U organskoj proizvodnji je zabranjena upotreba sintetičkih sredstava

U okviru serijala „O štetnosti pesticida” obišli smo sela u okolini Pirota i Pančeva, razgovarali sa proizvođačima, ali i kupcima, kao i sa stručnjacima iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja ,,Dr Josif  Pančić”.

U prethodnom tekstu sagovornica nam je bila Miljana Rančić iz Ljuberađe kod Babušnice koja se bavi organskom proizvodnjom paradajza i paprike. U ovom tekstu razgovaramo sa Natašom Petrović koja za svoje domaćinstvo kupuje pretežno na pijacama od malih proizvođača, ali i sa stručnjakom iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja ,,Dr Josif  Pančić” dr Vladimirom Filipovićem.

Nataša Preradović iz Dolova kaže da kao kupac obraća pažnju na kvalitet, a da joj je izgled proizvoda manje bitan.

– Već je svima jasno da ono voće koje je malo crvljivo nije prskano raznim preparatima, savremenim pesticidima. Kupujem od pouzdanih proizvođača na pijacama ili još bolje ako odem kod njih na kućnu adresu.  Znate, često se dogodi da ako je na oko proizvod lep, da izgleda kao da je plastičan da mu je i ukus takav tj. da nema ukusa. To znači da je tretiran.  

Da li ste upoznati sa štetnostima prekomerne upotrebe pesticida?

– Upoznata sam, i iskrena da budem, plašim se da li su svi proizvođači adekvatno i po propisima primenjivali pesticide i koje. Te informacije, generalno, nama kao kupcima nedostaju.  

Koja bi bila Vaša poruka nadležnima kao kupca.

Da se smanji uvoz one hrane koja se ovde već uzgaja. Naše voće i povrće je veoma kvalitetno, odnosno Imamo kvalitetne uzgajivače. A proizvođačima poručujem da se što više okreću organskoj proizvodnji jer kupaca ima.

Dr Vladimir Filipović, stručnjak iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja ,,Dr Josif  Pančić” pitali smo gde krajnji korisnici, kupci poljoprivrednih proizvoda mogu da dobiju informacije o pesticidima?

– Postoji veliki broj subjekata koji se bave pesticidima kao temom rada. Tu pre svega, mislim na fakultete, institute, savetodavne službe, potom na Ministarstvo poljoprivrede ali i na određen broj konsultantskih firmi i poljoprivrednih apoteka čiji su zaposleni obučeni da daju različite vrste saveta, kada je u pitanju pravilna primena pesticida. Jedna od institucija koja već dugi niz godina svakodnevno obaveštava domaću javnost o  monitoringu i merama za suzbijanje štetnih organizama koji se javljaju u značajnijim biljnim proizvodnjama i izazivaju ekonomske štete jeste Prognozno-izveštajna služba koja ima svoje regionalne centre na području cele Republike Srbije. Što se ovog pitanja tiče, interesantna stvar, je da će uskoro izaći iz štampe Priručnik o sredstvima za zaštitu i ishranu bilja koji se koriste u organskoj proizvodnji. Kako naša regulativa o organskoj proizvodnji, ne prepoznaje bioherbicide, u ovom Priručniku će najviše reči biti o fungicidima i insekticidima. Raduje i činjenica da se jedan broj istraživanja u vezi ishrane i zaštite bilja sprovodi sa pripravcima na biljnoj bazi, mikrobiološkim preparatima i komercijalnim preparatima na biljnoj bazi. U organskoj proizvodnji je zabranjena upotreba sintetičkih sredstava (pesticida, mineralnih đubriva, aditiva i sl.) i kao takva je prepoznata u velikom broju strateških dokumenata kako u Republici Srbiji, tako u EU i svetu uopšte. Činjenica je da će do 2030. godine najmanje 25% poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji sertifikovati pod organskom poljoprivredom, što će imati za cilj primenu različitih organskih metoda, isto tako i primenu pesticida i đubriva koja su dozvoljena za korišćenje u organskoj proizvodnji. Kako bi se podstaklo omasovljenje površina pod organskom proizvodnjom Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srbije je još 2017. godine imenovalo Radnu grupu za izradu i godišnje ažuriranje Liste sredstava za zaštitu bilja i Liste sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta koje se mogu koristiti u organskoj proizvodnji, a od kojih značajan deo otpada na fabrikovana organska đubriva koja su na bazi komposta, stajnjaka, glistenjaka i njima sličnih.

Da li je pranje voća i povrća pre upotrebe dovoljno?

Postoji veliki broj saveta, kako i na koji način bi trebalo, pre upotrebe, pravilno oprati voće i povrće. Jedan od saveta koga se vaši čitaoci mogu pridržavati, glasi: „Jedna supena kašika sode bikarbone dodaje se u 1,5 litara vode. Dobro se promeša i u tako pripremljen rastvor se doda korišćeno povrće i/ili voće. Nakon toga se sačeka da korišćeno voće/povrće odstoji 12-15 minuta, potom se neposredno pre upotrebe ispere čistom vodom“.

U sledećem, poslednjem tekstu ovog serijala, priču će zaokružiti upravo dr Vladimir Filipović viši naučni saradnik iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ iz Beograda. Filipović je Član UO Nacionalne Asocijacije za razvoj organske proizvodnje „Serbia organika“ u više mandata, a od 2017. godine obavlja funkciju potpredsednika Asocijacije. Stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti organske proizvodnje i primene organskih metoda. Samostalno je održao oko 360 predavanja i radionica u vezi različitih segmenata organske proizvodnje. Objavio je oko 320 naučnih radova, oko 280 stručnih radova i tekstova koji se tiču održivih sistema proizvodnje sa naglaskom na organsku proizvodnju.

*Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

– Već je svima jasno da ono voće koje je malo crvljivo nije prskano raznim preparatima, savremenim pesticidima. Kupujem od pouzdanih proizvođača na pijacama ili još bolje ako odem kod njih na kućnu adresu.  Znate, često se dogodi da ako je na oko proizvod lep, da izgleda kao da je plastičan da mu je i ukus takav tj. da nema ukusa. To znači da je tretiran.