Srećan sam što radim posao koji volim

Doktor Dušan Stojić, hirurg – onkolog, jedan je od dobitnika Novembarske nagrade Grada Pančeva.  Zaposlen je u Opštoj bolnici Pančevo i ovim humanim poslom se bavi preko 30 godina.  Osim na svom radnom mestu, veoma je aktivan u radu Fudbalskog kluba Dinamo, odakle i dolazi njegova nominacija za ovu prestižnu nagradu. Za portal 013info otkriva na šta je u svom poslu najviše ponosan, kako se oseća povodom dobijanja najvećeg gradskog priznanja i šta bi još želeo da ostvari u svojoj karijeri.

Kakav je osećaj dobiti ovako veliko priznanje?

– Zadovoljstvo mi je što sam u tako dobrom društvu. Gimnazija je škola koju sam pohađao, a tu je učiteljica koja odlično radi svoj posao. Kako sam čuo od ljudi iz komisije, ove godine nije bilo tako turbulentno kao prethodne. I nije bilo nikakvih disonantnih tonova, kada sam ja konkretno u pitanju. Veoma sam srećan. Malo je ljudi postalo pop u svom selu.

Da li ste se iznenadili kada ste saznali da ste nominovani?

– Ne očekujete, život je kratak, a slava je večna. Ali kada nešto ovako desi, bio bih licimeran kada bih rekao da nisam srećan.

Na koji način doprinosite radu Fudbalskog kluba “Dinamo”, koji vas je nominovao za ovu nagradu?

– U poslednjih 30 godina sa manjim prekidima radim kao lekar u „Dinamu“. To je volonterska funkcija. Radio sam sa njima i u dobrim i u lošim vremenima. Pomažemo se. Volim fudbal. Kada sam imao četiri i po godine roditelji su me prvi put odveli na stadion „Dinama“ i tu je nastala ta ljubav. Dugo godina sam igrao fudbal, a posle toga sam i sudio. Vezan sam jako za sport. Posebno za fudbal. Kad god odem negde u svet, svojim poslom, volim da uvek odgledam i neku utakmicu.

Priznanje koje ste dobili se prvenstveno odnosi na vaša dostignuća u oblasti medicine.

– Hirurgijom se bavim jer je metafizična. Tu je sve ili-ili. Izabrao sam ovaj poziv pre 32 godine, a sticajem okolnosti sam 2004.godine završio i specijalizaciju iz onkologije. Mahom sam fokusiran na operacije dojki, ali s obzirom da radim u bolnici opšteg tipa radim razne operacije. Ne mogu nekome ko dođe sa akutnom upalom slepog creva, puknutim čirom da ne pomognem. U 2014. godini smo uradili 260 operacija dojki, plus ostale hirurške inetervencije.

Da li je podatak da je bilo 260 operacija dojki alarmantan?

– To jeste podatak koji brine, ali to nije objektivna situacija, U svim zemljama gde je uveden skrninig, ubrzao se način dijagnostike. Prvih 5-10 godina dešava se porast broja obolelih, a onda se sve vraća u neku normalu. Sada je puno lakše nego pre 10 godina. Tada se na mamografiju čekalo i po godinu, dve dana. Sada se mamografija uradi za dva meseca. Ultrazvuk je dostupan i puno ljudi ga izvanredno radi. Organizovana je i onkološka i radiološka služba. Žene su danas puno svesnije i rade redovno samopreglede. Jako je bitno reći da je otkrivanje bolesti u ranom stadijumu jednako izlečenju.

Na šta ste najviše ponosni u svom radu?

– Ponosan sam na to što živim u Pančevu, i što pored nedostataka medicinskih sredstava koje imamo, mislim da radimo dobru medicinu. Ponosan sam što sam posvećen ovom poslu, što volim ono što radim. Što mi je najveća sreća, da radim posao koji zaista volim.

Šta biste želeli da ostvarite u svojoj karijeri, a da do sada još uvek niste uspeli?

– Voleo bih da u Pančevu bude konzilijum za sve obolele od karcinoma i da imamo potpuno opremljen novi operativni blok. Da sredimo interno odeljenje i dobijemo magnentnu rezonancu. Ako bi se to desilo za mog radnog veka, mogu da kažem da ću veoma zadovoljan otići u penziju.  

M.M. Veličković