Srećan Vaskrs

Svim vernicima koji proslavljaju Vaskrsenje Hristovo po Julijanskom kalendaru redakcija 013info čestita najveći hrišćanski praznik.

Pravoslavni hrišćani u više od 60 zemalja sveta, uključujući Srbiju, slave danas Vaskrsenje Hristovo.

Vaskrs po Julijanskom kalendaru slave Ruska, Srpska, Gruzinska, Konstantinopoljska, Grčka, Bugarska, Jerusalimska i druge pravoslavne crkve.

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih kao pobedu vere i života nad smrću.

Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hrist uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“.

Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja i tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Pripreme za Vaskrs tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, a nastavljaju se Velikim petkom u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist raspet na krstu na Golgoti.

Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava. Na Veliki petak farbaju se jaja, najviše crvenom bojom koja simbolizuje Isusovu krv.

Gradonačelnik Panćeva Saša Pavlov i predsednik Skupštine grada Pančeve Tigran Kiš, čestitali su Vaskrs sugrađanima.

„Poštovane sugrađanke i sugrađani, koji Uskrs slavite po julijanskom kalendaru, upućujemo vam najsrdačnije čestitke povodom najvećeg hrišćanskog praznika. Želimo vam da praznike provedete u miru i blagostanju, u krugu vaših porodica i najmilijih, negujući ljubav, poštovanje i solidarnost, kako u porodici, tako i u zajednici .  Neka vam Uskrs svima podari dobro zdravlje, radost i blagostanje. Srećan Uskrs, Hristos vaskrse!“, kaže se u čestitci.

U Pančevu je u subotu, tačno u ponoć, kroz grad krenula Vaskršnja litija.

Patrijarh srpski Irinej uputio je povodom Vaskrsa Poslanicu i pozvao da po ugledu na Hrista „zagrlimo jedini druge, ne samo one koji nas vole već i neprijatelje naše i oprostimo im kao što je Gospod nama oprostio grehe naše, rekavši: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine“.

Patrijarh srpski je pozvao vernike da se u godini u kojoj srpska Crkva slavi svoj veliki jubilej, osam vekova autokefalnosti, molimo za punoću srpskog naroda, koji živi u otadžbini i u rasejanju.

Takođe, pozvao je vernike da se raduju Vaskrsenju Hristovom i da u ljubavi i slozi čuvaju jedinstvo svete Crkve, da nikada svoje lične ili bilo čije zemaljske interese ne pretpostavljaju interesu Crkve Hristove, ali ni sve opštem ljudskom dobru.

„Sa posebnim milosrđem se danas molimo Vaskrslome Hristu Bogu da se, zastupništvom Sve toga Save, svetoga cara Lazara i svih svetih iz roda našega, vrate mir i sloboda na naše raspe to Kosovo i Metohiju, našu duhovnu kolevku i naš Jerusalim, tamo gde su najveće srpske svetinje, biseri pravoslavne duhovnosti, srpske kulture i sveukupne hrišćanske i svetske duhovne baštine“, poručio je patrijarh Irinej.

Poručio je i da raznovrsna i bezbrojna razočaranja, tuga i nezadovoljstvo obuzimaju naše duše.

Svuda oko nas, ukazao je, vlada nepravda i mržnja, a istina se relativizuje.

„Ljude vrlinskog života klevetaju i progone. To se odvija ne samo na ličnom i lokalnom planu nego i u globalnim razmerama. Svedoci smo da se danas u celom svetu osnovne hrišćanske vred nosti potiskuju u drugi plan, a čovečanstvu se negde predlažu, a negde nameću ne samo hrišćan stvu tuđi nego i njemu potpuno suprotni siste mi vrednosti“, naveo je patrijarh u Vaskršnjoj poslanici.

U tako izopačenom svetu, ukazao je, pravoslavni hrišćani su pozvani da svojim primerom svedo če, bližnjima i daljnjima, pobedu života nad smrću i smisla nad besmislom.

„Crkva ne sme da živi samo za sebe kao zatvorena religijska za jednica, zaokupljena samo pitanjima lične pobo žnosti. Dužna je da radošću i iskustvom Vaskr senja bude činilac mira i pomirenja, ljubavi i solidarnosti, u svecelom čovečanstvu“, naveo je poglavar SPC.

Irinej je pozvao verujući narod da se zapita kakva je to naša vera i da li zaista veruju da je Hristos vaskrsao iz mrtvih, te da li taj događaj ima presudne, spasonosne posledice za nas i za naš život.

U odgovoru na to pitanje, kaže, leže i odgovori na sve naše nevolje, strahove i nesigurnosti, na sva naša iskušenja, moralne, društvene, nacionalne i sve druge izazove, lič nog i globalnog karaktera.

„Bog je sobom kao večnom ljubavlju, svojim rukama raširenim na krstu, zagrlio sve ljude i svu tvorevinu i uselio se u nas, pun blagodati i istine…“, kaže patrijarh.

Citirajući Vladiku Nikolaja, koji je rekao: „Da ne postoje reči: oprosti mi! i neka ti je prosto! Ljudski život bi bio potpuno nepodnošljiv“, patrijarh je poručio:

„Oprostimo dakle jedni drugima! Pomirimo se jedni sa drugima! Zagrlimo jedni druge i hodajmo svetim putem božanske ljubavi! Svedočimo ljubav i njome živimo!“, naveo je patrijarh i pozvao vernike širom vaseljene da dan Vaskrsenja prosvetle slavjem i zagrljajem, uz tradicionalni pozdrav – Hristost Vaskrse.

Svim vernicima koji proslavljaju Vaskrsenje Hristovo po Julijanskom kalendaru redakcija 013info čestita najveći hrišćanski praznik.