Jedna od najaktuelnih tema u poslednjih mesec dana je i Zakon o racionalizaciji u javnom sektoru koji predviđa maksimalan broj zaposlenih u državnim ustanovama. Kako bismo saznali šta se dešava po pitanju otpuštanja medicinskog i nemedicinskog osoblja Doma zdravlja u Pančevu, razgovarali smo sa direktorom dr Slobodanom Ovukom, koji nam je osim odgovora na ovo pitanje rekao i nešto više o finansijskim problemima Doma zdravlja, adaptaciji ambulante u Dolovu, projektu rada lekara specijalista sa seoskim stanovništvom, kao i kako funkcioniše u praksi Odluka o refundaciji novca pacijentima za dijagnostičke usluge izvršene u privatnim ustanovama.
Da li u Domu zdravlja Pančevo ima viška radnika?
Uslovno rečeno, mi višak radnika nemamo. Imamo zaposlene koji su obuhvaćeni novim Zakonom o racionalizaciji u javnom sektoru koji je usvojen 12. avgusta, koji sada kao lex specialis stavlja Zakon o radu van snage u naredne naredne tri godine. Ovim zakonom je predviđeno da žene koje navršavaju 60 godina i 6 meseci staža mogu da odu u punu penziju. Naredne godine će to važiti za žene sa 61 godinom, dok se u naradne tri godine ta granica povećava za pola godine. Ja ovaj korak vlade pozdravljam, jer se daje šansa mladima da se zaposle. U Srbiji ima negde oko dve hiljade nezaposlenih lekara i za mene je potpuno normalan taj zakon, jer na ovaj način se stvara šansa da mladi ljudi nakon dugotrajnih i teških studija medicine mogu da nađu posao. S druge strane žene ništa ne gube jer idu u svoju redovnu penziju, jedino što im se onemogućava je da rade do 65. godine, što je po Zakonu o radu bilo moguće.
U ovom trenutku na spisku imamo desetak lekara koji bi trebalo da odu u penziju po tom osnovu – šest lekara opšte prakse i četiri pedijatra. Takođe, tu su i tri medicinske sestre i dva administrativna radnika. Postoji jedna pomalo nezgrapna formulacija tehničkog osoblja u koje spadaju i spremačice i vozači iz hitne medicinske pomoći, naši majstori, pa u tom segmentu imamo neki relativni višak. Kad se to po pojedinim profilima razvede, realno taj višak ne postoji. Mi ćemo negde do polovine oktobra dobiti sistematizaciju. I po toj sistematizaciji tačno ćemo videti koliko ljudi možemo da zaposlimo i koliko ljudi će otići u socijalni program. Od nove godine je najavljena i liberalizacija primanja. Napravili smo plan odlaska naših kadrova u penziju za naredne tri godine, jedini problem će biti sa pedijatrima i njima će se produžavati radni odnos. Trenutno nema nezaposlenih pedijatara u Srbiji. To je posledica loše kadrovske politike, koja je vođena još od vremena Tomice Milosavljevića. Bio je višegodišnji embargo na dodelu specijalizacija, što sada opterećuje i remeti rad zdravstva u Srbiji, pa tako i naše ustanove. Opšta praksa je već lakši slučaj jer odmah mogu da se povuku nezaposleni lekari sa Nacionalne službe za zapošljavanje i to će se i učiniti. Drugi segment je dobrovoljan odlazak uz otpreminu. Sprovedena je jedna anketa još početkom godine po zahtevu Ministarstva zdravlja o dobrovoljnom odlasku – gde se javilo oko pedesetak ljudi svih pofila. Ali nismo ništa konkretno nakon toga dobili, tako da to još uvek ne može da se komentariše. Treći vid programa koji je najavljen, ali takođe nismo ništa od papira dobili, je pokušaj rešenja takozvanih neugovorenih zaposlenih radnika stomatologije što je inače jedan od najvećih problema našeg Doma zdravlja, a i većine Domova zdravlja u Srbiji.
Kakva je tačno situacija sa zaposlenima u stomatološkoj službi?
Od 2006. započeta je racionalizacija, odnosno reorganizacija stomatološke službe . U našem slučaju bilo je oko 120 zaposlenih, a sada ih ima ima oko 110. Država je po merilima Zavoda za javno zdravlje, odnosno Batuta, donela jedan koncept razvoja stomatologije, po kojem je dovoljno da 69 ljudi obavlja taj posao, za potrebe Republičkog zdravstvenog osiguranja. S obzirom da su svi ti ljudi bili zaposleni, po tadašnjem Zakonu o radu nisu mogli da dobiju otkaz, pa im je ponuđena otpremnima. Jedan deo ljudi je prihvatio, drugi nije. Generalno od 2012. država isključivo finansira plate ugovorenih radnika, što znači samo 69 zarada, a razliku do 110 treba da snosi Dom zdravlja, odnosno neugovoreni stomatolozi moraju da zarade platu na tržištu. To je onaj segment stomatologije koji ne pokriva fond, koji se naplaćuje od pacijenata, kao u bilo kojoj privatnoj ustanovi. S obzirom da oni ne mogu da zarade za svoje doprinose, a kamoli za platu, mi smo tu ulazili u problem. U tri navrata smo bili finansijski blokirani. Neugovoreni radnici imaju pravo da tuže Dom zdravlja za svoje zarade, sud presuđuje u njihovu korist jer on radi po Zakonu o radu po kom oni imaju pravo na platu. Jednostavno to je kolizija Zakona o zravstvenoj zaštiti koji je donesen 2006. godine i Zakona o radu. To je segment koji nekako najbolniji u finansijskom smislu za našu ustanovu. Naprosto, mi kao neprofitabilna organizacija ne možemo da zaradimo platu za tih 40 ljudi. Ministarstvo je najavilo neko rešenje o socijalnom programu vezanom baš za stomatologiju, po kojem bi neugovornim zaposlenim stomatolozima bile ponuđene otpremnine adekvatne godinama staža.
To je za sada samo najavljeno, ali nije stigao nikakv dopis. Ja se nadam da će to biti u skladu sa preporukama vlade i da će se racionalizacija javnog sektora sprovesti tokom ove jeseni, kako bi Dom zdravlja mogao da pravi neke planove za budućnost. Mnogo sredstava koja su planirana za obnovku saniteta za hitnu pomoć, mamografske stanice, za kupovinu novog ultra zvuka i kupovinu razne opreme Doma zdravlja su skidane sa računa sudskim putem kako bi se dale plate zaposlenima, kojima drugi deo države osporava to pravo.
Koji profili su potrebni Domu zdravlja Pančevo, kako bi bolje funkcionisao?
Bilo bi dobro da imamo više pedijatara, ginekologa jer bi ljudima zdravstvena zaštita bila dostupnija, ali sa druge strane ako to nema ko da plati, onda ti ljudi rade pod nekim opterećenjem. Osnovnu aktivnost obavljamo na jedan zaljuljan način i kada gledamo procene rada i statistike, mi smo u samom vrhu zdravstvenih ustanova. Čak i tim teškim vremenima, u smisli uređenja ambulanti, kupovini opreme i tu prednjačimo u odnosu na devedeset posto Domova zdravlja u Srbiji.
S obzirom na tešku finansijsku situaciju, da li će u narednoj godini biti sredstava za rad ginekologa i pedijatara sa seoskim stanovništom?
Taj projekat ćemo braniti. On je, nažalost, entitet u Srbiji. Jako mi je žao što ga neke druge sredine nisu prihvatile. Mi smo projekat pokrenuli 2013. godine i ovo je treća godina kako se on realizuje i pokazao se jako dobrim. Deca iz seoske sredine su izjednačena sa decom iz grada. Imaju pravo na pregled pedijatra i na vreme mogu da se ustanove neki deformitete kičme, stopala, itd. Svakako u ovim teškim ekonomskim uslovima imali smo u vidu i to da li ljudi imaju srestava da dođu u grad na pregled i da li mogu da dolaze dovoljno redovno. Faktički ljudi u svom selu ove preglede obavljaju besplatno.
Ginekologa ima u pet sela. Na ovaj način smo otkrili jedan, ne mali, broj karcinoma grlića materice, a to je bolest koja se početnom stadijumu leči sto posto. Zahvatili smo jedan veliki segment ženske populacije, u najvažnijim godinama za ženu lično, porodicu, ali i za društvenu zajednicu. Ako mi nekoga sa 35 ili 40 godina izvučemo iz te mase u jednoj početnoj fazi ili takozvanoj predkancerozi grlića materice, jednim relativno malim zahvatom se spašava život. Kod grlića materice preventiva je uvek broj jedan. Mi smo to uspeli zahvaljujući saradnji sa lokalnom samoupravom. U ekonomskom smislu ovaj grad to košta jedan promil od budžeta. Pedijatri su u svim selima, a ginekolozi u pet sela. Projekat dobro funkcioniše i nema razloga da se to prekine. To su toliko male pare za ovaj gradski budžet, a tolika korist za najranjivije populacione grupe – decu i žene. U nekom prednacrtu budžeta za 2016. godinu u planu je da se i dalje ostane u selima, jer je to dobar projekat koji smo osmislili u našem Domu zdravlja. Imamo respekt u stručnoj javnosti, ali nisam čuo da su i drugi to uspeli da pokrenu.
Najavljena je adaptacija ambulante u Dolovu. Zašto se toliko dugo čekalo na ove radove?
Konačno je dobijena građevinska dozvola pre sedam dana. Izvođač radova je Probanat- Izgradnja d.o.o. Pančevo. Oni imaju rok od 120 dana od dana dobijanja dozvole da urade radove na sanaciji krova i temelja, što će da spreči dalje prokišnjavanje i propadanje objekta.
U ovom slučaju smo bili žrtve birokratske procedure. Tri godine smo pokušavali da legalizujemo objekat koji nije bio legalizovan 45 godina. Objekat ambulante u Dolovu nikada nigde nije bio upisan, i on kao da nije ni postojao. Da bi grad bio finansijer nečega, to u šta se ulaže mora da postoji. Zahvaljujući ljudima iz Direkcije, Sekretarijata za urbanizam i to je pri kraju. Sada smo, faktički, od dobijanja građevinske dozvole, ušli u legalizaciju objekta, svi su se uslovi za to ostvariti. Ni u jednom trenutku sredstva nisu bila problem. Mi smo još u 2013. godini u aplikaciji za budžet, koji sam pravio ja kao direktor, dobili 20 miliona dinara. Kad smo razvili svu tu mašineriju shvatili smo da taj objekat nije legalizovan i da se ne može finansirati. Prošle godine smo opet ostavili 10 miliona, ali ni tad nismo ništa uspelo da uradimo. Bilo je tu i nekih mišljenja, ekspertiza, da li može da se sanira objekat, da li je isplatljivije da se gradi novi ili da se radi preparcelacije zemljišta. S obzirom da je to zemljište Zem. zadruge. Skoro tri godine smo bili bitku sa papirima, ali dobili smo. Očekujemo početak radova uskoro, pa će do nekih prvih zimskih dana ta prva faza radova biti okončana, kako bismo stvorili preduslov u aplikaciji za budžet za narednu godinu, da bi se u narednoj godini ‘udario finiš’ u smislu adaptacije ambulante u Dolovu.
Na taj način bi bio zaokružen ciklus svih ambulanti u ovom periodu. Otvorili smo novu ambulantu u Ivanovu, Brestovac je temeljno saniran sa troškovima od nekih trinaest miliona dinara. To je sve završeno u toku prošle godine. Takođe je Omoljica delimično sanirana. U Starčevu je rešeno pitanje grejanja i neki manji radovi. Ono što je bilo neophodno mi to smo uradili. Još imamo u palnu Kačarevo, ove godine, sa molersko farbarskim radovima i zamenom stolarije. U Kačarevu je takođe rešeno pitanje grejanja.
Nedavno je naš portal objavio tekst koji se bavio temom o refundacije novca za usluge koje pacijenti rade u privatnim ustanovama, jer u državnim je lista čekanja duža od mesec dana. Da li je bilo zahteva za izdavanjem potvrda od strane pacijenata koji čekaju na dijagnostiku?
Ova odluka funkcioniše. RFZO pacijentima refundira novac za usluge plaćene u privatnim ustanovama pod uslovom da nešto ne može u roku od mesec dana da se uradi u zdravstvenoj ustanovi Doma zdravlja. Mi smo konkretno povećali broj ultrazvučnih pregleda. Ne znam tačno koliko ali smo ih multiplicirali zato što smo uključili sve slobodne kadrove. Ljudi rade prekovremeno, na ultrazvuku se radi po 12 dnevno u Zmaj Jovinoj i na ultrazvuk na ginekologiji koji služi i za opštu medicinu. Maksimalno smo pojačali rad, a samim tim smo sveli te liste čekanja na minimum. Tako da za ultrazvuk recimo kod nas nije ni bilo zahteva za refundaciju. Svi pregledi se obave u roku od mesec dana, a hitni istog dana, odnosno istog momenta kad zatreba. Ono što nije hitno se zakazuje u nekom razumnom roku. Sa digitalnim rentgenom smo poveći propusnu moć, jer to je tehnologija sa kojom može lakše i brže da se radi. Tako da smo i tu skratili liste čekanja, na jedan sasvim podnošljiv nivo. Da kažem da smo i u ovoj ovoj oblasti u vrhu ustanova, gde spadaju beogradske i novosadske. Kod nas je taj rok za čekanje stvarno sveden na minumum. U prethodne tri godine smo to značajno smanjili, pa samim tim i nemamo zahteva za refundaciju.
M.M.Veličković
RFZO pacijentima refundira novac za usluge plaćene u privatnim ustanovama pod uslovom da nešto ne može u roku od mesec dana da se uradi u zdravstvenoj ustanovi Doma zdravlja. Mi smo konkretno povećali broj ultrazvučnih pregleda. Ne znam tačno koliko ali smo ih multiplicirali zato što smo uključili sve slobodne kadrove. Ljudi rade prekovremeno, na ultrazvuku se radi po 12 dnevno u Zmaj Jovinoj i na ultrazvuk na ginekologiji koji služi i za opštu medicinu.