Politika: Pančevo postaje srpski Holivud

Na šest hektara niče filmski grad, u kojem će posao naći 90 radnika, oko dvadeset stalno zaposlenih, a u zavisnosti od projekata biće povremeno angažovano njih oko 2.000.

Ono o čemu se u Pančevu šuškalo još pre tri godine, ovih dana postaje realan, a ne filmski scenario. Na šest hektara u zoni grada, koji se po papirima zove „Hipodrom”, niče filmski grad sa pratećim sadržajima, a Pančevo potvrđuje pedigre meke za poslenike sedme umetnosti, piše Politika.

Kao investitor projekta potpisuje se kompanije „Firefly productions” iz Beograda, a prvobitno početak izgradnje je bio planiran za mart prošle godine. No, s pogoršanjem epidemijske situacije izgradnja tri studija sa pratećim objektima površine od 12.000 kvadratnih metara, u kojima će po najavama stalno biti zaposleno oko dvadesetak radnika, a u zavisnosti od projekta povremeno i do 2.000, počela je tek sredinom leta ove godine. Ono što se može saznati sa informativne table na gradilištu, radovi bi trebalo da traju godinu dana, a izvođač radova je građevinska kompanija W. D. Concord West iz Beograda.

„Filmski” zaplet oko Filmskog studija počeo je još 2019. godine regulacijom i infrastrukturnim opremanjem 60.069 kvadratnih metara zemljišta uz Bavaništanski put, u blizini trkačke staze, ledine na kojoj se decenijama trguje starudijom i na kojoj se nalazi iseljena zgrada izbegličkog centra.  Usledila je kupovina gradskog placa za 54,1 milion dinara. Investitor je najavio da planira da uloži i dodatnih 5,8 miliona evra „za podizanje studija, objekata za edukaciju i druge sadržaje, turističkog centra”. Projekat je dobio i predznak „od posebno značaja” za Pančevo, „jer  će filmski grad unaprediti turizam, kulturu i promociju grada”. Ali, ideja o južnobanatskom Holivudu nije nova.

Obalu Tamiša kod Pančeva, pre više od tri decenije odabrao je i čuveni Karlo Ponti, za jednu od svojih najskupljih produkcija. Tada je sagradio čitav Njujorški kvart  iz tridesetih godina prošlog veka, za film „Mama Lučija”, a nekoliko meseci u  Pančevu je boravila i velika zvezda Sofija Loren. Ovdašnje ulice i trgovi, palate i kafane, stari kulturni i industrijski objekti, više od pola veka i danas su kulise domaćim i inostranim filmadžijama, najvećim glumačkim imenima koje je ova zemlja imala, ali i zvezdama svetskog formata, pa su neke od nezaboravnih, neprolaznih scena i replika snimljene upravo ovde.

 Na trgu ispred pančevačke Gimnazije, goreo je autobus firme „Krstić” u filmu „Ko to tamo peva”, u „Maratoncima” Đenka vikao „ponovo radi bioskop”, a pre nekoliko godina na istom mestu ispod svojih terasa, Pančevci su gledali glavom i bradom Rejfa Fajnsa i Džerarda Batlera na setu adaptiranog Šekspirovog „Koriolana”. Samo nekoliko metara dalje, u nekada kultnoj kafani „Kragujevac” koje više nema, snimljena je i antologijska scena lomljenja čaša u remek- delu „Skupljači perja”, sa Bekimom Fehmiuom i Oliverom Vučo, a veći deo filma u pančevačkom romskom naselju Mali London. Gradsko kupalište mesto je na kojem je Bora Todorović „išao tetki po lekove” i „stradao” Toma Zdravković” u fimu „Balkan ekspres”, baš kao što u filmu „Još ovaj put” i Bata Živojinović gine u ovdašnjem hotelu „Sloboda”. Podugačak je spisak stranaca koji su ovde snimali i nepregledna lista žanrovski i vremenski različito pozicioniranih celuloidnih ostvarenja – od  klasika do novijih naslova filmova i serija. Padale su klape, a filmska scenografija bila su i okolna sela u  preko 150 naslova, od kojih na desetine nose antologijski predznak.

Na šest hektara niče filmski grad, u kojem će posao naći 90 radnika, oko dvadeset stalno zaposlenih, a u zavisnosti od projekata biće povremeno angažovano njih oko 2.000.