U Kačarevu ima po šest stabala na jednog meštanina

Da ne znamo koliko je južni Banat uzbudljivo odredište, čak i kada košava preteće duva vasceli dan, ne bismo mu se nedavno iznova oduševili dolunjajući do Kačareva, mesta koje pripada gradu Pančevu, od kog se i nalazi na svega desetak minuta vožnje.

Pre nego što stignete do prepoznatljive žute table na ulasku u selo, put vas vodi od Skrobare kroz guste drvorede vetrozaštitnih pojaseva s obe strane puta, dok se paralelno s njim, iza načičkanih stabala nazire  uređena pruga koja još uvek trpi vozove.

Nakon dva i po kilometra vožnje pod uzburkanim talasima olistalih krošnji, iz žbuna izviruje natpis da stižemo na dogovorenu lokaciju, do koje dalje idemo asfaltom Ulice maršala Tita, pa sve do parka i zgrade Mesne zajednice.

– Otkako vodimo Mesnu zajednicu, više od 20 godina, posadili smo oko 40.000 stabala drveća i to se zaista vidi, to je duša Kačareva – kaže predsednik Izvršnog odbora Mesne zajednice Kačarevo Milorad Đurica, koji je i idejni tvorac jezera koje se nalazi nadomak sela, a koje, tokom leta, dočeka oko 30.000 kupača. – Za mene je sve lepo u našem mestu, imamo lepu školu, centar, kafiće gde se mladi okupljaju, mislim da smo zlatna sredina, blizu nam je Pančevo, u Beogradu smo za 25 minuta. Ljudi su počeli da prodaju svoje stanove u gradovima i dolaze kod nas da kupe kuću. Sad su i cene skočile, teško je doći do skromne kuće u kojoj može da živi porodica a da je ispod 35.000 evra.

U Kačarevu trenutno živi skoro 7.000 meštana. Osim što im je infrastruktura poprilično uređena, ipak imaju dve muke, za koje se nadaju da će ih rešiti, premda svesni da su u pitanju ogromne investicije – završetak kanalizacije i potpuno saniranje divlje deponije.

Mešoviti brakovi

U periodu od 1946. do 1947. godine u Kačarevo je doseljeno 3.500 Makedonaca koji su tada činili 40 odsto od ukupnog stanovništva u selu. Sada je procenat sveden na 17 i konstantno opada.

– Naši se nisu toliko iseljavali u države zapadne Evrope, kao što su to uradili Mađari i Slovaci, ali ima i onih koji su iskoristili pravo na bugarsko državljanstvo – kaže Član Makedonskog Nacionalnog saveta Srbija i Udruženja Makedonaca „Vardar” Vladimir Stoicov, dodajući da imaju mnogo mešovitih brakova, kao i da sam potiče iz takvog. – Ja sam pola Makedonac, pola Bugarin, a moja žena je polu Nemica, polu Srpkinja. Do devedesetih se gotovo nije ni znalo ko je šta i ko je ko, brakovi su se stvarali iz ljubavi.

U Kačarevu učestvuju na svim seoskim manifestacijama, a nekih su i sami autori, poput Susreta gajdaša, Smotre makedonskih nošnji, Zelnik festa… Osim Udruženja „Vardar”, u mestu postoji i Centar za zaštitu tradicija „Toše Proeski” u okviru kog imaju razne sekcije.
– Da vam kažem, ja sam čovek koji uvek otvoreno i iskreno priča, mada ponekad to ni ne bude dobro, ali u zadnje vreme nismo nešto mnogo ulagali u mestu, nismo neke velike finansije ni dobijali. Imamo mnogo problema sa deponijom, to je izvor zaraze, a ekolozi slabo obraćaju pažnju na ovaj naš problem i ne primećuju naše muke. Svi treba da se uključe da se to sredi. Grad jeste prošle godine počeo da izvozi u centralnu deponiju u Dolovu, ali ništa, i dalje je put zatrpan. Kako bismo je sanirali kako treba, minimalno nam trebaju tri miliona, jer treba da postavimo kamere, a kaznena politika da bude zaista takva, pa da se dovede u neki red. A što se tiče kanalizacije, obraćamo se, tražimo, jurimo ali slabo to ide. Bila nam je delegacija iz Ujedinjnih Emirata da vidi gde bi bila mokra polja, procenjivali su i ništa od toga, ne znamo više šta da radimo – veli nam Đurica.

Čime se pak ponose, osim pomenutog jezera, jeste i bivatorijum u centru, na samom ulasku u park. A kad na red dođe vreme za druženja, tu su manifestacije za dušu i telo – Slaninijada, seoska slava, Bal golubara…

Kad se udruže, sve je moguće

Udruženje žena „Etno-kutak” iz Kačareva postoji od 4. novembra 2015. godine i ima 25 članica, uglavnom od 45 do 85 godina. Iako nemaju „ništa mlađe”, kako kaže predsednica Zora Čubrić, veoma su aktivne i pune ideja i planova.

– Želimo da napravimo zavičajnu kuću, preko projekata smo dobili kuhinju, ali nam stoji u zgradi Mesne zajednice, tu nam je i razboj, tu se okupljamo. Nama treba kuća sa dvorištem, da možemo da stavimo smederevac i pečemo papriku, pravimo ajvare i pekmeze – priča nam Zora, dodajući kako su odložile svoju  manifestaciju „Etno dani” za jun i kako je to lep povod da se okupe zajedno sa aktivima žena iz okolnih mesta i opština.

Na sve navedeno, naša sugrađanka je članica Saveta Mesne zajednice, kao i potpredsednica Udruženja volontera Kačarevo, koje je osnovano tokom pandemije, s ciljem da meštani pomažu jedni drugima.

Da ne znamo koliko je južni Banat uzbudljivo odredište, čak i kada košava preteće duva vasceli dan, ne bismo mu se nedavno iznova oduševili dolunjajući do Kačareva, mesta koje pripada gradu Pančevu, od kog se i nalazi na svega desetak minuta vožnje.