RORINA ISTINOČEŽNJA: Ćure

Priznaću, uz potpunu odgovornost, nisam u svom životu sreo čoveka kao što je Milovan Ćurčija. Zašto? Ima više razloga, navešću samo nekoliko. Takav karakter, koji promoviše autonomiju, slobodu i hrabrost, majke odavno ne rađaju. Otvorenost u dijalogu, sa sočnim dodacima, kad nekog kritikuje ili hvali, retko ćete zapamtiti. Da pomogne, učini, deluje zaštitnički, odlika je još samo malog broja ljudi. Takođe, a važno je da to naglasim, ne odustaje od svojih ideja, spreman da do poslednjeg atoma snage brani iste.

Naravno, Ćureta sam upoznao na sportskom terenu, preciznije, dok je još igrao rukomet. Prvi utisak u vezi s njim, a toga se još sećam, odnosi se na prirodnu snagu, koja se dobro videla na terenu, ali i dobrotu van njega. Još nisam čuo da ga neko ne voli, a znam, mnogi ga obožavaju. Kad je prestao da igra, nije mogao bez sporta, pa se okrenuo vođenju klubova. Krilatica-„Katica za sve“, može se slobodno povezati s njim. Nije se libio da bude trener, ekonom, vozač, direktor ili predsednik kluba. Samo da naglasim, nije se on obreo ni jednom u nekoj raskoši. Uvek je tu bila situacija, sprečiti najgore.

Sećam se, tiho, više u sramoti, jednom, pre desetak godina, čak i duže, prišao mi je u Hali sportova na Strelištu da mi pokaže račun koji je sam platio iz sopstvenog džepa, za ručak, devojkama iz ŽRK Pančeva. U to vreme, bukvalno, ostao je sam na vatrometini, kakva može da se oseti samo u Pančevu. Ipak, i to je prošlo. Neće se moj Ćure ljutiti zbog ovog detalja, jer je istinit, ali, sudbina je njemu dodelila takve uloge. Isto važi i za ovo vreme. Kad su entuzijasti, nedavno, reafirmisali ORK Pančevo, svima je bilo drago. Na kraju, prošlih meseci i dana, ponovo je Ćure ostao sam, da bije bitku, da se klub sa lepom tradicijom ne ugasi. Nije mu teško da obilazi kancelarije, pita, čak moli. Ne može više ni on, usamljen u pohodu, da se sačuva nešto vredno.

Milovan Ćurčija je vrstan majstor i radio je u Azotari, nekad velikoj, ma, najvećoj pančevačkoj firmi. Svi znamo kako je tamo poslednjih decenija. On i njegova supruga Nada, zato već godinama imaju trafiku, na raskrsnici ulica Žarka Zrenjanina i Milorada Bate Mihailovića. Inače, ovaj skladan bračni par već su ponosni baka i deka. Čini mi se, porodica najviše voli kad se okupi u Jarkovcu, odakle je Milovan.

Već sam pominjao njegovu hrabrost. U ovom tužnom vremenu, kad smo uplašeni, često ucenjeni, izuzetno je da postoje ljudi koji prkose bilo kakvoj torturi. Ćure je za mene svetao primer, kako čovek sme da kaže sve što poželi, kad je to istina. Mogima ta njegova hrabrost, ja bih rekao ljudskost, smeta, nekako štrči, ali, on se mnogo ne brine zbog toga. Način kako živi, njegov pogled na svet, možda je izgubljen u, kao novoj stvarnosti, savremenom mešanju karata, ali, bez ljudi kakav je on, izgubili bi sve, mnogo brže, od onog što se očekuje od nas. Poznato je, dobri, pristojni, da se usudim i kažem-normalni ljudi, više nikog ne uzbuđuju. Verovatno će se Ćure samo nasmejati na ovu moju opasku. Onako, kako samo on zna.

Praštajte i dobra vam sreća!

Slobodan Damjanov

Priznaću, uz potpunu odgovornost, nisam u svom životu sreo čoveka kao što je Milovan Ćurčija. Zašto? Ima više razloga, navešću samo nekoliko. Takav karakter, koji promoviše autonomiju, slobodu i hrabrost, majke odavno ne rađaju. Otvorenost u dijalogu, sa sočnim dodacima, kad nekog kritikuje ili hvali, retko ćete zapamtiti. Da pomogne, učini, deluje zaštitnički, odlika je još samo malog broja ljudi. Takođe, a važno je da to naglasim, ne odustaje od svojih ideja, spreman da do poslednjeg atoma snage brani iste.