Poljoprivrednici južnog Banata: Prošla godina je bila izuzetno teška, pred nama je još teža

Poljoprivrednici južnog Banata okarakterisali su prošlu godinu kao izuzetno tešku, a predviđanja za ovu su im još pesimističnija, zbog čega, kako kažu, očekuju još izdašniju podršku države.

Jedan od njih, predsednik udruženja ratara iz Dolova Marko Bojtar deli osećanje mnogih poljoprivrednika koji sa zebnjom gledaju na 2023. godinu.

„Prvi razlog je to što su nedavne temperature, između 15 i 20 stepeni, samo naznaka onoga šta nas čeka u avgustu, uključujući i veliki deficit vlage jer smo do Nove godine bili bez snega, što automatski znači da će biti manje vlage na proleće“, kaže.

Podseća i da su već dve prethodne godine poljoprivrednici trpeli sušu, a minulu sezonu kategoriše maltene kao katastrofu. Kaže da je u tom periodu manjak prinosa, uz veoma skupe „inpute“, iscrpeo finansijsku moć poljoprivrednika.

Bojtar stoga očekuje od države da se ozbiljno uključi u rešenje trenutnih problema u agraru i nada se da subvencije neće biti tako male kao proteklih godina.

„Dosadašnja mizerna pomoć države po hektaru od 4.000 dinara nije od neke velike koristi poljoprivrednicima, već treba da  bude minimum po 200 evra“, ističe ovaj ratar.

Podseća da je Ministarstvo poljoprivrede najavilo elektronsko podnošenje zahteva za subvencije, a isplaćivanje ostavila za drugi kvartal kako bi se „poljoprivrednici obučili u vezi sa elektronskim podnošenjem zahteva“.

„Mislim da to nije dobro, jer bi tako finansijska pomoć zakasnila ako se zna da bi dotle već bilo nabavljeno sve što je neophodno za proleće, pa apelujem da isplata subvencija bude što ranije kako bi one imale svoj pravi smisao“, naglašava Bojtar.

On, takođe, napominje da izvore para za poljoprivrednike treba tražiti i u tome da se recimo ne dotiraju uljari ili proizvođači šećerne repe, jer se time ponovo pomaže monopolistima kako ne bi morali da plaćaju punu otkupnu cenu.

Marin Rakić, voćar iz Omoljice, koji uzgaja jabuke na tri hektara, takođe očekuje da će godina biti teška i neizvesna naročito kada je reč o voćarstvu, prvenstveno zbog umanjenog i otežanog izvoza u Rusiju.

„Voće koje proizvodimo mahom je usmereno baš ka tržištu te ogromne zemlje, pa zbog aktuelnih sankcija nismo mogli da ostvarimo očekivane prihode i, dok su veliki otkupljivači ipak nekako uspeli da izvezu svoje proizvode u Rusiju, mi smo morali da ih nekako plasiramo piljarama i nakupcima“, kaže Rakić.

On ističe i to da je prethodna godina bila teška i zbog jake suše, što je rezultiralo lošijim kvalitetom jabuke koju stoga nije moguće dugo čuvati.

„Zbog neizvesne situacije oko energenata, to jest struje za rashlađivanje jabuke, bilo je teško sačuvati je, a samim tim je morala ranije da bude prodata i to po nižoj otkupnoj ceni, ali će u rafovima definitvno poskupeti, jer je ostalo veoma malo kvalitetne robe“, napominje omoljički voćar.

Predviđa da će i ova godina biti izuzetno teška, izuzev ako država ne stane uz voćarstvo, kao strateški važnu granu, i proizvođačima pomogne subvencijama.

„Mnogi su lane ostali ispod crte kod pokrajinskih fondova, a među njima i moje gazdinstvo, s obzirom na to da nismo uspeli da dobijemo potreban novac za platformu za branje, koja nam je neophodna, jer bi znatno skratila vreme branja“, kaže Rakić.

Ističe da bi mu u datoj situaciji veoma koristila hladnjača manjih dimenzija, ali naglašava da kod IPARD fondova prolaze samo oni sa planatažama većim od pet hektara, pa su mu jedina nada pokrajinski i nacionalni izvori.

Poljoprivrednici južnog Banata okarakterisali su prošlu godinu kao izuzetno tešku, a predviđanja za ovu su im još pesimističnija, zbog čega, kako kažu, očekuju još izdašniju podršku države.