Kampanja „Upoznaj hepatitis – Reaguj sada“

Uoči Svetskog dana hepatitisa, 28. jula, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) poziva zemlje da preduzmu brzu akciju da se poboljša znanje o bolesti i da se poveća pristup testiranju i lečenju.

Svetska zdravstvena organizacija je 2010. godine počela da obeležava Svetski dan borbe protiv hepatitisa. Milioni ljudi širom sveta sada učestvuju u obeležavanju ovog dana sa željom da se podigne svest o virusnom hepatitisu i pozivaju vlade na akciju  da naprave bolje programe prevencije. Danas, samo 1 od 20 osoba sa virusnim hepatitisom zna da ga ima. I samo jedna od 100 osoba se tretira.  

Vreme je da se mobiliše globalni odgovor na hepatitis, sličan onom koji je generisan u borbi protiv drugih zaraznih bolesti poput HIV-a / AIDS-a i tuberkuloze. Virusni hepatitis je široko rasprostranjen i pogađa 400 miliona ljudi širom sveta – više nego 10 puta od onih koji su zaraženi HIV -om.

Globalno, oko 1,4 miliona ljudi godišnje umre od hepatitisa. Svake godine se inficira 6 – 10 miliona ljudi.

Upoznaj hepatitis – Da li si u riziku? – Virusni hepatitis pogađa 400 miliona ljudi širom sveta i s obzirom na veličinu epidemije svako može biti izložen riziku.

Upoznaj hepatitis – Testiraj se! – Procenjuje se da 95% ljudi sa hepatitisom nisu svesni svoje infekcije. Testiranje se može obaviti u laboratoriji Zavoda za javno zdravlje i u laboratorijama drugih zdravstvenih ustanova.

Upoznaj hepatitis – Traži tretman! – Nedostatak svesti i loš pristup hepatitisu na globalnom nivou znači da većina ljudi ne prima tretman koji im je potreban.

Preko 90 % ljudi sa hepatitisom C može biti potpuno izlečeno za 3-6 meseci.

Odgovarajući tretman hepatitisa B i C može da spreči razvoj glavnih komplikacija opasnih po život: hronične bolesti jetre, ciroze i rak jetre.

SZO savetuje da bi sa odgovarajućim tretmanom životi 7 miliona ljudi mogli biti spaseni u narednih 15 godina sa ekonomskim dobrobitima za zajednicu.

U Južnobanatskom regionu virusni hepatitis A beleži pad sa 12 prijavljenih obolelih  2014. godine na jedan 2015. godine sa incidencom (broj novoobolelih osoba na 100.000 stanovnika)  od 0,34 koja je 91% niža od prošlogodišnje i niža od petogodišnjeg proseka (7,07). U 2015.  godini nije bilo prijava epidemije virusnog hepatitisa A dok je 2014. godine prijavljena jedna porodična epidemija virusnog hepatitisa A sa 8 obolelih osoba.

VIRUSNI HEPATITIS A je akutno oboljenje jetre, koje je najčešće praćeno visokom temperaturom, slabošću, malaksalošću, mučninom, bolovi i nelagodnošću u stomaku, žutom prebojenošću kože, sluzokože i beonjača, tamni urin i svetla stolica. Oboljenje se javlja širom sveta, sporadično ili u epidemijama.

Prenosi se:

• direktnim kontaktom, fekalno-oralnim putem (bolest prljavih ruku) i
• indirektnim putem, konzumiranjem kontaminirane hrane (voće, povrće, termički neobrađene hrane) i kontaminirane vode.

Inkubacija: od 15 do 50 dana.

Preventivne mere za hepatitisa A usmerene su na:

• Pooštravanje ličnih higijenskih mera, uz naglasak na pranje ruku toplom tekućom vodom i sapunom, pod mlazom vode i sušenje papirnim ubrusima, zdravstveno vaspitni rad u predškolskim i školskim ustanovama, drugim kolektivima i porodici. Decu treba odvikavati od dodirivanja usta prstima, grickanja noktiju, stavljanje predmeta (olovke) u usta, lizanja prstiju, deljenja užine i grickanja semenki.
• Snabdevanja stanovništva higijenski ispravnom vodom za sve potrebe i higijenska dispozicije svih otpadnih materija.
• Održavanja lične higijene, posebno osoba koje rade na pripremi i distribuciji hrane

VIRUSNI HEPATITIS B i VIRUSNI HEPATITIS C  je zarazno oboljenje jetre.

U 2015. godini hepatitisi zauzimaju šesto mesto u Južnobanatskom regionu u ukupnom broju prijavljenih zaraznih bolesti sa učešćem od 0.27%.

Prijavljeno je 26 obolelih osoba, što je 42,30% više nego 2014. godine (15) kao i pad od 19,26%  u odnosu na petogodišnji prosek (32,20).

Na prijavama zaraznih bolesti 2015. godine prijavljeno je 11 obolelih pod dijagnozom virusnog hepatitisa C i to 9 prijava za hronični virusni hepatitis C i on je daleko ispod petogodišnjeg proseka (13,80) i 2 akutna slučaja virusnog hepatitisa C koji je u nivou petogodišnjeg proseka posmatranja (2.40). Ovakva oscilacija u prijavljivanju hroničnog virusnog hepatitisa C može se komentarisati boljom etiološkom dijagnostikom radi daljeg upućivanja na lečenje u Infektivnu kliniku Beograd, a koje je unazad par godina uvedeno kao rutinski protokol.

U 2015. godini prijavljeno je 6 obolelih od akutnog virusnog hepatitisa B, za jedan manje u odnosu na 2014. godinu dok je od hroničnog hepatitisa B prijavljeno 9 obolelih, što je za 8 obolelih više nego 2014. godine (1) i sa incidencom od 3,06 koja je nešto iznad petogodišnjeg proseka (2,85). Za razliku od ove i prošle godine kada nije prijavljen ni jedan smrtni ishod pod dijagnozom hepatitisa B, u 2013. godini je bilo tri prijave umrlih u dobnoj grupi iznad 60 godina od hroničnog hepatitisa B.

Od 15 obolelih od virusnog hepatitisa B nije vakcinisano 13 a za 2 se ne zna vakcinalni status.

Uzročnik bolesti: Virus hepatita B – Hepadnavirus veličine 42 nm, Virus hepatita C – RNK virus.

Kako se prenosi? – Zarazni su krv, pljuvačka, sperma, vaginalni sekret. Virus se prenosi nezaštićenim seksualnim kontaktom, ubodom na iglu koja je zaražena krvlju i telesnim tečnostima. Kontaminirane igle i špricevi su značajan put prenošenja za virusni hepatitis C – posebno među narkomanima, preko povređene kože i sluzokože koja dolazi u kontakt sa zaraženom krvlju i telesnim tečnostima i vertikalnom transmisijom prilikom porođaja sa majke na dete (manje značajan put za virusni hepatitis C).

Koji su znaci bolesti? – Podmukao početak, od blagih do jakih, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, žutica- koja je kod virusnog hepatitisa C u manjoj meri prisutna.

Kako da se zaštitimo? – Za virusnih hepatitis B – vakcinacija i korišćenje zaštite pri seksualnim odnosima.

Nikada NE koristiti TUĐI lični pribor (makazice, brijače, pincete, grickalice, četkicu za zube), kao ni špric ni iglu koju je neko već koristio. Pirsing i tetovažu raditi isključivo u proverenim ustanovama.

Uoči Svetskog dana hepatitisa, 28. jula, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) poziva zemlje da preduzmu brzu akciju da se poboljša znanje o bolesti i da se poveća pristup testiranju i lečenju.