SAVET ZA ŠTAMPU: Pančevac ponovo prekršio Kodeks novinara Srbije

Komisija za žalbe Saveta za štampu na sednici održanoj 27. maja, donela je odluku da je Pančevac prekršio Kodeks novinara Srbije u više tekstova objavljenih tom listu. Komisija je naložila  listu „Pančevac“ da odluku objavi u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke.

Tekstovima „Blagajnica ’čuvala’ firmine pare ispod dušeka“, „Kneževići prete, gađani ih prijavljuju“, „U napadima panike, napadi na komšije“,„Ima se, može se: Venčanje na Maldivima“, „Kneževiće iz Jabuke tuže i komšije“, „Zabrana otuđenja imovine Kneževića“, objavljenim 12, 19 i 26. februara, 5 i 12. marta i  9. i 29. aprila 2021. godine, nedeljnik „Pančevac“ 

• prekršio je tačku 2 Odeljka I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara Srbije, po kojoj su novinari i urednici obavezni da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja, 
• prekršio je tačku 2 Odeljka II (Nezavisnost od pritiska), po kojoj ekonomski i politički interesi izdavača ne smeju da utiču na uređivačku politiku na način koji bi imao za posledicu netačno, neobjektivno, nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti, 
• prekršio je tačke 1 i 3 Odeljka V (Novinarska pažnja) o obavezi novinara da pristupa poslu sa dužnom profesionalnom pažnjom, odnosno po kojoj je prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako njihovom namernom iskrivljivanju ili iznošenju laži,
• prekršio je i tačku 1 Odeljka VII (Poštovanje privatnosti) o obavezi novinara da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše.

Zbog ukupno sedam tekstova objavljenih u „Pančevcu“, odvojene žalbe Savetu za štampu podneli su: Slavica Knežević, Vladimir Knežević, Marijana Knežević, Jelena Perović i Stojan Videski. Reč je o suprugu, ćerkama i bratu Slavice Knežević, blagajnice „Pančevca“, protiv koje je pokrenuta istraga zbog navodne zloupotrebe novca od oglasa i čitulja.

Kako je navedeno u njenoj žalbi, list je, objavljenom serijom tekstova, pre svega flagrantno prekršio njeno pravo na pretpostavku nevinosti, „a zatim i niz odredaba Zakona o javnom informisanju i medijima i praktično sve profesionalne i etičke principe Kodeksa novinara Srbije.

„Navedeni tekstovi nisu objavljeni radi istinitog i objektivnog izveštavanja javnosti, već u cilju sprovođenja privatne ’hajke’ stvarnog vlasnika ’Pančevca’ Zorana Peševskog protiv podnosioca žalbe Slavice Knežević i njene porodice. Zoran Peševski je inače venčani kum Slavice Knežević i njenog supruga koji ’Pančevac’ koristi za svoj privatni, lični obračun sa njima“, ističe se u žalbi.

Navedeno je, između ostalog, da je objavljeno više netačnih informacija, da nije postojala nikakva novinarska pažnja, da su prećutane činjenice koje ne odgovaraju vlasniku lista, kao i da je flagrantno prekršen princip poštovanja privatnosti, dostojanstva i integriteta žaliteljke.

Na slične povrede Kodeksa ukazao je i njen suprug Vladimir Knežević, kao i ćerke Marijana Knežević i Jelena Perović u čijim žalbama se ističe da su, bez ikakvog osnova i dokaza, stavljeni u kontekst postupka koji se vodi protiv Slavice Knežević, kao navodni suizvršioci. Ozbiljno je narušeno i njihovo pravo na privatost, objavljivanjem imena, fotografija, adresa, podatke o nepokretnostima, destinacije na koje putuju…

Žalbu na tekstove „Kneževići prete, građani ih prijavljuju“ i „U napadima panike, napadi na komšije podneo je i Stojan Videski, brat Slavice Knežević, koji je, između ostalog, označen kao „izvršilac krivičnog dela ometanja“ istrage, koje, kako se navodi u žalbi, ni ne postoji, kao i da je sa sestrom „rođački olakšavao kasu“ dok su radili zajedno za njenog devera. „Apsolutno paušalni navod predstavlja očigledan dokaz da je objavljenim tekstovima bio isključivi cilj omalovažavanje podnosioca žalbe, a nikako ne istinito informisanje javnosti“, naglasio je u žalbi

Redakcija lista „Pančevac“ nije odgovorila ni na jednu žalbu. 

Komisija za žalbe je sve žalbe razmotrila u objedinjenoj raspravi i zaključila da je svakim od spornih tekstova prekršena pre svega pretpostavka nevinosti, jer je Pančevac već „utvrdio” i koliko je novca Slavica Knežević proneverila i koliko će provesti u zatvoru, “zna” i da su joj članovi porodice pomagali i da će i oni biti optuženi. List vodi “istragu”, poziva ljude koji su navodno oštećeni da im se jave, a zahtev porodice da se plakati uklone je, po njima, “krivično delo ometanja istrage”… „Pančevac“ sam istražuje, sudi i osuđuje, sve bez bez izakvih izvora, dokaza, zvaničnih informacija. Tekstovi su zasnovani isključivo na navodnim saznanjima lista, u kojima nije moguće napraviti bilo kakvu razliku između toga šta su činjenice, a šta pretpostavke i nagađanja autora tekstova ili glasine. 

Serija tekstova u kojima se iz broja u broj ponavljaju iste, neproverene i nedokazane tvrdnje, ukazuje na to da list vodi kampanju protiv Slavice Knežević i članova njene porodice, koji, koliko je poznato, nisi ni na koji način uključeni u istragu koja se vodi protiv nje. 

– Poseban problem je što se, po svemu sudeći, redakcija, prilikom objavljivanja tekstova ne rukovodi javnim interesom, niti željom da informiše čitaoce, već interesom svog vlasnika, koji je u sukobu sa Slavicom Knežević i njenom porodicom. List je, tako, po oceni Komisije za žalbe, interes javnosti u potpunosti podredio privatnom interesu izdavača i to na takav način da je to rezultirano neobjektivnim, pristrasnim i nepotpunim izveštavanjem, navodi Komisija.

Oni dodaju da je ovakvim izveštavanjem, nedeljnik povredio i pravilo dužne novinarske pažnje, a Kodeks je prekšen i time što se, selektivno, objavljuju ili prećutkuju samo one informacije koje idu u prilog unapred postavljenim tezama da su i Slavica Knežević i njena porodica “opljačkali” “Pančevac”. Komisija za žalbe Saveta za štampu ne može, niti je to u njenoj nadležnosti da utrđuje da je bilo pronevere novca i da li je Slavica Knežević odgovorna za to, ali to pravo nema ni “Pančevac”, jer mediji treba da izveštavaju u interesu javnosti, a ne da vode istrage i sude.

Narušavanje privatnosti i integriteta šire porodice Slavice Knežević takođe je ozbiljan prekršaj Kodeksa, budući da list objavljuje detalje iz njihovog života, fotografije, adrese stanova u kojima žive, gde rade, gde putuju. 

Jovan Ćirić, advokat iz Pančeva, podneo je dve nove žalbe Savetu za štampu. Žalbe su se odnosile na tekstove „Ćira tegli, a na kukulele.com ekspresno“ i „Kažu o Ćiriću: kao čovek velika nula“ objavljenima u takođe u Pančevcu 

Komisija za žalbe je odlučila da je ovim tekstovima pančevački list

• prekršio tačke 2 i 5 Odeljka I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara Srbije, po kojoj su novinari i urednici obavezni da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja, kao i po kojoj je sa novinarstvom nespojivo objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta i glasina.
• prekršio tačku 2 Odeljka II (Nezavisnost od pritiska), po kojoj ekonomski i politički interesi izdavača ne smeju da utiču na uređivačku politiku na način koji bi imao za posledicu netačno, neobjektivno, nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti, 
• prekršio i tačku 1 Odeljka VII (Poštovanje privatnosti) o obavezi novinara da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše.

Komisija za žalbe zaključila je da je redakcija, suprotno Kodeksu novinara Srbije, pristrasno i neobjektivno, izveštavala u interesu svog vlasnika.

– Serija napisa o navodnim Ćirićevim prekršajima i neprihvaljivom ponašanju počela je kada je odbio zahtev vlasnika „Pančevca“ da ukloni tablu koja se nalazi pored lokala koji je kupio, pa se stiče utisak da je to i jedini razlog za objavljivanje tekstova o njemu, koje list objavljuje u svakom broju već devet nedelja, vodeći tako kampanju protiv njega. .List je, tako, po oceni Komisije za žalbe, interes javnosti u potpunosti podredio privatnom interesu izdavača i to na takav način da je to rezultirano neobjektivnim, pristrasnim i nepotpunim izveštavanjem, kaže se u obrazloženju Komisije za žalbe Saveta za štampu.

.Komisija dodaje  da „Pančevac“ bez ikakve ograde ili dokaza iznosi tvrdnje u vezi sa navodnim događajima iz negovog života, koje se svode na glasine i potpuno neproverene navodne tvrdnje neimenovanih izvora, što je potpuno suprotno pravilima propisanim Kodeksom novinara Srbije. Ovakvim pisanjem prekršene su tačke 2 i 5 poglavlja Istinitost izveštavanja, budući da se u tekstovima ne pravi jasna razlika između činjenica, pretpostavki i nagađanja i iznose optužbe bez dokaza, prenose klevete i glasine. 

Podnosiocu žalbe povređeno je i pravo na poštovanje privatnosti, dostojanstva i integriteta, jer medij uopšte ne vodi računa o mogućim posledicama eventualnog netačnog izveštavanja o njemu. 

Komisiju su činili Dragan Đorđević, Ljiljana Smajlović, Vlado Mareš, Zlatko Čobović, Zorica Višnjić, Vida Petrović Škero, Jelka Jovanović, Olivera Milošević i Marija Babić.

Komisija za žalbe Saveta za štampu na sednici održanoj 27. maja, donela je odluku da je Pančevac prekršio Kodeks novinara Srbije u više tekstova objavljenih tom listu. Komisija je naložila  listu „Pančevac“ da odluku objavi u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke.