Toplotni udar ili sunčanica: Kako ih razlikovati i šta je opasnije?

Tropske temperature i veoma visok UV očekuju nas ovog leta, što je posebno opasno za one koji se izlažu suncu jer mogu dobiti sunčanicu, pa i toplotni udar.

Toplodni udar mnogo je opasniji jer ga mogu dobiti i oni koji sede u hladu, te se preporučuje da se izbegava izlazak u najtoplijim satima i češće rashlađivanje.

„Sunčanica nastupa tokom dužeg boravka na suncu“, objašnjavaju lekari niškog doma zdravlja, a posebno kada je potiljak glave direktno „pod suncem“. 

Simptomi sunčanice su slični potresu mozga i uopšte nisu bezazleni. Simptomi su: jaka glavobolja, suva koža, stalno povećanje telesne temperature, vrtoglavica, nemir, pospanost i povraćanje, zujanje u ušima, poremećaj vida, pa i nesvestica, puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrzano.

Ono što je potrebno učiniti kada se osete neki od ovih simptoma, savetuju lekari, jeste da se osoba najpre skloni u rashlađenu prostoriju, ali i da stavlja hladne obloge i pije dosta tečnosti, a ukoliko je reč o težim slučajevima, javljanje lekaru je obavezno.

Iako sličan sunčanici, toplotni udar je opasniji, jer se dobija i kada nismo direktno na suncu. Tako ga mogu dobiti i oni koji sede pod suncobranom na plaži ili u prostoriji koja je pretopla i u kojoj je povećana vlažnost vazduha.

Obično se dešava tokom ekstremnih napora na visokoj temperaturi, što izaziva povećanje temperature tela koju proizvode mišići. Simptomi su: malaksalost, grčevi, vrtoglavica, žeđ, slabost, prestanak znojenja, jaka glavobolja i zujanje u ušima. Toplotni udar nastaje naglo i bez najave, iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska – navode lekari.

Rashlađivanje je i u ovom slučaju obavezan korak, ali s obzirom na to da je toplorni udar opasniji, savetuju i da oni koji osete ovakve simptome pozovu Hitnu pomoć.

Toplotni udar mogu dobiti radnici u pekari ili u industriji kraj visokih peći, kao i neoprezni vozači u pregrejanom automobilu, kamperi koji spavaju u loše opremljenom šatoru ili mornari kraj pregrejanog brodskog motora.

Lekari napominju da svi koji su mnogo na suncu od 10 do 17 sati kada je najvrelije mogu dobiti neku od pomenutih „letnjih boljki“, ali da su im podložnija deca i stariji ljudi. Zato apeluju da se tokom boravka na suncu zaštiti glava i lice šeširom i naočarima, nosi lagana pamučna odeća, koriste kreme za sunčanje sa visokim zaštitinim faktorom, pije dosta tečnosti i jede lagana hrana.

Tropske temperature i veoma visok UV očekuju nas ovog leta, što je posebno opasno za one koji se izlažu suncu jer mogu dobiti sunčanicu, pa i toplotni udar.