SANJA BELI I MNRO PANČEVO: Ljubav koja ne bledi

Nekako tiho, po strani, mada Udruženje za pomoć MNRO iz grada na Tamišu postoji od 1975, živi svoj život. Jeste osetljiva tema, jer, kako drugačije i može, ali, kao društvo, a to je sve očiglednije, idemo u dobrom smeru, pa se i među nama, sve više primećuje, otvorenost prema našim dragim sugrađanima.

Mogao bih do sutra da nabrajam sve dobrobiti sa kojima se susreću članovi udruženja, ali, osnovni cilj je da roditelji i svi koji to mogu, pruže svojoj deci i članovima, kvalitetniji i bolji život. U Udruženju, sa stručnim saradnicima, najviše se radi na razvijanju radnih navika i pripremi, da se na što funkcionalniji način, svi kojima je to potrebno, uključe u svakodnevni život. Želim još da istaknem, svoje aktivnosti, sve više, usmeravaju ka nama, pančevačkoj javnosti, kako bi predupredili socijalnu isključivost.

Radujem se svaki put kad na društvenim mrežama vidim sa koliko strasti i posvećenosti rade na postavljenim zadacima. Tako, uz igru, dolazi do izražaja sva njihova unutrašnjost koju, mi, često i ne razumemo, ali, koja, svakako, zaslužuje divljenje. Meni se posebno dopada aktivnost Ksenije Milosavljević, koja godinama, kroz svoje predstave, sa članovima Udruženja MNRO Pančevo, uključuje te divne ljude, da se kroz glumačku igru izraze, što oni veoma uspešno i čine.

Još jedna osoba posebno pleni. Reč je o Sanji Beli, prvoj dami ovog Udruženja. Verujte, nisam nikad ni kafu popio s njom, ali imam utisak da je dobro poznajem. Naravno, prateći njen angažman, kao i putem FB, sve što čini za dobrobit članova, neću pogrešiti ako kažem, reč je o osobi koja zaslužuje najveće moguće poštovanje. Takva hrabrost, odlučnost i vera, retko se sreću, a njena energičnost, koju svakodnevno ispoljava, jeste za duboki naklon.

Majka je do danas, od pamtiveka, kao retko ko, zadržala status božanstva. Često, iako najvoljenije, nisu dovoljno prepoznate u društvu, kao osobe od posebnog značaja, naročito za decu kojoj je briga neophodna 24 sata. Ni jedno drugo biće, osim majke, neće sa toliko ljubavi i pažnje pratiti korake svog deteta. Samo uz takvu osobu, deca i odrasli, mogu biti bezbrižni i spokojni. Zato, ovog puta, Sanju posebno ističem, ali, sve što napišem, malo je.

Rekoh, kao društvo, popravljamo se, ali, ima još mnogo toga što bi trebalo unaprediti, kako bi sugrađani, koji imaju potrebu za tim, bili još zaštićeniji ali i prisutniji među nama. Ivana Rosić, u ime Gradske uprave Pančevo, radi sjajan posao i sarađuje sa MNRO. Predrasuda se nije lako odreći, kamoli u zemlji kao što je naša, ali, Sanjin i rad njenih prijatelja, stručnih ljudi i članova njihovog udruženja, mogu nam biti primer ljudskosti koja nema cenu. Takva nepokolebljivost, da se pomogne, učini najviše što može, najčistija je ideja od kad je sveta i veka. Zato, hvala i svaka čast!

Praštajte i dobra vam sreća!

Slobodan Rora Damjanov

Nekako tiho, po strani, mada Udruženje za pomoć MNRO iz grada na Tamišu postoji od 1975, živi svoj život. Jeste osetljiva tema, jer, kako drugačije i može, ali, kao društvo, a to je sve očiglednije, idemo u dobrom smeru, pa se i među nama, sve više primećuje, otvorenost prema našim dragim sugrađanima.