U čijem interesu rade privatizovani mediji?

Na inicijativu NUNS-a i Cenzolovke,  u sredu 20. januara, Građanska akcija Pančevo organizovala je tribinu „Privatizacija medija u Srbiji – slučaj TV Pančevo“.  Tribina je održana u pančevačkom kafeu „Coupe“, a učesnici su bili Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, Zoran B. Nikolić, izvršni urednik sajta Cenzolovka,Vladimir Đoković, novinar iz Pančeva, nekada zaposlen na TV Pančevo i Nenad Živković,nekada glavni i odgoorni urednik nedeljnika „Pančevac“, koji je bio moderator.

Čudan izbor mesta održavanja ove tribine objasnio je Nenad Živković u samom uvodu.

„Od jeseni prošle godine, Građanskoj akciji je praktično zabranjeno organizovanje događaja u gradskim prostorima. Više puta smo se obraćali nadležnima u ustanovama Grada sa zahtevom se dogovorimo o modalitetu saradnje, da nam besplatno i bezuslovno omoguće korišćenje prostora kada GA organizuje neki događaj, ali su ti naši apeli ostali bez odgovora. Početkom ove nedelje uskraćeno nam je i pravo na korišćenje prostora u zgradi Gradske uprave. Tako je propao pokušaj da ovaj skup organizujemo u Maloj sali Gradske uprave. Ali, što bi se reklo – ako nema novina ima zidova, ako nema prostora okupljaćemo se na ulicama. U svakom slučaju, vidim da je vreme za otpor ponovo došlo“ , rekao je Živković.

Vukašin Obradović, objasnio je kakav je  stav NUNS-a u vezi sa privatizacijom medija u Srbiji.

„Medijske reforme u Srbiji su bile neophodne. Na jednoj strani smo imali lokalne medije koji su se finansirali iz budžeta, na drugoj strani privatne medije koji morali sami da zarade. Situacija je morala da se menja i zbog toga su sva novinarska udruženja insistirala na setu medijskih zakona, koji nisu samo reglusali privatizaciju, već i izlazak države iz vlasništva i projektno sufinansiranje. Vrednost ovih zakona, koji su pozitivno ocenjeni u Briselu, zavisi od njihove primene.  A primena ovih zakona je pokazala suštinu političkog establišmenta u Srbiji. Moram da budem pošten i da kažem da nije za ovakvu situaciju odgovoran isključivo Vučić. Propast srpskih medija, po mom dubokom uverenju je počela  6. oktobra 2000. kada je Beba Popović otišao na TV Pink. Vučić je nasledio jedan prilično razvijen medijski sistem, a on ga je doveo do savršenstva. Mediji su od dvorskih pudlica odjednom postali pit-bulovi, koji ujedaju i nanose ozbiljne fizičke i duševne povrede. Moramo da priznamo da ni jedna politička garnitura od 2000. godine na ovamo nije na medije gledala kao na deo demokratskog procesa, već kao na sredstvo da se dođe i ostane na vlasti. Ono što je za mene ključno pitanje je da li mi danas u Srbiji imamo volje i želje da se suprotstavimo takvom sistemu? Zahvaljujući Zoranu Nikoliću i nekolicini kolega, uz podršku NUNS-a i drugih organizacija, širom Srbije se organizuju protesti ‘Novinari ne kleče’. Ono što je zapravo važno i zbog čega smo došli večeras je ne samo taj incident sa ministrom, već atmosfera straha koja vlada u Srbiji, pre svega među novinarima. Mi imamo danas situaciju da su novinari u strahu za sopstvenu egzistenciju, da su skloni autocenzuri, da su slabo plaćeni, a mediji pod strogom kontrolom vlasti. Nabrojte danas slobodne medije, koji nisu pod kontrolom vlasti, uporedite to sa devedesetima i videćete gde se zapravo nalazimo.“ rekao je Obradović, a zatim dodao:

Miroslav Milakov, glavni i odgovorni urednik TV Pančevo, nije želeo da za portal 013info, komentariše navode Vladimira Đokovića. Izjavu koje je ranije dao UNS-u možete pročitati na ovom linku.

„Kolega Nikolić i ja smo došli danas s namerom da razgovaramao sa gospodinom Milakovom povodom zbivanja u TV Pančevo. Najpre mi nije odgovarao na pozive, a kada smo se napokon čuli i kada sam mu rekao da bih voleo da dođem i porazgovaram sa njim o tome šta se dešava na TV Pančevo, on je odgovorio da mora da se konsultuje sa direktorom. Nakon toga mi je odgovarao da je stalno na sastancima, a juče mi je rekao da je na putu van Pančeva i da neće biti u Pančevu cele nedelje. Na poruku ‘pa valjda ima neko sa kim možemo da porazgoaramo u redakciji’ – nije mi odgovorio. To je razlog zašto mi nismo otišli do TV Pančevo, a hteli smo da čujemo i njega.“

Nenad Živković je skrenuo pažnju na to da je 11. januara ogranizovan u Pančevu protest „Novinari ne kleče“, ali da to za TV Pančevo nije bila vest i ne samo da nije bila ekipa da isprati taj događaj već se i niko od kolega iz tog medija nije pojavio, kako bi svojim prisustvom pokazao šta misli o gestu ministra Gašića, a još više o tome šta misli o stanju u kome se mediji u Srbiji danas nalaze.

„Moram da se ne složim sa Vukašinom. Ne znam kako su udruženja zamišljala da će se odvijati privatizacija u ovoj i ovakvoj Srbiji danas, tako hitna, obavezna,  uz zabranu osnivanja medija u javnom vlasništvu. Drugačije pod ovom Vladom nije ni moglo da bude“, rekao je Zoran B. Nikolić.

Vladimir Đoković je komentarišući privatizaciju medija zaključio da su rezultalti katastrofalni.

„Zašto privatizacija medija nije počela do Večernjih novosti ili Politike? Da li možda zato što je glavna urednica Politike predsednica jednog udruženja?“, upitao je Đoković

Poveo se razgovor o tome kako je tekao proces sklapanja novih ugovora na TV Pančevo.

„Ja razumem kolege, dvadeset godina se bavimo novinarstvom ovde, dvadeset godina se srećemo na ulici i nadam se da i te kolege razumeju mene. Čin o kome pričamo se završava u četiri oka. Počinje sa listom ljudi za koje je predviđeno da ostanu u mediju, i to nije mala lista ljudi. Tek nekoliko kolega nije bilo na toj listi. Mi smo početkom avgusta uzeli otpremnine koje je država ponudila. Grad je u međuvremenu nastavio da nas finansira. Nailazili smo na nerazumevanje ljudi u okolini. Kako to da smo uzeli otpremnine, a nastavili da radimo i da nas grad plaća, da smo plaćeni iz zajedničkog budžeta. Jednostavno grad se opredelio da održi isti nivo javnog informisanja. Nakon toga završeni su papiri oko privatizacije i pojavio se kolega Milakov, obavio razgovor s mnogima u RTVPA i ja sam bio jedan od njih. I jednostavno na kraju razgovora mi je rečeno da bi trebalo da se učlanim u SNS. Zatražio sam da još malo razmislimo o tome i da ja ne bih da se učlanim. Prošlo je desetak – petanest dana, u međuvremenu su stizali signali da to neće moći tako, što sam ja ignorisao, nastavio da radim svoj posao i nakon toga je sve zaršeno tako što mi nije ponuđeno da potpišem ugovor“, rekao je  Đoković

Đoković je rekao i da novinarstvo u Srbiji kleči odavno i da je ovaj slogan protesta „Novinari ne kleče“ samo „vapaj da ne puzimo“.

„Da nastavimo da klečimo, pa ćemo se možda lakše uspraviti“, dodao je Đoković.

Nikolić je dodao da je ovo što se u Pančevu desilo nešto najstrašnije što je on čuo u svojoj novinarskoj karijeri.

„Ja moram da stanem u odbranu kolega. Mislim da se u novinarstvu ne dešava ništa što se ne dešava u bilo kojoj delatnosti u Srbiji. Ljudi su naprosto ucenjeni. Novinarstvo je profesija. Od toga se živi, od toga se izdržava porodica. Svi moraju da slušaju gazdu inače će ostati bez posla. Tako stvari stoje i sa novinarima. Kako je došlo do toga? Već 6. oktobra su počeli da zvone telefoni po redakcijama, da se javljaju i najbeznačajniji funkcioneri vlasti i da intervenišu kada im se ne sviđa i najmanja sitnica. To je nešto što mi nismo doživljavali za vreme Miloševića. Oni su imali svoje metode borbe protiv nezavisnih medija. Milošević nas je doživljavao kao neprijatelje, a ovi nakon njega kao sluge. Nažalost, menadžment i vlasnici medija nisu bili sposobni da se tome suprotstave. Ta priča traje, evo već punih petnaest godina, i naravno da je metastazirala u ovu formu sada. Niko neće da ustane u zaštitu pojedinačnog zaposlenog, pa ni novinara“,  rekao je Zoran Nikolić.

Tokom tribine je pokrenuto i pitanje prve, neuspešne, privatizacije nedeljnika „Pančevac“.

„Država uzme lokalni medij Gradu, koji je ulagao u njega, pa ga proda neuspešno. Onda država zadrži ratu, proglasi medij javnom svojinom i stavi ga pod ingerenciju Agencije, a ne vrati ga Gradu. I Grad na sve to ćuti. Ekipa na vlasti u Gradu, tada to nije bila SNS, već DS je sve to oćutala“, rekao je Đoković.

Sledeća tema o kojoj se razgovaralo bila je zašto privatizovani mediji ne informišu javnost o stvarima od javnog značaja i opšteg interesa.  

„To se jednostavno ne dešava, jer da se dešava bili bismo u prilici da saznamo o mnogo toga u gradu što novinari saznaju, ali se to ne pojavljuje u medijskim sadržajima. Tih priča jednostavno nema“, rekao je Nenad Živković.

Zoran B. Nikolić je objasnio da su mediji koji su prošli kroz proces privatizacije, iako su većinu svojih prihoda ostvarivali iz budžeta, poslovali ili sa gubitkom ili na granici rentabilnosti.

„Niko nije te medije kupio iz poslovnih razloga. Na medijima se, u Srbiji, ne zarađuje na tržištu. Oni se mogu iskoristiti samo za ‘dilove’ s vlastima“, zaključio je Nikolić.

„To se vidi i na sajtu TV Pančevo. U poslednjih mesec dana uvek je gornja leva informacija, gornji levi kvadrat, a često i onaj ispod njega posvećen premijeru Vučiću. Sajt služi najmanje tome da informiše građane Pančeva“, rekao je Nenad Živković.

„Često plasirana teza da nam je Evropa nametnula privatizaciju nije tačna. Evropa je tražila od nas transparentnost finansiranja i strogo poštovanje zakona o kontroli državne pomoći.  Mi moramo da budemo svesni situacije. Onog trenutka kada je novi vlasnik kupio Televiziju Pančevo, stvar uređivačke politike je njegova. Ali to ne sme da radi parama građana!“, rekao je Vukašin Obradović.

Obradović je rekao i da je pitanje iz Brisela bilo i kako će se finansirati regionalni javni servisi za informisanje, ali da odgovora na to pitanje nije bilo.

„Ne možete državnim parama da dovodite jedan subjekt u privilegovan položaj u odnosu na drugi“, dodao je Obradović i nastavio „Imali smo slučaj tri agencije BETA, FONET i TANJUG. TANJUG je dobijao od države milione evra, a BETA i FONET, koje su privatne, su bile na putu da se ugase. Da li je trebalo zadržati takav sistem? Po mom mišljenju – ne. Da li smo mogli da očekujemo od ove vlasti poštenu privatizaciju? Po mom mišljenju – nismo. Da li bi izveštavanje TV Pančevo bilo drugačije da je ostao sistem kakav je bio, a vlast u gradu držala SNS ili neka druga stranka?“

Nakon toga je došla i konstatacija iz publike da bi novinari mogli da se ugledaju na advokate, aludirajući na štrajk advokata koji paralisao rad sudstva u državi.

Obradović je, odgovarajući na ovo rekao da je situcaija u novinarstvu i advokaturi „bitno različita“.

„Mi danas imamo odsustvo elementarne solidarnosti među novinarima. Ono što pokušavamo ovim protestima je da pokrenemo novinare. Ono što je zabrinjavajuće je da među novinarima okupljenima na protestu dominiraju novinari još iz vremena Miloševića. Ono što je za nas najveći poraz je to što nema ili ima vrlo malo mlađih kolega koji žele da očuvaju sopstveno dostojanstvo – plaše se za svoja radna mesta“, rekao je Obradović.

Do kraja tribine, mogli smo čuti još nekoliko mišljenja iz publike. Među njima, izdvajamo mišljenje profesora srpskog jezika i književnosti, koji je imao priliku i da radi u medijima.

„Ne bih da ulazim u teoriju fašizma, ali mene ovaj postupak veoma podseća na onu Musolinijevu ’ko nije sa nama zaslužuje olovo’ i mislim da je ta maksima u korenu svega što mi ovde danas pokušavamo da analiziramo. Povodom ovoga što ste rekli da su samo stariji novinari na frontu, ja bih se usudio da kažem da taj front nije front nego koprcanje. Mi ovde iz jednog utopijskog konteksta razgovaramo o onome što bi novinarstvo trebalo da bude u realnom kontekstu koji je zapravo fašizoidan i ekstremno diskriminatorski. U Pančevu imate primer onoga što se nije desilo u Srbiji, a što bi trebalo da predstavlja ozbiljan momenat za analizu, ne samo o stanju u novinarstvu nego o stanju u celokupnom društvu, to je taj momenat primoravanja mojih kolega, bez obzira kojeg su oni stranačke ili političke ili ideološke ili utopijske provenijencije da se učlane u određenu opciju“.

Imali smo prilike da čujemo i svedočenje jednog bivšeg odbornika u Skupštini opštine Pančevo o  telegramu kojim je svojevremeno rešeno pitanje glavnog i odgovornog urednika Televizije Pančevo, a koji su potpisali Boris Tadić, Dragor Hiber i Zoran Šami.

Tribina, na kojoj je bilo prisutno oko 60 posetilaca,  je završena nakon skoro dva sata diskusije. Sledeće okupljanje novinara je na protestu „Novinari ne kleče“, a zakazano je za 25. januar. 

Aleksandar Stojković

Đoković je rekao i da novinarstvo u Srbiji kleči odavno i da je ovaj slogan protesta „Novinari ne kleče“ samo „vapaj da ne puzimo“.

„Da nastavimo da klečimo, pa ćemo se možda lakše uspraviti“, dodao je Đoković.