Šlog – najčešći uzrok invaliditeta

Samo 10-20 odsto osoba koje dožive moždani udar oporavi se bez posledica. Dvadeset do dvadest pet odsto njih premine nakon šloga, dok 30 odsto pacijenata prođe sa teškim, odnosno lakšim invaliditetom. Zbog toga je šlog najčešći uzrok invaliditeta, i treći uzrok smrtnosti u Srbiji. Statistika pokazuje da su 87 odsto moždanih udrara ishemijski, dok je 13 odsto hemoragijski. Tri četvrtine od ukupnog broja pacijenata doživi prvi put šlog, a on se ponavlja kod jedne četvrtine bolesnika.

Povodom 9. juna, Nacionalnog dana borbe protiv moždanog udara, lekari upozoravaju da se šlog sve češće javlja kod mladih ljudi. Podaci kažu da su muškarci podložniji moždanom udaru u mlađim, a žene u starijim godinama. Kako smo saznali od dr Slavice Đokić, načelnice Odeljenja neurologije Opšte bolnice Pančevo, na tom odeljenju ležali su i pacijenti u dvadesetim i tridesetim godinama starosti.

Ona objašnjava da su nekontrolisani krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, nelečene bolesti srca, dijabetes, stres, neki od okidača za nastanak šloga.

„Moždani udar nastaje kao posledica bolesti koje oštećuju krvne sudove. Često se te osnovne bolesti ne leče i ne kontrolišu i onda dolazi do šloga. Posle moždanog udara česte su depresije i druge psihijatrijske bolesti, jer su ti pacijenti u većoj ili manjoj meri onesposobljeni za dalji život“, ističe dr Slavica Đokić.

Simptomi koji mogu da ukažu na moždani udar su specifični. Javlja se slabost jedne ruke ili noge ili jedne polovine lica ili sve skupa. Govor je otežan ili postoji nerazumevanje govora. Kako bi se lečenje počelo na vreme potrebno je što pre se javiti lekaru i kako bi se primenila terapija.

„Antitrombolitična terapija koja se radi u bolnici „Sveti Sava“ u Beogradu je za sad jedini način na koji se oštećenje mozga može preduprediti. Mi šaljemo naše pacijente, ali kriterijumi za ordiniranje te terapije su izuzetno strogi. Pacijent mora da stigne u roku od tri sata od pojave prvih simptoma, što je nemoguće u uslovima kada se to desi tokom noći“, objasnila je doktorka i dodala da se u pančevačkoj bolnici sprovodi simptomatska terapija koja pomaže smanjenju pritiska unutar mozga i olakšava druge simptome.

Drugim rečima, leče se posledice šloga. To može biti oduzetost različitog stepena, od lake do teške slabosti ili oduzetosti ruku i nogu, poremećaj govora – otežano izgovaranje ili afazije. Naša sagovornica naglašava da je oporavak individualan i da zavisi od volje pacijenta. Nakon bolničkog lečenja svi bolesnici se upućuju u banje na oporavak.

Uslovi za lečenje bolesnika na Odeljenju neurologije nisu se menjali već 25 godina. Prostor je neadekvatan i mali, sa svega četiri bolesničke sobe i 14 kreveta. Ipak, odeljenje je uredno, okrečeno, a nedavno je jedan naš sugrađanin velikog srca adaptirao jednu sobu i kupio krevete, dušeke i sanitarije.

Doktorka objašnjava da se u situacijama kada su svi kreveti popunjeni pacijenti šalju u specijalnu bolnicu u Kovinu, na Odeljenje neurologije.

S obzirom na to da se nalazi u posebnoj zgradi, u okviru Infektivnog odeljenja, pacijenti sa pančevačke Neurologije moraju da se transportuju u drugu bolničku zgradu na snimanje, gde se nalaze rendgen, skener i ultrazvuk. Svi navedeni problemi trebalo bi da postanu prošlost kada Internistički blok bude rekonstruisan, jer je prvi sprat zgrade (trenutno se tu nalazi Zavod za javno zdravlje Pančevo) namenjen za Odeljenje neurologije.

To ipak neće rešiti problem broja kadrova. Dva neurologa su otišla u penziju, biša načelnica odeljenja je napustila ustanovu, tako da trenutno na odeljenju radi pet lekara u smenama i jedna doktorka u ambulanti. Zbog toga su velike gužve.

„Već duže vreme na birou rada nema nezaposlenog neurologa. Ukinute su volonterske specijalizacije i zbog toga je došlo do ovakvog kolapsa. Kontrolne preglede zakazujemo 1. u mesecu lično, dok se prvi pregledi upisuju svakog dana i obavljaju se u roku od 30 dana. Imamo puno pacijenata, ali za sada zaista ne možemo da rešimo nikako problem, jer nas ima malo“, zaključuje dr Slavica Đokić.

I. Predić

Samo 10-20 odsto osoba koje dožive moždani udar oporavi se bez posledica. Dvadeset do dvadest pet odsto njih premine nakon šloga, dok 30 odsto pacijenata prođe sa teškim, odnosno lakšim invaliditetom. Zbog toga je šlog najčešći uzrok invaliditeta, i treći uzrok smrtnosti u Srbiji.