PD „Jelenak” Pančevo organizovao nagradni izlet za svoje volontere u klisuri reke Karaš

Planinarsko društvo „Jelenak” nedavno je organizovalo nagradni izlet u  klisuru Кaraša, jedne od tri reke (uz Neru i Tamiš) koje izviru na planini Semenik u Rumuniji a ušće im je u Srbiji.

Na ovo predivno mesto na udaljenosti od oko 150 km od Pančeva, krenuli su volonteri pomenutog udruženja, mahom iz Pančeva i okoline, koji su se tokom ove godine angažovali na uređenju i održavanju pešačkih staza na Čardaku, a predvodio ih je kao vodič MIlan Glumac.

– Po lepom danu, prošli smo skoro pola dužine klisure, stazom koja je u završnom delu prilično rizična jer nema obezbeđenja, a uzdiže se po liticama. Uz to je i klizavo. Inače, klisura je izuzetne lepote i prostor gotovo netaknute prirode, pa je ekipa od 18 učesnika, što je doduše samo polovina volontera koji su radili ove godine, zaista uživala u čarima prirode i zagasitim bojama jeseni. Reka je čista, planinska, sa brzacima, slapovima i hukom vode, ali i mirnim delovima. U nekim delovima sužava se na svega desetak metara. Кraj pešačke staze je na sedmom kilometru i dalje se može ići samo vodom. Nakon izlaska iz klisure išli smo livadama i penjali se na vidikovce, a najlepši na mestu gde se nalazi i srednjovekovno utvrđenje odakle je izuzetan pogled na klisuru, tako da smo ovu lepotu sagledali iz svih perspektiva – naveo je Glumac.

Jedna od članica ekspediciije bila je i Olivera Loci, koja navodi da je na pozitivne utiske sa ove pešačke ture uticalo i vreme.

– Dok smo išli kroz klisuru, bilo je oblačno, pa smo imali dobru vidljivost, jer kada sunce jako sija onda hoće da zaslepi i tada se ne vidi najbolje. U tri, četiri sata uzbudljive šetnje sve vreme kretali smo se pored reke divne zelene boje, dok sam kanjon krivuda i nekada je na većoj, a nekada na nižoj visini. Trasa je bila zahtevna i iziskivala je dobru koncentraciju, spretnost i odsustvo straha. Dodatna otežavajuća okolnost je to što je padala je kiša, pa je bilo i klizavo. Nekada je bilo mogućnosti da se pridržite za stenu ili drvo, nekada toga nije bilo, a često je trebalo nešto preskočiti. Ipak, sve je dobro završeno, bez ikakvih povreda i drugih  problema, dobrim delom I zahvaljujući iskusnom vodiču Milanu Glumcu, koji  je sve vreme bio na čelu kolone i davao nam pravovremene instrukcije. Dok sam je prolazila stazu nisam imala straha, a sada bih razmislila da li bih išla, jer je ipak veoma zahtevna i riskantna. Na kraju je to ipak još jedno lepo iskustvo u predivnoj prirodi, što je kulminiralo po izlasku na livadu kada se pojavilo i sunce, a vredan pažnje i prelazak preko jednog mosta, dok je pauza na prelepom vidikovcu bila pravi božanstveni užitak – ističe Olivera.