U novoj generaciji svega jedna braniteljka manjinskih prava iz Pančeva

U periodu od 1. do 6. jula 2019. godine je održan trening Branitelji i braniteljke manjinskih prava, čiji je organizator bio Institut za evropske poslove, a sponzor Rockefeller Brothers Fund. U novoj generaciji je obučeno 19 novih branitelja i braniteljki, mladih pravnika, od kojih su neki studenti osnovnih i master studija, advokatski pripravnici, pa čak i advokati. Od 19 učesnika, samo je jedan bio iz Pančeva.

Svi smo mnogo puta čuli za termine ljudska i manjinska prava, a da li bismo svi znali definiciju ili još bolje pitanje da li svi barem odokativno znamo šta taj termin predstavlja?

Ljudska prava su fundament svakog pravnog poretka ili bi barem tako trebalo da bude, ona su urođena svakom ljudskom biću i neka od njih su apsolutno zaštićena pod svim okolnostima. Ljudska prava su univerzalna i pripadaju svakome, a posmatrano istorijski postoje tri generacije ljudskih prava: građanska i politička, ekonomska i kao poslednja su se razvila socijalna prava.

Sistem ljudskih prava se održava na relaciji dva aktera, a to su ljudi i država, koja ima suverenitet da štiti pojedinačna ljudska prava. Još veću moć ima međunarodna zajednica, kojoj države daju deo suvereniteta i pristupaju deklaracijama i memorandumima, koji su upravo kreacija međunarodne zajednice. Ne postoji država na svetu u kojoj se ne krše ljudska prava, a najvažniji dokumenti na međunarodnom nivou su Evropska konvencija o ljudskim pravima i sud koji prati poštovanje konvencije Evropski sud za ljudska prava, kao i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.

Zakoni i dokumenta kojima se u Srbiji štite ljudska i manjinska prava su pre svega Ustav Republike Srbije, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji..

Kao mehanizam zaštite u našoj državi postoji nekoliko instanci kojima se ljudi mogu obratiti, te je pored sudske zaštite bitno pomenuti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog znača i zaštitu podataka o ličnosti, kao i Ombudsmana i Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Vlade Republike Srbije. Ništa manje bitne nisu ni nevladine organizacije, koje se svakodnevno bore protiv diskriminacije i zalažu za poštovanje manjinskih prava. Učesnici treninga su imali priliku da se upoznaju sa radom organizacije Da se zna! i da slušaju Dragoslavu Barzut koja je održala predavanje o pravima i zaštiti LGBTTAQI populacije i Mariju Demić, koja je pričala o pravima Roma i Strategiji koja se primenjuju za poboljšanje položaja Roma.

Trening je bio intenzivan i obuhvatao je višečasovna predavanja i interaktivne radionice. Predavači su pored toga što su eksperti iz svojih oblasti takođe i aktivisti, te su učesnici imali priliku da iz više uglova posmatraju manjinska prava i mehanizme zaštite.

Takođe, trening je obuhvatao i posetu Višem sudu u Jagodini, gde su učesnike ugostile dve sudinice, koje su kroz opušten i neformalan razgovor prenele svoja iskustva iz dugogodišnjeg rada na slučajevima koji podrazumevaju povrede manjinskih prava.

Tokom svakog dana treninga branitelji i braniteljke manjinskih prava su učestvovali u Forum teatru, kojim je rukovodila doktorantkinja sa novosadske Akademije umetnosti. Mnogi su se učesnici prvi put susreli sa glumom, a cilj tog dela treninga je bio da se stvori empatija i da se učesnici poistovete sa žrtvama kršenja manjinskih i ljudskih prava. Isti cilj su imale i radionice kojima je rukovodila psihološkinja, koja godinama radi sa žrtvama.

– Nakon što smo pobrojali državne zakone i mehanizme zaštite, kao i međunarodne, ostaje nam i dalje pitanje: zašto pored zakonskog okvira i napora međunarodne zajednice postoji preko 20 miliona ljudi u ropstvu u svetu? Zašto još uvek nismo tolerantni na Prajd i zašto pokušavamo da asimilujemo sve što nam je strano i drugačije umesto da cenimo i podržavamo različitosti? – ističu Dajana Krajinović i Pavle Novevski, učesnici treninga i mladi branitelji manjinskih prava.

Kao mehanizam zaštite u našoj državi postoji nekoliko instanci kojima se ljudi mogu obratiti, te je pored sudske zaštite bitno pomenuti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog znača i zaštitu podataka o ličnosti, kao i Ombudsmana i Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Vlade Republike Srbije. Ništa manje bitne nisu ni nevladine organizacije, koje se svakodnevno bore protiv diskriminacije i zalažu za poštovanje manjinskih prava. Učesnici treninga su imali priliku da se upoznaju sa radom organizacije Da se zna! i da slušaju Dragoslavu Barzut koja je održala predavanje o pravima i zaštiti LGBTTAQI populacije i Mariju Demić, koja je pričala o pravima Roma i Strategiji koja se primenjuju za poboljšanje položaja Roma.