STARČEVO: Bunari iz neolita

Kada ih je pre devet decenija pronašla ekspedicija arheologa s Harvarda, bila je to svetska senzacija.

„Senzacionalno otkriće” – brujale su novine, kada je jugoistočno od Pančeva, s lokaliteta „Starčevo grad” procurela vest, blagodareći novinaru lista „Vreme”, da su u ataru sela iskopana dva bunara iz perioda neolita.

„Iskopavanja su pri kraju. Još za koji dan, dok se završi premeravanje zemunica, ognjišta i bunara, američka arheološka ekspedicija s profesorom Univerziteta Harvard dr Vladimirom Fjuksom napustiće Starčevo. Ekspedicija je našla stvari, koje će svakako pobuditi najveću senzaciju u naučnom svetu”, izvestio je svoje čitateljstvo novinar Nikola N. Obrenovski.

A, stvar je tekla ovako. Na sondiranom terenu arheolozi su primetili dve, po formatu, neobične zatrpane jame, po čijem obliku nisu mogli da odrede čemu su služile. Niti su odgovarale zemunicama za stanovanje, niti jamama za bacanje otpadaka, na kakve su već nailazili. Zaintrigirani, kopali su dublje, da bi se posle nekoliko metara, sasvim neočekivano, pojavila voda. Iznenađenje je bilo i veće, kada je utvrđeno da su obe jame zapravo bunari. U prvi mah verovalo se da datiraju iz novijeg doba, no kada je materijal detaljno pregledan, arheolozi su kategorički utvrdili da oba bunara potiču iz neolitskog doba.

 „Otkriće je izazvalo pravu senzaciju među članovima ekspedicije i to otuda što do danas nigde na svetu nisu pronađeni bunari toliko starog datuma. Izgleda prosto neverovatno da je kultura čoveka od pre nekoliko hiljada godina bila na takvom stupnju da bi kopao bunare. Ali, ko zna…”, pisao je novinar, istovremeno izražavajući zabrinutost za sudbinu lokaliteta. On raspreda da, poznavajući mentalitet našeg čoveka, gotovo sa sigurnošću se može reći da će ovi bunari zakratko biti uništeni ili u najmanju ruku toliko oštećeni, jer već sada, dok su arheolozi još tu, u neposrednoj blizini rade ciglari. „Ovi će, uvereni smo, kaže, kada arheolozi budu otišli, poleteti na bunare radi snabdevanja vodom, a to svakako neće koristiti nauci.”

Za iskopavanja kod Starčeva zainteresovao se, pored naučnika, ciglara, i ostali svet. Tako su lokalitet pohodili i članovi Rotari kluba i grupa od pedeset izletnika iz Beograda i Pančeva na čelu s profesorom Univerziteta i upravnikom Narodnog muzeja dr Vladom Petkovićem, da bi se na licu mesta uverili o važnosti i upoznali sa svim detaljima iskopavanja. Dočekali su ih članovi ekspedicije, Fjuks i predsednik starčevačke opštine Živa Ležajić. Tako se saznalo da su na lokalitetu „Starčevo grad” pronađeni i razrušeni depoziti bronzanog i gvozdenog doba, i to najviše grobova s kosturima i pepelom. Fjuks je zapisao da su tu morali kopati i do dva i po metra da bi stigli na horizont neolita, ali i paziti da se u radu ne pogreši, tim pre što je u ekspediciji bilo i studenata američkih univerziteta, koji su u Starčevo došli kako bi se naučili pažljivom i tačnom radu na terenu.

„Iskopavanje staje više od 150.000 dinara, ali rezultati koji su ovom prilikom postignuti dostojni su i vredni ovog troška”, zaključio je Obrenovski.

Orden jugoslovenske krune za dr Fjuksa

Ekspediciju s Harvarda predvodio je Amerikanac češkog porekla dr Vladimir Jaroslav Fjuks. Potekao iz stare bohemske porodice, nakon učešća u Prvom svetskom ratu, Fjuks je diplomirao ekonomiju na Univerzitetu u Pensilvaniji i doktorirao filozofiju, nakon čega učestvuje u različitim arheološkim ekspedicijama u Evropi.

Ukazana mu je čast članstvom u Praistorijskom društvu Čehoslovačke i Jugoslovenskom istorijskom društvu. Bio je počasni član i kustos u muzejima rodne Čehoslovačke, u Mađarskoj, ali i u narodnim muzejima u Beogradu, Nišu i Bitolju. Orden jugoslovenske krune dobio je 1935. godine što je priznanje koje nijedan arheolog do tada nije poneo. Tu je i Orden belog lava, najviše češko odlikovanje.

Zaštićeni lokalitet

Lokalitet „Starčevo grad” nalazi se na levoj obali Dunava, severozapadno od istoimenog sela, 8 kilometara jugoistočno od Pančeva. Zbog izuzetnog značaja ovde otkrivenih nalaza, kultura starijeg neolita na prostoru centralnog Balkana dobila je ime starčevačka kultura. U najmlađoj fazi paralelna je s vinčanskom.

Otkrivene jame – zemunice su elipsoidnog i kružnog oblika, prečnika od 2 do 6 metara, a među njima je otkopano nekoliko grobova s pokojnicima u zgrčenom položaju. Pored kamenog i koštanog oruđa i oružja, glavna odlika ove kulture je keramika slikana belom, crnom i crvenom bojom. Nakon iskopavanja 1928. godine, urađena su sondažna istraživanja 1931. i 1932. u saradnji beogradskog Narodnog muzeja i Univerziteta Harvard. Lokalitet je zaštićen tokom 2003. i 2004. godine. Sva istraživanja pokazala  su da su na ovom području pre 8.000 godina živeli prvi ratari i stočari.

Kada ih je pre devet decenija pronašla ekspedicija arheologa s Harvarda, bila je to svetska senzacija.