Prvi u Srbiji i regionu, u južnobanatskom selu je odigran turnir u sali bez osvetljenja, u florescentnoj opremi, na istom takvom terenu, sa obeleženim golovima i svetlećom loptom.
U Jabuci kod Pančeva vikend prolazi u znaku rukometa u „promenjenim uslovima“. Tako u organizaciji opisuju sportski događaj u mrklom mraku i to ne zbog nestanka struje – turnir „Rukomet u mraku“, prvi u Srbiji, u regionu, pa i redak na kontinentu. Ženski rukometni klub „Jabuka 95“ okupio je u ovdašnjoj spotskoj hali selekcije devojčica 2012. godišta i mlađih, a pored domaćina, bile su tu i one iz beogradskog tima „Arena” i „Železničara” iz Inđije. Igrao je svako sa svakim, četiri meča, revijalno, bez rezultata na semaforu. Igračice na terenu u fluorescentnim dresovima, a isto tako su bile „obučene“ i linije terena, golovi, rekviziti, lopte, sve ipak, jasno označeno i vodljivo.
Od Dušana Žilevskog, koji je „ovakav“ rukomet doveo u Jabuku, saznajemo da ga je zapravo osmislio francuski student David de Vulf, za „veliki“ rukomet, a Skandinavci i Francuzi uveli u praksu mlađih kategorija, i to vešto krili. On je pre pola godine rešio da uđu u realizaciju „eksperimenta“, prilično tešku i u najvećoj tajnosti.
„Sve je moralo posebno i drugačije da se izradi i postavi. Bilo je mnogo posla, od obeležavanje terena, golova i rekvizita i dresova fluorescentnim trakama, nabavke i postavljanja posebnih reflektora, do lopte koju sam osmislio, ali ne bi da otkrivam kako. Moram da se zahvalim na svakoj, pa i finansijskoj podršci Nacionalnom savetu makedonske nacinalne manjine u Srbiji, na čelu sa gospodinom Borčetom Veličkovskim, ali i donatorima iz sela. Rukomet je težak sport, a ovako izmenjeni uslovi, još više razvijaju brzinu rekacije, uče i utemeljuju, koordinaciju i snalaženje u prostoru, ali bez obzira na uslove, sve je bezbedno“, napominje za „Politiku“, Žilevski, trener mlađih selekcija kluba iz Jabuke, u kojem je mnogima njegova ideja zazvučala čudno, jer kako kažu, kod nas takvog rukometa nema. Mlade jabučke rukometašice poslednje su saznale „šta se sprema“, i to tako što je na jednom treningu ugašeno svetlo, a one mislile da je nestalo struje.
„ U prvom trenutku delovalo je čudno, nismo nikada ni čule za to, i iznenadile smo se da ćemo mi prve tako zaigrati rukomet. Teže je gledati i kretati se, pa i biti precizan, ali smo se brzo navikle, iako smo trenirale po svetlu, a igramo u mraku. Mislim da ćemo posle ovog iskustva još bolje igrati rukomet u „normalnim“ uslovima“, priča Una Dodevski, igračica ŽRK „Jabuka 95“ koji je među osam najboljih ekipa Vojvodini za devojčice do 14 godina, a iznedrio je i jednu reprezentativku, veliko ime domaćeg rukometa, Biljanu Balać.
Organizacijom jedinstvenog turnira „Rukomet u mraku“, naglašavaju ovde, žele da doprinesu razvoju i afirmaciji devojaka i devojčica u sportu, ali i predstave svoje selo koje se diči dugom i bogatom tradicijom i rezultatima u domaćem rukometu. Zato, dodaju, ovo je prvi, ali ne i poslednji put da će se u Jabuci igrati rukomet u mraku.
Prvi u Srbiji i regionu, u južnobanatskom selu je odigran turnir u sali bez osvetljenja, u florescentnoj opremi, na istom takvom terenu, sa obeleženim golovima i svetlećom loptom.