Branka Davidović, učiteljica iz Kačareva, dobitnica je Novembarske nagrade Grada Pančeva. Zaposlena je u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“ već 33 godine, a prema rečima svih koji je poznaju i dalje s istim žarom i entuzijazmom pristupa radu sa decom. Nagradu je velikim delom dobila zbog svoje velike posvećenosti i predanosti u oblasti reciklaže i jačanja ekološke svesti kod dece. Za 013info ispričala je više o tehnikama rada i načinu na koji motiviše decu da budu aktivnija.
Od koga je došla nominacija za Novembarsku nagradu Grada Pančeva?
– Predložila me je Gordana Vlajić iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Kao materijal za nominaciju, koristila je i tekst koji je pisala majka moje bivše učenice, koja je višegodišnji član Saveta roditelja škole. Ovaj tekst nije namenski pisan za ovu nominaciju, već je nastao mnogo pre.
Šta je povod nominacije?
– Skoro 20 godina se bavim reciklažom, pa sam počela da razmišljala kako da pomognem i roditeljima i deci da zarade, na taj način. Do pre tri godine smo sakupljali otpad, za šta nam je Mesna zajednica u Kačarevu plaćala po sistemu „dinar na dinar“. I to je bilo zaista dobro plaćeno. U okviru „Recan fondacije“ za povraćaj i reciklažu iskorišćenih limenki za piće smo aktivni oko 5 godina. Od 150 do 200 organizacija koje učestvuju u ovom projektu, mi smo uvek u samom vrhu. Trenutno smo na trećem mestu. Na moju inicijativu napravljen je dogovor i sa JKP „Higijena“ o prikupljanju papira, plastike, stakla, najlona i tetrapaka i sav novac koji dobijemo od prikupljenog otpada ide pravo roditeljima. Prošle godine počeo je projekat „Sakupi i uštedi, videćeš da vredi!“ , to je zajednički projekat Gradske uprave, JKP „Higijena“, JKP „Zelenilo“ i Škole za talente „Mihajlo Pupin“. Učestvovalo je 28 škola – sve srednje i osnovne škole, kao i Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Mara Mandić“. Naša škola je ubedljivo pobedila. Sakupili smo 5,5 tona, a drugoplasirani jednu i po tonu. Samo moje odeljenje je imalo četiri tone prikupljenog otpada.
Kažu da ste veoma kreativni. Na koji način animirate decu?
– Nedavno sam donela šivaću mašinu u učionicu. Na njoj pravimo razne oblike – kvadrate, pravougaonike,… Merimo, krojimo, crtamo, sečemo i na taj način učimo. Kada pravimo maskenbale, ja se takođe kostimiram, ali to radim i u nastavi. Kada počnem da radim slova sa prvacima, ja se maskiram. U prošloj generaciji sam za slovo D, napravila kostim dede, a pre neki dan sam za slovo B, bila baka.
Koliko je važno usmeravanje dece u školskom uzrastu na teme kao što je npr. ekologija?
– Ja sam njima primer – model. Oni od mene uče. Koliko ja volim matematiku, toliko ih iz sve snage motivišem da idu na takmičenja. Nisam živa, ako ih ne dovedem do okružnog takmičenja i ako ne postignemo dobre rezultate. Osim matematike, od kada je krenuo program „Čuvari prirode“ veoma sam aktivna na zaštiti životne sredine. A za razvijanje svesti veoma je bitna upravo reciklaža. To je značajno i najviše praktično. Deca vole da se time bave, ali i roditelji. Trudim se da svoj elan i entuzijazam prensem na decu. Moram da istaknem da veoma dobro sarađujem sa roditeljima. Oni su mi veoma značajni, i preko njih dolazim do dobrih rezultata kod dece.
Šta je najvažnije u radu sa decom?
– Sve je važno. Ja sam učiteljica 33 godine i ovo je moja deveta generacija. Smatram da što više raznolikog, šarolikog pružam deci, dosta učenja, ali kroz igru, oni polako uspevaju da se u nečemu pronađu i to zavole. U suštini kreativnost mi je najvažnija, zatim matematika i priroda.
Na koji način motivišete decu da uče i budu aktivni?
– Pretpostavljam svojim žarom, jer mislim da stvarno vredi raditi sa decom. Ništa mi nije teško da uradim za njih. Koliko oni žele, ja uvek dajem duplo više.
M.M. Veličković