Srbijagas tuži Litvaniju – pokrenuta je međunarodna arbitraža zbog pančevačke Azotare

Srpska državna kompanija pred specijalizovanim međunarodnim arbitražnim tribunalom koji još nije imenovan, optužuje pravosuđe baltičke države da je dugotrajnim sudskim odlaganjima obezvredilo milionske arbitražne presude koje je Srbijagas ranije dobio, a, koje se, po svemu sudeći, tiču pančevačke Azotare.

Srbijagas kroz ovaj postupak očigledno pokušava da nadoknadi potraživanja koja bi, prema procenama, sa zateznim kamatama i troškovima višegodišnjeg suđenja, mogla da dostignu višemilionske iznose i do 20 mil EUR.

Srpsku stranu je u vezi sa sporom oko privatizacije Azotare zastupala litvanska advokatska kancelarija Motieka & Audzevičius. Pošto su litvanski biznismeni u međuvremenu bankrotirali, srpsko preduzeće odštetu sada potražuje direktno od države Litvanije, a pravni osnov je bilateralni sporazum o zaštiti investicija iz 2005. godine.

Hronologija spora: Od privatizacije do međunarodnog rata tužbama

Koren ovog kompleksnog pravnog čvora seže u 2006. godinu, kada je konzorcijum litvanskih kompanija, predvođen grupacijom UAB ARVI ir ko i kompanijom Sanitex, u partnerstvu sa domaćim Univerzal holdingom kupio pančevačku Azotaru za 13,1 mil EUR.

Međutim, saradnja je ubrzo prekinuta. U zvaničnim izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije kasnije je navedeno da su investitori suprotno ugovoru otuđili ključni proizvodni pogon fabrike Karbamid 2, koji je prodat kupcima iz Ruske Federacije, kao i da je fabrika finansijski opterećena preko povezanih privrednih društava u inostranstvu. Država Srbija je zbog neispunjavanja ugovornih obaveza 2009. godine raskinula privatizaciju, a upravljanje i većinski paket akcija preuzeo je Srbijagas.

Raskid kupoprodajnog ugovora pokrenuo je prvu veliku međunarodnu arbitražu iste godine, u kojoj je Srbija pretrpela finansijski udarac. Naime, litvanski investitori su podneli tužbu protiv države Srbije, tvrdeći da je privatizacija raskinuta nezakonito i potražujući odštetu od preko 50 mil EUR. Međunarodni arbitražni sud je presudio u korist Litvanaca, obavezavši Srbiju da im isplati oko milion evra odštete zbog načina na koji je fabrika oduzeta.

Prodaja i potonje čerupanje Azotareje imali su svoj krivično-pravni odjek i u Srbiji, s obzirom na to da je privatizacija Azotare bila deo izveštaja o sporne 24 privatizacije. HIP Azotara je pred Privrednim sudom u Beogradu pokrenula zvaničnu tužbu za naknadu štete u iznosu od 45 mil EUR. Domaći mediji detaljno su te 2012. godine izveštavali o akcijama Tužilaštva za organizovani kriminal, podizanju optužnica i privođenju bivših domaćih rukovodilaca i članova konzorcijuma zbog sumnje da je nelegalnom prodajom pogona država oštećena za višemilionske iznose.

Pravna bitka se tu nije zaustavila. Nakon što je preuzeo upravljanje nad Azotarom, Srbijagas je pravno nasledio i potraživanja za štetu koju su Litvanci napravili fabrici pre raskida ugovora i pokrenuo međunarodne sporove pred Međunarodnom trgovinskom komorom (ICC) i Bečkim međunarodnim arbitražnim centrom (VIAC). Donete su ukupno četiri arbitražne odluke kojima je potvrđena obaveza litvanske strane da nadoknadi štetu od 8 mil EUR.

Tokom procesa prinudne naplate u Litvaniji, pravni portal CEE Legal Matters preneo je da su advokati Srbijagasa pred tamošnjim Apelacionim sudom uspešno osporili ugovore o prenosu imovine koje su vlasnici grupacije Arvi obavljali ka trećim licima, vrativši u stečajnu masu imovinu od oko 40 mil EUR. Ipak, zbog konačnog bankrota holdinga Arvi, stvarna naplata je izostala, što je i dovelo do pokretanja najnovije investicione tužbe.

Procesi pred litvanskim pravosuđem trajali su skoro punih deset godina. Iako je Vrhovni sud Litvanije u februaru 2024. godine doneo konačnu odluku u korist Srbijagasa, srpska strana sada ima argument da je dugogodišnje trajanje procesa onemogućilo stvarnu naplatu. Prema stavu tužitelja, tokom decenije sudskog čekanja prvobitni dužnici iz grupacije Arvi su ušli u stečaj i preneli deo imovine na treća lica, čime su dobijene presude u praksi postale nenaplative, zbog čega se odgovornost za nastalu finansijsku štetu sada adresira direktno na državu Litvaniju.

Ceo tekst čitajte OVDE.