Politika o rušenju Vajfertove „Slavine”

Na starim industrijskim objektima celine u najužem centru Pančeva, stručne institucije utvrdile izuzetno visok stepen devastacije i nestabilnosti objekata koji se urušavaju. – Izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa, udruženja građana vide kao stavljanje spomeničkog nasleđa u službu investitora.

U okviru zaštićene prostorno-kulturno-istorijske celine „Staro jezgro Pančeva”, bageri ovih dana ruše industrijski kompleks „Slavina”. Kompleks datira iz doba procvata pivarstva u Pančevu, sagrađen je posle 1891. godine i bio je neodvojivi deo Stare pivare, u narodu poznatije kao Vajfertove, najstarije fabrike piva na Balkanu iz 1722. godine, koja se nalazila na obali Tamiša. Celinu, koja je ime dobila po čuvenoj ovdašnjoj gostionici, srušenoj 1987. godine, zameniće dve četvorospratnice sa 33 stana, poslovni prostor, dve lamele zgrada sa 118 stanova i podzemna garažom.

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, „Politika” saznaje da kompleks „Slavina” nije pojedinačno utvrđen za nepokretno kulturno dobro zbog nedostatka tehničke dokumentacije, koja po Zakonu predstavlja obavezan deo za izradu predloga odluke. Takođe, u ovoj ustanovi zaštite napominju da je februara prošle godine Institut za materijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta u Beogradu izradio elaborat statičke ekspertize „Stručno mišljenje o postojećem stanju objekata u kompleksu ’Slavina’, sa predlogom mogućih intervencija na njima” i da je utvrđen izuzetno visok stepen devastacije i nestabilnosti objekata koji se urušavaju. Na pitanje da li je zavod davao mišljenje u vezi sa projektom izgradnje novog stambeno-poslovnog kompleksa na toj lokaciji, ova ustanova zaštite u pisanom odgovoru je navela:

 „Nakon izrade elaborata izdato je Mišljenje o mogućnostima uklanjanja, započinjanja sa preventivnim uklanjanjem nestabilnih objekata i mogućnostima pristupanja izradi urbanističkog projekta za kompleks ’Slavina’. Zavod je na osnovu elaborata i prethodno izdatog mišljenja, početkom marta izdao Uslove čuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnih kulturnih dobara za potrebe izrade Urbanističkog projekta razrade lokacije katastarske parcele dela kompleksa ’Slavina’ za planiranu rekonstrukciju novog poslovnog i izgradnju stambeno-poslovnog objekta koji se nalazi u Ul. oslobođenja br. 2 u Pančevu.”

Iako prostorno udaljena nekoliko stotina metara od samog kompleksa pivare, celina „Slavina” usko je bila povezana sa njim. „Slavina” je zapravo i podignuta zato što su podrumi fabrike piva, inače i najstarijeg industrijskog objekta u Srbiji, zbog blizine Tamiša često bili pod vodom. Tako je Ignjac Vajfert bio prinuđen da kupi plac na najvišoj koti Pančeva i 1891. godine izgradi podzemna skladišta za lagerovanje piva i ledaru. Smešta tu i štale za konje, koji su do šezdesetih godina prošlog veka razvozili pivo po gradu i okolini, magacin za čuvanje ječma, radionice za izradu pivskih buradi i gostionicu „Slavina”. Kompleks je privatizovan devedesetih godina prošlog veka nakon čega počinje njegovo propadanje, devastacija i skoro potpuno urušavanje. U novije vreme sama gostionica je ustupila mesto jednom trgovinskom lancu, dok je 17 objekata unutar celine menjano i dograđivano, a neke zgrade adaptirane i takođe dobile novu namenu.

Na inicijativu grada Pančeva i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a kako navode, želeći da ukažu poštovanje znamenitoj ličnosti i graditelju kulturne baštine grada na Tamišu, kao mera zaštite, investitoru dat je predlog za podizanje spomenika Đorđu Vajfertu. Spomenik bi trebalo da bude postavljen na trgu, koji će se prema urbanističkom projektu nalaziti na samom ulazu u kompleks „Slavina”. Tačna lokacija spomenika je mesto ispred starog drvenog objekta, koji je po navodima zavoda, predviđen za vraćanje u prvobitno stanje. a za izradu idejnog rešenja biće raspisan konkurs.

Urbanistički projekat, u okviru kojeg je planirana izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na prostoru „Slavine” bio je početkom godine na javnoj prezentaciji. Reagovala je Inicijativa „Odbranimo Teslu”, ocenjujući da je u toku još jedan plan za imploziju grada Pančeva. Oni smatraju da je „Slavinu” trebalo rekonstruisati i obnoviti kao ambijentalnu celinu i da bude u službi građana, slobodnih umetnika i zanatlija, umesto što se stavlja u službu investitora.

Na starim industrijskim objektima celine u najužem centru Pančeva, stručne institucije utvrdile izuzetno visok stepen devastacije i nestabilnosti objekata koji se urušavaju. – Izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa, udruženja građana vide kao stavljanje spomeničkog nasleđa u službu investitora.