PANČEVCI KOJIMA SU PITONI KUĆNI LJUBIMCI: Kapetanovići (FOTO)

Pančevac Damir Kapetanović (32) bavi se odgajanjem reptila poslednjih deset godina. Iako je oduvek voleo životinje, kaže da je upoznavanje sa ovom vrstom zasenilo sve ostalo čime se do tada bavio. Sa istom količinom ljubavi rodila se i njegova ćerka Maša (8) koja aktivno učestvuje u odgajanju dva burmanska pitona, kao i veoma zanimljivog guštera panter kameleon, po imenu Flapi. 

Damir je za 013info ispričao po čemu su ove životinje posebne, šta njega posebno fascinira kod njih, da li okolina ima razumevanja za ovaj hobi i kako su izgledali prvi trenuci upoznavanja njegove ćerke sa ovim vrlo neobičnim „kućnim ljubimcima“. 

Svako ko se ne razume u reptile misli da je ovaj hobi veoma opasan. Kakve su ove životinje zapravo?

– Burmanski pitoni koje ja posedujem se svrstavaju u opasne životnje, posebno zbog njihovog rasta, jer nadmašuju propisanih 3 metara. Inače je jedna od nadobroćudnijih rsta udava u svetu teraristike. Moram da nlaglasim da 99% ovih zmija na našim prostirima, koje su u posedu velikog broja ljubitelja, nisu iz divljine, već iz odgoja. One su se izlegle u zatočeništvu, tj. u terarijumskim uslovima. Samim tim, iako su zmije instiktivne životinje – nemaju urođene nagone da napadaju i dave ljudski faktor u okruženju kao što mnogi misle. Naprotiv, one su po rukama od prvog dana izleganja, pa su na neki način kompatibilne i bezbrižne u prisustvu vlasnika kada su uslovi odgovarajući – imaju redovnu ishranu i sve ostalo što je neophodno za kvalitetan život jedinke jedinke. U suprotnom, ako se ne čuvaju adekvatno, može doći do neželjenih situacija.

Vaša ćerka, je odrasla sa zmijama kao kućnim ljubimcima. Kada je prvi put došla u susret sa ovim zivotinjama i da li je postojala bojazan kod vas tom prilikom?

– Moja ćerkica Maša je krenula mojim stopama čim je prohodala, pa i puzeći maltene mi je pomagala pri kupanju zmija. Igrajući se sa njima je stekla veliko interesovanje. U međuvrmenu je Maša dobila i batu koji se zove Vukša i koji upravo ide njenim stopama. Kod mene nema mesta bojazni. Prosto je. Svaki trenutak moje dece sa reptilima, posebno ovim opravdano svrstanim u opasne vrste sam pomno lično propratio, što bih preporučio i drugim potencijalnim odgajivačima. Podiže se velika fama oko toga bez potrebe. U mom slučaju, bez obzira na dobru ćud jedinki koje odgajam – sve životinje su pod strogim nadzorom. Nepristupačne su za posmatranje, a kamoli uzimanje bez mog prisustva. Isto to mogu da potvrdim i za svakog kolegu kojeg lično poznajem. To što smo ljubitelji ne znači da spavamo sa njima u istoj sobi, a pre svega ni ta životinja ne zaslužuje takav tretman, već ogromno poštovanje i pružanje svega neophodnog za njenu dobrobit.

 Kada se kod vas rodila ljubav prema ovim životinjama?

– Ljubav prema reptilima se kod mene rodila još od malih nogu, kao i kod većine – crtaći, dinosaurusi, zatim reptili u zoo vrtu. Ako te imalo zanima nesto drugačije, ako se imalo izdvajaš, a voliš životinjsko carstvo, individualac si. Pre nepunih 10 godina, savim slučajno zahvaljući nekolicini odgajivača u Srbiji shvatio sam da je ovaj hobi uveliko dostupan i ubrzo celoživotno gajenje domaćih životinja kuca, maca, zeka i ptica zasenio sam ovim ekspanzivnim hobijem. Prvi ljubimac reptil mi je bio burmanski piton albino, čuvena Vanilla Rose. Imala je preko 2 metra. Ne bih je preporučio početnicima, ali sam se snašao. Učio sam bukvalno u hodu sve. Bilo je straha od ujeda, ali kako sam više savladavao gradivo, kako teoretski tako i u praksi, strah se izgubio. Bila je to samo paranoja od nepoznatog i ništa više.

– Inače, butmanski pitoni imaju specifican govor tela, savršeno se razumemo i samouveren sam. Rezultat svega toga je preko 30 000 fotografija sa raznoraznih manifestacija, dešavanja, na kojima sam se bavio promocijom reptila. Na tim fotografijama u velikoj većini su klinci, naši najmlađi. Njima je ovo jako interesantno – mada nikoga ne ostavlja ravnodušnim. I nijedan ujed, nikad nikoga.

Kako reaguje okolina na vaš hobi?

– Reakcije su svakakve, niko nije ravnodušan. Većina reaguje burno, kontraproduktivo edukaciji. Dok se ne usude i uđu dublje u materiju, zatim se tu stvori momentalna ljubav prema ovim fascinantnim životinjama. Postoji iskonski strah kod ljudi, koji je opravdan. Niko nikad nije predvideo da će se ovde naći praistorijski predatori iz dalekih toplih krajeva. Ljudi ne moraju da prihvate ove životinje, ali ne moraju ni da šalju lošu poruku ostalima.

Da li ste često nailazili na nerazumevanje?

– Veoma često, ali ne marim. Sve dok to nerazumevanje nije uvredljivog tipa. Naprotiv, kao dugogodišnji prijatelj ovih životinja, smatram da sam duzan da objašnjavam, kao što to i radim po običaju.

Šta vas posebno fascinira kod ovih životinja?

– U svetu reptila generalno me fascinira bukvalno sve. Specifičnost, nesvakidašnjost, istaknutost po mnogo čemu. Najviše me fascinira činjenica vezana za predatorske vrste i njihove sposobnosti lova i generalno opstanka. Govorim o vrstama koje su evoluirale još od doba dinosaurusa i ubeđen sam da će ova vrsta nadživeti i ljudsku rasu. Svaki vid moje interakcije sa njima je sam po sebi fascinantan i jedinstven!

Čuvanje ovih životinja u mom slučaju je na maksimalnom nivou i za njihovu dobrobit.

Pančevac Damir Kapetanović (32) bavi se odgajanjem reptila poslednjih deset godina.