na južnobanatskim putevima, jer je ova regija, kažu, najogoljenija u Evropi, a zna se šta se dešava zimi kad dune košava Zato su ovde meštani i sami plaćali na stotine sadnica i sadili ih zajedničkim snagama čitavog sela.

Zaustavljanjem daljeg uništavanja tampon-zona između drumova, njiva i vetrova sa Karpata, rušenja međa, oranja atarskih puteva i komšijskih zasada, bavi se od pre nekoliko godina organizovana gradska poljočuvarska služba. Njeni pripadnici su dobili status službenih lica i desetak novih vozila za pokrivanje 70.000 hektara, a na snazi su stalni apeli oštećeni da se počne sa kažnjavanjem, jer zakon postoji, ali se ovde ne poštuje. Tako traje pravi odbrambeni rat poljočuvara i inspekcije uz asistenciju  policije, ali do sada nije zabeležen slučaj procesuiranja izgrednika, dok ekološki upućeni podesećaju da ovakvim ponašanjem upravo prvi korisnici vetrozaštitnih pojaseva, „seku granu na kojoj sede”.

Kilometri zaštitnih pojaseva, privatne šume i voćnjaci puni su rupa,  nemilosrdno oštećeni nemarom poljoprivrednika ili akcijama lopova.