Povrtari u Banatskom Brestovcu nezadovoljni rodom lubenica i dinja

Južnobanatski povrtari za sada nezadovoljni količinama i kvalitetom lubenica i dinja. Nadaju se da sa visokim temperaturama za njihove proizvode slede bolji dani, ali i dodaju da će ih novi klimatski uslovi primorati da se preorijentišu na manje rizične kulture. 

Mnogo kiše prethodnih meseci, a onda i mnogo sunca, drugim rečima nepovoljni vremenski uslovi, proredili su ovogodišnji rod lubenica na južnobanatskim poljima. Tako prilike na terenu opisuju banatskobrestovački povrtari, a uzgoj ovog povrća, koje mi zovemo voće, imenuju kao jednačinu sa mnogo nepoznatih.

„Prvi bostan je podbacio, a problem je što nema slast. Mnogi misle: pa bilo je kiše da se lubenica nalije vodom, a onda i sunca da lepo sazri i dobije slatkoću, ali nije tako. Lubenica je tropska biljka koja traži sunce, visoku temperaturu, a toga, kada je trebalo, nije bilo. Sada joj mi dajemo vodu, ali to nije dovoljno. Sve je bilo obrnuto ove sezone. Lubenice su čekale sunce na njivi, morali smo da ih skidamo, ali su lošijeg kvaliteta i mi smo svesni toga. Sada polako dospeva nova tura, pa se nadamo boljem”, kaže za „Politiku” Jovanka Mandilović, čije gazdinstvo se dve decenije bavi uzgojem dinja i lubenica u južnom selu pančevačkog atara.

Uz sporan kvalitet proizvođači se žale i na drastično umanjen prvi rod, što je i razlog za trenutno visoku cenu. Bostadžije kažu, cena je solidna i još se drži između 50 i 70 dinara za kilogram, pre svega zbog oko 30 posto smanjene ponude u odnosu na prošlu godinu, dok je  interesovanje kupaca veliko.

„Muž je na pijaci, a ja sam uz put za tezgom, jer ljudi više vole da kupe lubenicu na njivi, sigurni da je sveža. Prodaja ide, ali se bune zbog cene, jer  dobra lubenica mora da ima bar šest, sedam kilograma, što kušta više od 500 dinara. Mnogima je to skupo, a mi balansiramo između manjeg roda i poskupljenja proizvodnje. Mislim da ćemo jedva da se pokrijemo, a uz nešto drugog povrća za kućnu upotrebu, bavimo se samo bostanom”, napominje naša sagovornica iz Banatskog Brestovca.Iz razgovara sledi i lista nevolja koja prati ovu granu povrtarstva i čini je, iz godine u godinu sve skupljom. 

Klima se pomera ka tropskoj, pa je neophodan sistem zalivanja „kap po kap” koji Mandilovići puštaju svaka tri do četiri dana. Štetu im prave i napadi vrana koje buše zalivne sisteme, pa su do sada već morali da zamene skoro polovinu od 2000 metara kapaljki i spojnica, što nije samo finansijska šteta, već i veliki posao.

„Kopanje bunara je takođe trošak od nekoliko stotina evra, ali je zato voda, koju redovno kontrolišemo dobra, jer dolazi sa velike dubine i prolazi kroz pesak koji je filtrira. Preventivno ide prskanje protiv plamenjače, a urea je isto skupa. Tu je i trošak za seme i foliju, pumpe rade na benzin, traktorom treba stići u njivu”, vajka se Jovanka Mandilović i dodaje da će  ih ova „nova klima” primorati da se delom preorijentišu na isplativije i manje rizične kulture.

Južnobanatski povrtari za sada nezadovoljni količinama i kvalitetom lubenica i dinja